Konfuzija u muslimanskoj delegaciji

JOVICA Stanišić je sprovodio istragu o francuskim pilotima. Dve nedelje njegovi specijalni agenti radili su u Bosni, pokušavajući da lociraju gde se nalaze francuski piloti, a sva tri predstavnika bosanskih Srba u Dejtonu, Buha, Krajišnik i Koljević, negirali su da znaju išta o tome. Stanišić mi je rekao da mu se lično general Mladić zakleo: "Kunem se u grob svoje ćerke da ne znam gde su francuski piloti." Slagao je, znao je gde su, on ih je tamo držao.

Tokom dejtonskih pregovora, specijalne elitne jedinice Službe državne bezbednosti otkrile su pećinu u kojoj su ih držali zarobljene. Očigledno su oni koji su ih čuvali imali zadatak da po svaku cenu, po cenu glave, ne predaju Francuze. Šef elitne jedinice koja je bila u Bosni sa zadatkom da ih oslobodi, obavestio je svoje pretpostavljene u Beogradu da će doći do teškog krvoprolića ako pokušaju da se približe pećini. Teren je nepristupačan, a naša služba i bosanski Srbi ušli bi u ozbiljan konflikt, bilo bi dosta žrtava. Poslali su izveštaj da je svaka operacija ravna samoubistvu. Kada su shvatili da su otkriveni, pomerili su se s te lokacije.

MLADIĆ je sve vreme lagao, a na nas je neprekidno vršen pritisak, i tokom i nakon Dejtona. Finalni potpis na sporazum stavljen je kasnije, i to baš kod Francuza, a Širak je bio jedan od potpisnika. Tek uz apsolutni pritisak svim sredstvima, brutalan, vojno-policijski, kao i uz pritisak patrijarha Srpske pravoslavne crkve, piloti su pušteni, nedelju dana pre ceremonije potpisivanja sporazuma, 14. decembra, u Jelisejskoj palati u Parizu.

U subotu ujutro, na doručku u restoranu "Pakis" video sam Ričarda Perla, bivšeg pomoćnika američkog ministra odbrane u Reganovoj administraciji, lobistu koji je došao u Dejton kao savetnik muslimana. Njegov prvi i ključni zahtev bio je da se podigne embargo na uvoz oružja bosanskim muslimanima, a drugi - nastavak kontinuiranog bombardovanja srpskih položaja u Bosni. Njegova teza je bila da bi NATO punim naoružavanjem bosanskih muslimana uneo prevagu u ratu i da bi Srbi onda morali da prihvate rešenje. Da li je on došao u Dejton da pravi probleme, ili da iskoristi svoju poziciju, koja je, doduše, bila plaćena, ili da muslimani konačno pronađu svoje unutrašnje jedinstvo i da se srede i fokusiraju na pronalaženje rešenja?

PRETPOSTAVIO sam da je u pitanju ovo poslednje. Perl je došao da ih nagovori da ne budu rigidni. Ono što je ranije tražio, bombardovanje Srba i naoružavanje muslimana, bilo je samo politički paravan koji je trebalo da prikrije prave namere. Džon Barli mi je kasnije potvrdio da je Holbruk od Perla tražio pomoć da smekša tvrde stavove muslimana.

U subotu, u 11.30, imali smo sastanak kompletne delegacije, u našoj konferencijskoj sali u hotelu "Houp". Milošević nam je rekao da na osnovu dosadašnjih razgovora s Holbrukom i ostalima iz američkog pregovaračkog tima shvata da Holbruk nije u stanju da izvrši odlučniji pritisak na bosanske muslimane da postanu kooperativni.

Kod muslimana vlada konfuzija, Izetbegović je zatočenik Silajdžića, koji je turski i nemački agent i u bliskim odnosima s republikancima u Kongresu. Muslimani ne mogu svoje vlastite razmirice da reše, a kako će onda s nama da pregovaraju da postignemo mirovno rešenje? Bilo je očigledno da nas Holbruk vodi da uđemo u otvoreni sukob s bosanskim Srbima. Najpre su hteli da im kažemo koje oružje bosanski Srbi imaju i gde se ono nalazi, a zatim su tražili da im kažemo kolika je naša vojna snaga i da je smanjimo za 20 odsto.

