Milošević govori u ime svih Srba

VEČERU u oficirskom klubu organizovao je Kris Spirou. On je bio član naše delegacije u funkciji savetnika predsednika Miloševića i ministra Milutinovića. Spirou je uspostavio kontakt s kongresmenom Bilom Ričardsonom i vrlo agilno i energično u kontaktima s administracijom SAD insistirao na tome da prihvate Miloševića kao sagovornika i organizuju mirovne pregovore.

Na meniju su bili jastozi od skoro kilogram, što je poseban delikates. Na večeru je došlo i četrnaest Amerikanaca. Iz naše delegacije prisustvovali su samo predsednik Milošević, Milutinović, Bulatović, Milinović i Spirou. Za drugim stolom sedeli smo Stanišić, Čičanović, Nadeždin, Radnić i ja. Američku delegaciju, u kojoj su bili general Klark, Kris Hil, Rudi Perina i general-poručnik Donald Kerik iz Saveta za nacionalnu bezbednost, predvodio je Holbruk. Na večeri su još bili i Holbrukova supruga Keti Morton, Rozmari Gikaš, Džim Perdju, Klarkova supruga Gert, kao i supruga Krisa Hila.

TOKOM večere, Milošević i Holbruk su imali razgovor tete-a-tete. Milošević je tražio od Holbruka da iskoristi svoj uticaj da se obustavi propagandna histerija u medijima povodom slučaja Dejvida Roda, novinara lista The Christian Science Monitora, uglednog desničarskog časopisa iz Bostona, koji je zarobljen krajem leta 1995, za vreme NATO bombardovanja Republike Srpske. Podsetio je Holbruka da on ima mandat svih Srba i Srpske pravoslavne crkve, i da govori u ime svih da bi postigao mirovni sporazum. Tražio je prekid negativne kampanje i stvaranje normalnog ambijenta za pregovore i postizanje rešenja.

Holbruk je tražio hapšenje Karadžića i Mladića kako bi započeo proces u Međunarodnom tribunalu u Hagu. Rekao je da je predsednik Klinton pod velikim pritiskom da ukine embargo na izvoz oružja bosanskim muslimanima, zbog kampanje koja se vodila u američkoj javnosti i u američkom Kongresu. Procenio sam da je motiv stvaranje bezbednog okruženja za dolazak američkih vojnih snaga u Bosnu, te da je zbog toga bilo neophodno uklanjanje ekstremista iz bosanskog rukovodstva, uključujući i Karadžića i Mladića.

U NEDELjU ujutru, 5. novembra, Džon Barli, šef odseka za DR Jugoslaviju u Stejt departmentu, predao mi je do tada usaglašene nacrte Ustava BiH i vojnog sporazuma o prekidu neprijateljstava i razgraničenju, kao i novi predlog nacrta za ulazak NATO trupa u Bosnu, u presklipingu koji sam primio od naše ambasade iz Vašingtona, koji nam je uredno dostavljan svakog jutra, videlo se da su ove papire već dali novinarima, jer su se američka štampa, kao i centralni elektronski mediji, celog prepodneva bavili ustavnim aranžmanima, procenjujući da se na taj način ubija zajednička država Bosna i Hercegovina i da sva ovlašćenja prelaze na entitete, čime se nagrađuju ratni zločini, dela protiv čovečnosti i etničko čišćenje. Gag order je bio prekršen.

Američki mediji su pod delovanjem snažnih i plaćenih lobi grupa iz bogatih arapskih i muslimanskih zemalja, koje su finansirale muslimane, vršili pritisak da se ovi ustavni aranžmani više prilagode konceptu unitarne BiH. S druge strane, vladi SAD su trebali ustavni aranžmani koje će srpska delegacija da prihvati kako bi se stvorili uslovi za stvaranje mirnog okruženja i premeštanje NATO snaga iz Nemačke u Bosnu. Zato je američka strana prihvatila primedbe koje su dali Balša Špadijer i Kosta Mihajlović, a koje su išle u prilog jačanju pozicije entiteta. Međutim, u predlogu ustavnih aranžmana naglašen je autoritet ustavnog suda BiH kao poslednje instance u očuvanju kakvog-takvog jedinstva države.

