Skoplje traži autokefalnost

NA sastanku u Saveznom izvršnom veću, 16. juna 1964. godine bili su predsednik Petar Stambolić, predsednik Savezne komisije za verska pitanja Moma Marković, potpredsednik Savezne komisije za verska pitanja Mato Radulović, sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista Makedonije Krste Crvenkovski i predsednik makedonske Komisije za verska pitanja Boro Čaušev. Konstatovano je da je pitanje Makedonske pravoslavne crkve sa političkog aspekta rešeno, jer ona faktički postoji i funkcioniše i kao takva se afirmisala. Ostala su, međutim, otvorena neka pitanja kanonske prirode.

Zaključeno je da iz političkih i drugih razloga treba sačuvati jedinstvo dve crkve preko zajedničkog patrijarha i da Makedonska pravoslavna crkva treba u potpunosti da uskladi svoj Ustav sa preporukama Sabora Srpske pravoslavne crkve od 1959. godine, a kada Makedonska pravoslavna crkva to učini, srpska Patrijaršija će upoznati ostale pravoslavne crkve sa postojanjem nove pomesne crkve.

Potrebu razrešenja problema u vezi sa Makedonskom pravoslavnom crkvom konstatovali su 27. juna 1964. i Boro Čaušev i mitropolit Dositej. Čaušev je zahtevao pomirljiviji stav prema arhijerejima Srpske pravoslavne crkve i predložio zajedničko delovanje u svakom pogledu, zaključivši da će nakon svega biti veoma teško zadovoljiti obe strane - srpsku i makedonsku. Mitropolit se složio da to pitanje treba okončati i izrazio spremnost za dogovor, naglasivši da se mora priznati da Makedonska pravoslavna crkva više nije deo Srpske.

USLEDILI su pritisci na patrijarha Germana kakvi do tada nisu bili zabeleženi. Tako su Moma Marković, predsednik Savezne komisije za verska pitanja, i predsednik makedonskog Izvršnog veća Aleksandar Grličkov 9. jula 1964. u razgovoru predočili patrijarhu Germanu da će Makedonci prihvatiti sve preporuke Sabora Srpske pravoslavne crkve u vezi sa Ustavom. Zahtevali su od patrijarha da ubuduće, u svakoj delegaciji koja odlazi u inostranstvo, bude i predstavnik Makedonske pravoslavne crkve. Kada je patrijarh pomenuo problem nošenja crkvenih odličja i odore, odgovorili su da će makedonska Komisija za verska pitanja ponuditi dve varijante kako to pitanje može biti razrešeno.

Državni funkcioneri su sve vreme zamerili patrijarhu Germanu na odnosu prema mitropolitu Dositeju. U tom kontekstu naveli su konkretan primer: Delegacija Srpske (i Makedonske) pravoslavne crkve, predvođena patrijarhom Germanom, boravila je u Bugarskoj od 3. do 13. septembra 1964. kao gost Bugarske pravoslavne crkve i patrijarha Kirila. U delegaciji su bili i mitropolit Dositej i episkop slavonski Emilijan. Prethodno je bilo dogovoreno da će patrijarh German upoznati bugarskog patrijarha Kirila sa postojanjem Makedonske pravoslavne crkve i nastojati da obezbedi odgovarajući odnos Bugarske pravoslavne crkve prema mitropolitu Dositeju.

MEĐUTIM, patrijarh German je prilikom susreta sa bugarskim patrijarhom Kirilom, mitropolita makedonskog Dositeja predstavio samo kao mitropolita Dositeja. Prema tvrdnjama jugoslovenskog ambasadora u Sofiji Dragoslava Markovića, bugarski patrijarh je obećao mitropolitu Dositeju priznanje čim za to dobije odgovarajući akt od Srpske pravoslavne crkve.

"Ovom prilikom Kiril je izrazio mišljenje da patrijarh German odugovlači priznanje MPC da se ne bi zamerio Grčkoj pravoslavnoj crkvi", zapisao je Moma Marković. Patrijarhu Germanu su državni činovnici takođe zamerili što nije održao obećanje da će u delegaciji, koja će putovati na venčanje grčkog kralja Konstantina i ići u posetu Grčkoj pravoslavnoj crkvi (16. septembar - 3. oktobar 1964), biti i predstavnik Makedonske pravoslavne crkve.

