Ostvarenje državnog projekta

PATRIJARH German je na sastanku sa Dobrivojem Radosavljevićem i Milojem Dilparićem, 29. septembra 1958.godine, zauzeo stav, da kad je makedonski Crkveno-narodni sabor već sazvan, da bi ga trebalo i održati. Međutim, još jednom je upozorio da način na koji budu donete odluke može ići u korist učvršćivanja postojeće crkvene organizacije Srpske pravoslavne crkve ili voditi ka njenom rascepu.

- Do učvršćenja će doći ako Sabor bude predložio odluke i umolio da se one od Arhijerejskog sabora prime, a do otcepljenja će doći ako Sabor bude doneo odluke. Konkretno, Crkveno-narodni sabor treba da da sugestije, što bi bilo dobro, a ako donese odluke onda bi to bilo zlo - otcepljenje - bio je izričit patrijarh German.

DOBRIVOJE Radosavljević je podsetio na istorijat rešavanja makedonskog crkvenog pitanja. Spomenuo je i posetu patrijarha Vikentija Makedoniji, njegovo obećanje, kao i obećanje još nekih episkopa, u prisustvu svih članova Sabora, pred predsednikom Republike, o saglasnosti sa odlukom Inicijativnog odbora od 23. jula o zakazivanju Crkveno-narodnog sabora. Radosavljević je zaključio: da su arhijereji hteli da reše makedonsko crkveno pitanje u okviru Srpske pravoslavne crkve oni bi ga i rešili. Skrenuo je pažnju da je bugarska propaganda vrlo ozbiljna, pa se problem tim pre mora rešiti.

Potom je rekao da German, kao patrijarh, ne snosi krivicu za ono što su do tada Sabor i njegovi prethodnici učinili i napomenuo da mu je mitropolit dabrobosanski Nektarije rekao da bi on hirotonisao novoizabrane makedonske episkope, a da je episkop braničevski Hrizostom izjavio da Makedoncima treba dati autokefalnu Crkvu. Radosavljević je direktno pitao patrijarha da li je on protiv rešavanja makedonskog crkvenog pitanja i da li može da mu obeća da će taj problem razrešiti.

GERMAN je očekivano odgovorio da jeste za rešenje, ali je kao uslov tražio da bude proširena lista kandidata za episkope kojom bi bili zadovoljeni i arhijereji Srpske pravoslavne crkve i Makedonci.

Radosavljević je još jednom istakao da je Arhijerejski sabor hteo da stvar ozbiljno rešava on bi je do sada rešio i izričito rekao da nije moguće vraćanje na ranija vremena, već da bi trebalo potražiti neko bolje rešenje iz kojeg će kasnije nastati pravo jedinstvo. Primetio je da će patrijarha i Arhijerejski sabor makedonski sveštenici više voleti i poštovati kad reše svoje crkveno pitanje, nego sada kada Sinod i patrijarh imaju fiktivnu vlast nad crkvenom organizacijom u Makedoniji.

Patrijarh je odvratio da ne može biti Crkva u Crkvi, da po Ustavu i propisima Srpske pravoslavne crkve nije moguće doći do rešenja na način na koji je to tada zamišljeno. Upozorio je još jednom da odluke vode putu otcepljenja. Na to je Radosavljević uzvratio da je Makedonska pravoslavna crkva faktički već otcepljena, a trebalo bi malo stišati strasti i promeniti Ustav Srpske pravoslavne crkve, jer to traže pravoslavni sveštenici iz Srbije i drugih republika, pa tek kasnije, na novim osnovama, raditi na jedinstvu.

PATRIJARH German je podsetio "da je 1956. godine postojao formalan predlog od strane mlađih episkopa da se dadne Makedoncima autokefalna Crkva, pa su se tome suprotstavili episkopi starci i stvar je propala".

Dobrivoje Radosavljević je potom rekao da je makedonska Crkva posledica makedonskog nacionalnog oslobođenja i izvojevane ravnopravnosti i da je pokušano da se makedonsko crkveno pitanje reši što mirnije i bezbolnije, u interesu i Srpske pravoslavne crkve. Spomenuo je čak da je nadbiskup skopski Smiljan Čekada ponudio da papa obavi hirotoniju izabranih episkopa i upozorio da će, ako Arhijerejski sabor bude išao na zaoštravanje, protiv sebe okrenuti i srpske pravoslavne vernike i sveštenike.