KRIS Spirou oko podneva mi je rekao da ga je Margaret Majks, novinarka lista The New York Times, telefonom obavestila da je Muhamed Šaćirbej predao njenom kolegi iz redakcije Rodžeru Koenu nacrt ustavnih aranžmana. Shvatili smo da je Gag order prekršen. Milošević je na sastanku s Holbrukom upozorio na igru muslimana i podvale s američkim novinarima koje nas i dalje pretvaraju u đavole. Upitao je Holbruka da li mogu da pronađu neki instrument za disciplinovanje Šaćirbeja, a Holbruk je rekao da je Šaćirbej nebitan i da na to ne obraćamo pažnju.

Za vreme večere u restoranu "Pakis" Jovica Stanišić nam je rekao da je dobio nacrt dokumenta s predloženim linijama demarkacije, koje treba da posluže kao granice entiteta.

Jovica Stanišić je među Amerikancima bio izuzetno poštovan član srpske delegacije, posebno u američkim bezbednosnim i obaveštajnim strukturama. To sam najpre primetio na jednom vrlo osetljivom sastanku s pomoćnikom direktora CIA za Evropu, u hotelu u blizini vojne baze, gde sam bio zadužen da ga pratim i da prevodim. On je bio izuzetno cenjen sagovornik u američkoj obaveštajnoj službi, ne samo u civilnoj već i u vojnoj. Primali su ga s uvažavanjem, jer je bio operativan i uvek je držao reč.

Stanišić je imao posebno pozitivan tretman kada je kao direktor Službe državne bezbednosti, posle Dejtona došao u posetu Vašingtonu. Tada je direktoru CIA Džonu Tenetu poklonio sliku Olje Ivanjicki. Imao je izuzetno dobar tretman, kako u oficijelnim razgovorima, tako i za vreme večere u najboljem džez klubu u Vašingtonu, Blue Moon gde smo jedne večeri uživali u muzici. Njegov ugled kod Amerikanaca je izuzetno porastao posle efektnog oslobađanja vojnika Unprofora u Republici Srpskoj. Takođe su mu bili zahvalni i na njegovoj efikasnoj ulozi u oslobađanju Dejvida Roda, od početnog pritiska koji je izvršio, pa do njegovog bezbednog slanja u Mađarsku, tri dana kasnije. Kasnije se dizala velika prašina kako je CIA uvek htela da ga zaštiti od progona drugih ljudi u američkoj administraciji, pogotovo onih iz Stejt departmenta, koji su ga zvali cold blooded, blue eyes killer. Ovi drugi su imali svoj motiv. Trebalo je ocrniti Jovicu Stanišića, predstaviti ga kao lošeg momka i glavnog izvršioca Miloševićevih zločina u Bosni. Konstruisali su ovu tezu da bi lomili Miloševića. Čak mi je i čovek iz CIA, Dejvid Kenan, kasnije, na jednom ručku u Vašingtonu, u restoranu "Andergraund", u prisustvu novinara Dejvida Bajndera i Obrada Kesića, rekao da je Stanišić korišćen kao žrtveni jarac da bi se Milošević doveo u nepriliku.

Muslimani su redovno podvaljivali lažne informacije o navodnim zločinima Stanišićevih ljudi. CIA je to nastojala da spreči, sve do momenta dok nije dobila ozbiljnu packu od Medlin Olbrajt i Liona Fuerta, zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost i tvorca američke sankcione politike prema Srbiji. U jedinom razgovoru koji sam sa njim imao, tražeći da SAD ukinu sankcije, rekao je: "Ne. Stezaćemo sankcije da bismo primorali Miloševića da odustane od svoje politike."