Doslednost patrijarha Germana

NOVI susret Mila Jovićevića, predsednika Savezne komisije za verska pitanja i rumunskog ambasadora Sandrua zbio se 8. januara 1971. Rumun je domaćinu preneo stav svoje zemlje da bi pitanje priznavanja autokefalnosti mekedonske crkve trebalo podrobnije razmotriti kada Dumitru Dogaru, sekretar Ureda za verska pitanja, dođe u Beograd, u Saveznu komisiju za verska pitanja.

Vitomir Petković, čelnik za verska pitanja u Srbiji, sreo se 6. novembra 1970. sa patrijarhom Germanom posle sastanka srpske i makedonske komisije za verska pitanja, kako bi pokušao da ga ubedi u potrebu popuštanja u odnosima sa MPC.

Patrijarh je obećao da će o tome raspravljati na sednici Sinoda i zapitao: "Nas u Sinodu muče dve stvari. Prvo, da li će se ovakav proces kod nas u zemlji završiti sa Makedonskom pravoslavnom crkvom? Drugo, to je pitanje pritiska koji se vrši na nas iz inostranstva, a pre svega od strane dionisijevaca (američkih raskolnika). To nam je najveći problem, jer, nesuglasice u našim odnosima u zemlji lakše ćemo rešiti!"

Petković je upozorio domaćina da će kampanja iz inostranstva potrajati, pa bi zbog toga trebalo odnose sa Makedoncima što pre razrešiti. Primetio je da bi bila velika šteta ako bi neka druga pravoslavna crkva priznala makedonsku pre Srpske pravoslavne crkve, pomenuvši Rusku, Rumunsku, Poljsku i Bugarsku. Patrijarh je dodao da do toga može doći ako vlade tih država crkvama tako narede.

PRI SUSRETU patrijarha Germana i Dragoslava Draže Markovića, predsednika Skupštine Srbije, 30. septembra 1971. bilo je reči o desetak tema, ali je neizbežna bila i ona o Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. Posle dužeg uvoda, Marković je prigovorio patrijarhu da bi Srpska pravoslavna crkva morala da ima više obzira prema međunacionalnim odnosima, jer su njena shvatanja proizvela politički problem u vezi sa Makedonskom pravoslavnom crkvom. Na kraju je upozorio patrijarha da treba dalje ići ka unapređenju odnosa države i Srpske pravoslavne crkve.

U narednih pet-šest godina odnosi Srpske i Makedonske pravoslavne crkve, izuzimajući neke sporedne dodire, kao da su bili potpuno prekinuti. Država se bavila drugim problemima (Maspok u Hrvatskoj, liberali u Srbiji, Ustav iz 1974. godine...), pa je priznavanje autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve sticajem tih okolnosti odloženo za neka druga vremena.

MITROPOLIT Dositej obratio se 22. aprila 1977. Sinodu Srpske pravoslavne crkve predlažući da nastave razgovore na osnovu odluka njenog Sabora iz 1959. godine. Sabor je taj zahtev razmatrao i naložio Sinodu da odredi komisiju za razgovore. Sinod je to i učinio 30. septembra imenovavši episkope šabačko-valjevskog Jovana i banjalučkog Andreja, dr Dušana Kašića i dr Blagotu Gardaševića za članove. Dve komisije su se sastale 9. maja 1978. u manastiru Prohor Pčinjski, ali razgovori nisu dali nikakvih rezultata, jer je makedonska strana sve vreme insistirala na priznavanju autokefalnosti.

Krajem godine Sinod Makedonske pravoslavne crkve je ponovo predložio nastavak razgovora. Sabor Srpske pravoslavne crkve prihvatio je predlog zaključivši da će polazna osnova razgovora biti odluka Sabora od 15. septembra 1967. godine. Komisije su razgovarale 17. i 18. decembra u manastiru Svete Bogorodice u Kalištu na Ohridskom jezeru. Kako je svaka strana ostala na svom, susret je završen bez rezultata.