Na kraju ovog žučnog razgovora patrijarh je upozorio Radosavljevića da bi u slučaju da vikarni episkop Dositej učestvuje na saboru u Ohridu moglo doći do njegovog raščinjenja.

EPISKOP Dositej je tri dana kasnije zatražio prijem kod Radosavljevića. Sastanku 1. oktobra prisustvovao je i Miloje Dilparić. Prema službenoj belešci, episkop je došao da obavesti Radosavljevića da je prihvatio poziv Makedonaca da bude jedan od kandidata za episkopa Makedonske pravoslavne crkve, koji bi trebalo da bude izabran na Crkveno-narodnom saboru u Ohridu. Obećao je lojalnost, savestan rad za najbolje interese države i Crkve i zamolio domaćina za podršku i pomoć. Rekao je i da je svoju odluku izložio patrijarhu i Sinodu, tako da su upoznati sa njegovim odlaskom u Makedoniju.

"U toku današnjeg dana bio je kod patrijarha Germana, koga je obavestio da polazi u Skoplje i sa kojim se je tom prilikom oprostio. Patrijarh German je vršio strašan pritisak na njega da odustane od svoje namere. Pretio mu je da će mu odmah staviti zabranu na sveštenoradnju, da će ga izvesti na sud i na koncu da će biti lišen čina. I pored toga episkop Dositej je ostao uporno pri svojoj odluci i molio patrijarha da bude staložen i da ne prenagli. Utisak je episkopa Dositeja da je patrijarh ostao pri svom zahtevu. Ipak kada su se rastali poljubili su se pri oproštaju", napisao je Radosavljević u službenoj belešci.

U PREPRIČAVANjU razgovora sa nekoliko arhijereja episkop Dositej je naveo da je episkop pakrački Emilijan rekao da bi bilo bolje da ne ide u Makedoniju sada, ali da smatra da od raščinjenja neće biti ništa, istakavši da i patrijarh tako misli, ali da zbog drugih episkopa mora da se drži zvanično protiv. Episkop Longin je, prema tom svedočenju, izjavio da raščinjenje ne dolazi u obzir, pa ni bilo kakva kazna koja bi sledovala episkopu Dositeju zbog odlaska u Makedoniju, dok je episkop zahumsko-hercegovački Vladislav govorio o kanonima i Ustavu Srpske pravoslavne crkve. Episkop vršački Visarion mu je rekao da nema potrebe da se plaši, jer da od svega protiv njega neće, niti može šta biti. "Tražio je od Dositeja da ga časti zbog predstojećeg izbora" - piše dalje Radosavljević.

NA KRAJU razgovora Radosavljević je episkopu Dositeju poželeo mnogo uspeha na novoj dužnosti i obećao da će mu pružiti punu podršku i pomoć u svim njegovim nastojanjima i zahtevima. Izrazio je nadu da će u Makedoniji sa Izvršnim većem, Komisijom za verska pitanja i drugim narodnim vlastima, kao i sa makedonskim sveštenicima, ostvariti punu saradnju i razumevanje.

Program koji je 20. jula dogovoren u Saveznoj komisiji za verska pitanja je ostvaren gotovo u celini u narednim mesecima: Crkveno-narodni sabor je organizovan od 4. do 6. oktobra 1958. u Ohridu, donet je Ustav Makedonske pravoslavne crkve, a vikarni episkop Dositej Stojković je postavljen za mitropolita makedonskog. Ustoličenje su obavili civili i obični sveštenici 12. oktobra u Skoplju, u Hramu Svetog Mine.

GERMAN MAKEDONSKI PATRIJARH

PREMA Ustavu, nova makedonska Crkva je ostala u kanonskom jedinstvu sa Srpskom pravoslavnom crkvom preko patrijarha srpskog, koji je istovremeno postao i patrijarh Makedonske pravoslavne crkve. Ustav je propisao i formu zakletve poglavara: zaklinjao se da će poštovati otadžbinu i narodne vlasti kojima će biti lojalan.

Srpska pravoslavna crkva nije po svoj prilici smela ni mogla da o tim zbivanjima obavesti ostale pravoslavne crkve.