ISTO se ponovilo kad je reč i o sastavu delegacije koja je učestvovala na Trećoj rodoskoj svepravoslavnoj konferenciji od 27. oktobra. "Držanje patrijarhovo po ovom pitanju je nekorektno, iako izjavljuje da je poziv na Rodos upućen Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Da je patrijarh German bio za stav da na Rodos ide i makedonski arhijerej, mogao je obezbediti većinu u Sinodu SPC", konstatovao je Moma Marković. Patrijarhu je zamereno i što je zajedničko saopštenja za javnost s tog skupa potpisao samo sa "German, patrijarh srpski".

Sledeća zamerka odnosila se na nepominjanje Makedonske pravoslavne crkve na svečanom otvaranju Bogoslovije u Sremskim Karlovcima 15. septembra 1964. u kojoj je bilo nekoliko učenika iz Makedonije. "Nijedan od njih nije prišao mitropolitu Dositeju kao poglavaru Makedonske pravoslavne crkve da bi ga poljubio u ruku. Dobija se utisak kao da nisu smeli da priđu."

POTPREDSEDNIK Savezne komisije za verska pitanja Mate Radulović je 18. marta 1965. primio patrijarha Germana kako bi razgovarali i o poslednjem zasedanju sabora Makedonske pravoslavne crkve u Skoplju. Patrijarh je obećao da će nastojati da izbegne otvaranje rasprave o tom pitanju na Saboru Srpske pravoslavne crkve, pošto neki episkopi smatraju da Makedonska pravoslavna crkva nije autokefalna, niti autonomna, već nešto sasvim treće, što je po kanonima neosnovano. Naglasio je i da bi putovanje na osvećenje jednog makedonskog hrama u Kanadi bilo politički "isplativo", ali je istovremeno upozorio na kanonske prepreke, koje bi, kako je rekao, dovele i do zaoštravanja odnose sa delom Srpske pravoslavne crkve, kao i sa Bugarskom i Grčkom pravoslavnom crkvom.

Državna vlast je organizovala razgovore srpskih i makedonskih arhijereja i tokom 1966. godine. O tome je Uprava bogoslovije u Prizrenu obaveštena 22. novembra pismom od Sinoda. Prema službenoj belešci, razgovaralo se u zgradi Patrijaršije 18. novembra 1966. godine pre podne. Sa makedonske strane stigli su mitropolit Dositej i episkopi Kliment, Naum i vikarni Metodije. Sa srpske su bili patrijarh, mitropolit Danilo i episkopi niški Jovan, dalmatinski Stefan, šabačko-valjevski Jovan i zahumsko-hercegovački Vladislav.

MAKEDONCI su izričito zahtevali autokefalnost pravdajući to i stavom da iza toga predloga stoji makedonska republička vlast. Patrijarh je upozoravao na nekanonski čin iz 1958. godine i zatražio da Makedonska pravoslavna crkva ne prenagljuje, jer bi Srpsku pravoslavnu crkvu mogli da prinude da povede postupak sa dalekosežnim posledicama.

Makedonski arhijereji uputili su 3. decembra 1966. i pisani zahtev za dobijanje autokefalnosti. Sinod Srpske pravoslavne crkve je o tome raspravljao 9. decembra i zaključio da to bude tema redovnog zasedanja Sabora. Episkop šabačko-valjevski Jovan bio je, vredno je pomenuti, protivan svakoj raspravi ističući da je taj problem razrešen još 1959. godine.

KO JE NASLEDNIK OHRIDSKE ARHIEPISKOPIJE

PATRIJARH German je u tom previranju pozvao dr Sergija Troickog i dr Blagotu Gardaševića, profesore na Bogoslovskom fakultetu, i Branka Cisarža radi razjašnjenja procedure dobijanja autokefalnosti i tražio izradu elaborata na temu "Da li Makedonska pravoslavna crkva ima uslove za dobijanje autokefalije i da li je Makedonska pravoslavna crkva naslednik Ohridske arhiepiskopije".

SUTRA: TITO ODBIJA SUSRET SA PATRIJARHOM GERMANOM