KONTINUIRANO su podmetali informacije koje su curile u novinama, na primer o tome ko će učestvovati na izborima u Bosni kada se postigne sporazum. Bosanski muslimani su Holbruku i Amerikancima nametnuli stav da niko ko je optužen od Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu ne može da bude učesnik izbornog procesa. "Tvrdokorni" kako su oni govorili. Time su želeli da organizuju slobodne demokratske izbore na kojima bi učestvovali samo muslimani.

Milošević nam je rekao da im je Holbruk ukazao na to da i u Americi vlada pretpostavka nevinosti, odnosno da krivica optuženog mora da bude dokazana da bi bio osuđen. Naglasio je da imamo spor oko mapa, koridora u Brčkom, strateških pozicija, zamene zemlje, Sarajeva i problema Istočne Slavonije. Rekao je da su na mala vrata hteli planski, organizovano, da nam uvrste i Kosovo u dnevni red jer je Rugova tu, u Dejtonu. Mene nije pomenuo. "Ja sam tu inicijativu odbio", kazao je. "O svemu što se do sada dešavalo i predlagalo razgovarao sam s Tuđmanom", dodao je Milošević. "On će biti vrlo racionalan i razuman. Njemu je u interesu da se što pre postigne mirovno rešenje, pa neće biti smetnja njegovom usvajanju. Najveća smetnja su muslimani, jer se Ričard Holbruk ponaša kao njihov bebisiter."

POSLE sastanka, Milošević je nastavio sa svojim aktivnostima, imao je uglavnom na dnevnom redu već pomenutu Holbrukovu "putujuću diplomatiju". On je išao od jednog do drugog, od Tuđmana do Izetbegovića i Miloševića, i svakih pola sata je obilazio naš paviljon posle posete druga dva paviljona, da nas izvesti o tome šta se dešava.

Stanišić i ja smo popodne proveli u šoping-molu u Dejtonu. On je kupovao neke poklone i suvenire za porodicu, a ja sam mu pravio društvo. Otišli smo i u onu radnju s dobrim pilotskim kožnim jaknama. Kad smo se vratili u paviljon, sačekao me je Džon Barli i obavestio me da državni sekretar Kristofer stiže sledećeg jutra i da predlaže sastanak s predsednikom Miloševićem odmah nakon dolaska u vojnu bazu. Takođe je rekao i da bi Vesli Klark hteo da prikaže predsedniku Miloševiću novi koncept demarkacionih linija i mapa.

ODLAZEĆI u sobu, zaključio sam da je dobro što dolazi državni sekretar, jer je očigledno da su shvatili da Holbruk ne može sam da izađe na kraj s muslimanima i da je neophodan politički uticaj s vrha. Procenjeno je da se Holbruk suviše zaglavio sa svojom taktikom i da ne pritiska dovoljno sve strane kako bi se pomerile iz ušančenih pozicija. Shvatili su, pre svega, da su muslimani stigli potpuno nepripremljeni, da su u konfuziji i međusobnom rivalstvu, da svako ima neku svoju ideju i da ne nastupaju - i ne govore iz istog grla.

Miloševićev iskreni interes je bio da se postigne mirovno rešenje, da se prekinu rat, nasilje, ubistva, da se formiraju institucije sistema, da se ostvari suživot dva entiteta, prilično slobodna i nezavisna u novoformiranoj bosanskoj državnoj zajednici, da se ukinu sankcije Srbiji i da se zemlja vrati normalnom životu. Tada je već bilo očigledno da je prihvaćena formula 51:49.

HOLBRUK MUSLIMANSKI BEBISITER

SLOBODAN Milošević je u nekoliko situacija govorio Ričardu Holbruku u lice: "Ti bebisituješ muslimane u Bosni.Ti si njihov bebisiter." Bio sam prisutan više puta kada mu je to rekao. Milošević je i dalje tražio od nas da uporno radimo, a on će nastaviti da vodi razgovore koji bi išli ka rešenju. Naglasio je da ćemo morati da ubedimo Amerikance da izvrše direktniji politički pritisak na muslimane, najpre da se usaglase i iskoordiniraju među sobom, da imaju jedinstvenu poziciju, te da onda budu fleksibilni u razgovorima.