U RAZGOVORU, 9. aprila 1979. između Dobrivoja Vidića, predsednika Predsedništva Srbije, i Dušana Čkrebića, predsednika Skupštine Srbije, sa patrijarhom Germanom, mitropolitom crnogorsko-primorskim Danilom i episkopom braničevskim Hrizostomom, Vidić je otvorio problem Srpske i Makedonske pravoslavne crkve. Čelni ljudi Srbije su govorili o političkoj potrebi priznavanja autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve radi unutrašnjeg državnog jedinstva. Patrijarh je podsetio na istorijat sukoba i podsetio da su kontakti nastavljeni 1978. godine razgovorima u manastiru Prohor Pčinjski kod Vranja.

Ponovio je da je "njihova želja da uspostave humane međuljudske odnose sa MPC i da će učiniti sve da Sabor u tom pogledu donese pozitivne odluke. Što se tiče konačnog priznavanja autokefalnosti, rekao je da je to veoma složeno pitanje i da se u ovom trenutku teško može doneti takva odluka jer stav o tome ko može dati autokefalnost, treba da zauzme Vaseljenski sabor. Ako bi SPC samovlasno donela odluku o autokefalnosti MPC, dovela bi sebe u izolaciju od drugih pravoslavnih crkava (Grčka, Aleksandrijska, Antiohijska, Carigradska...) koje bi je bojkotovale i prekinule saradnju i odnose sa njom. Srpska pravoslavna crkva ima dobru poziciju među drugim pravoslavnim crkvama u svetu, a donošenjem takve odluke ugrozila bi sebe i dovela bi svoj ugled u pitanje", ostalo je zabeleženo u zapisniku sa ovog sastanka.

MAKEDONCI su pred zasedanja Sabora Srpske pravoslavne crkve, maja 1981, ponovo uputili zahtev da im se prizna autokefalnost. Sabor je to razmatrao 19. maja i odlučio da u tom zahtevu Makedonske pravoslavne crkve nema ničeg novog i da se ostaje na odluci Sabora iz 1967. godine.

Sutradan je umro mitropolit Dositej. Makedonci su 19. avgusta 1981. izabrali novog poglavara - mitropolita Angelarija. On se 1. februara 1982. obratio Srpskoj pravoslavnoj crkvi radi priznavanja autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. Sinod je pismo prosledio Saboru, koji je zaključio da ostaje pri ranijoj odluci.

Mitropolit Angelarije se obratio još nekim pravoslavnim crkvama. Grčki mitropolit Jakov, u zvanju arhiepiskopa Severne i Južne Amerike, odgovorio je da je pitanje autokefalnosti u domenu Carigradske patrijaršije, podsetivši da je problem rešen još 1920. godine.

JAKOV je povodom zahteva iz Skoplja pisao i patrijarhu Germanu naglasivši da je Ohridska arhiepiskopija uvek bila grčka, s arhiepiskopima, mitropolitima i episkopima Grcima, da je u njoj službeni jezik bio grčki. Nikada nije imala čisto slovensko "makedonsko" obeležje, niti je bila autokefalna crkva, ni za vreme vizantijskog perioda, ni pod Bugarima, Srbima i Turcima, a ni Vaseljenska patrijaršija joj nikada nije priznala autokefalnost.

Ponovio je da je pitanje autokefalnosti međupravoslavno pitanje i da je davanje autokefalnosti u nadležnosti carigradske Vaseljenske patrijaršije. Zaključio je da je samoproglašenje autokefalnosti, i to uz podršku države, pučističkog i antikanonskog karaktera jer autokefalnost ne dodeljuje kliričko-laička skupština ili pak politička vlast, nego Carigradska patrijaršija, dok pitanje "autokefalnosti" ne bude konačno rešeno na novom velikom Vaseljenskom saboru.

OTEŽANA POZICIJA SRPSKE CRKVE

DOBRIVOJE Vidić je prilikom sastanka sa patrijarhom Germanom spomenuo da je Ruska pravoslavna crkva dala autokefalnost jednoj od svojih emigrantskih crkava u Americi, i zapitao patrijarha zašto ne bi Srpska pravoslavna crkva to isto učinila Makedonskoj pravoslavnoj crkvi.

Patrijarh je odgovorio da je baš zbog ovog presedana pitanje nadležnosti za davanje autokefalnosti zaoštreno, tako da je otežana pozicija SPC u pogledu priznavanja autokefalnosti MPC i da u tom trenutku nema uslova za donošenje tražene odluke.