Hrvatski ministar postaje fotograf

OSNOVNI cilj dolaska Vorena Kristofera u Dejton bio je da prisustvuje ceremoniji formalnog potpisivanja stvaranja Muslimansko-hrvatske federacije. Njegovo prisustvo bilo je ozbiljan podsticaj da se stvari promene i da se muslimani dovedu u red. Na sastanku s Kristoferom Milošević je izneo primedbe na ponašanje Ričarda Holbruka. Kristofer je obećao da će nastojati da se uspostavi jedna balansiranija linija i da će muslimani biti u fokusu američkog pritiska i interesa da se postigne mir. Rekao je i da administracija trpi jak pritisak republikanaca u Kongresu, s krajnjim ciljem da američku vladu uvuku u kopneni rat u Bosni i Hercegovini i time iskomplikuju i spreče Klintonov reizbor sledeće godine. Čak je pre pregovora u Dejtonu grupa kongresmena tražila da se Miloševiću ne izda viza za dolazak u Dejton.

Milošević je posebno naglasio Kristoferu da će biti strpljiv, da shvata pritiske na američku administraciju iznutra, da je srpska delegacija spremna da se postigne mir, da smo strpljivi i da samo želimo fer-plej za sve. Prigovorio je i da se, prema Holbrukovim mapama, Republici Srpskoj daju samo planine i kanjoni, a muslimanima sva plodna zemlja. Milošević nam je rekao da je tim povodom kazao Holbruku: "To je kao da koljete bika i dajete muslimanima plećku i but, a meni džigericu i crevne iznutrice." Sve u svemu, Milošević je ocenio da je sastanak s Kristoferom bio dobar i konstruktivan.

Tog popodneva Džon Barli predao mi je i novu verziju mirovnog rešenja za Istočnu Slavoniju. Tu se postizao lagani napredak i sve je to trebalo da bude spremno da bi se sporazum o Istočnoj Slavoniji potpisao u narednim danima.

Nakon razgovora, Milinović i ja smo ispratili Kristofera, koji je otišao da razgovara s Tuđmanom, a zatim i sa Izetbegovićem. Rezultat njegove posete je bio to da su se Tuđman i Milošević dogovorili uglavnom oko svega, potpuno se razumeli i saglasili da su spremni čak i da stave potpis. Postigli su i sporazum o Istočnoj Slavoniji, kojim je Srbima dat dvogodišnji period da formulišu svoje zahteve, na zahtev bilo koje stranke. Posle određenog perioda došli bi izbori, Srbi bi imali građanski savet, regionalnu vladu, tako da je sada jedini kamen spoticanja bio Izetbegović. Osim sporazuma o Istočnoj Slavoniji, Milošević i Tuđman su se dogovorili da Jugoslavija zadrži državni kontinuitet u odnosu na SFRJ. To bi podrazumevalo da kao država ostajemo članica međunarodnih organizacija i ne moramo ponovo da tražimo prijem. Iako su Amerikanci bili protiv toga, Tuđman i Milošević su postigli taj dogovor; kao i dogovor da se između dve zemlje normalizuju odnosi.

Kristofer je tog dana počeo da vrši ozbiljan pritisak na Izetbegovića i muslimane. S njim nisu mogli da se tako nonšalantno ponašaju kao s Holbrukom, koga su doživljavali kao da je njihov bebisiter. Kristofer je rekao Izetbegoviću da odgovara za celokupnu muslimansku delegaciju. Ojačao je njegovu poziciju u odnosu na Silajdžića i Šaćirbeja. Dao im je do znanja da se on pita, jer se od njega očekuju odluke.

Posle Kristoferovog odlaska, otišao sam da kažem Milutinoviću da ga traže Kris Hil i Rudi Perina. Zatekao sam ga u apartmanu, kako leži na krevetu i spava s neupaljenom cigaretom u ustima. Pošto je sedam meseci ranije imao srčani udar, odvikavao se od pušenja tako što je uvek držao cigaretu u ustima. Dok sam pokušavao da ga probudim, u drugu prostoriju ušao je Milošević. Kada sam izašao, upitao me je: "Gde ti je ministar?" "Evo ga, drema u sobi", odgovorio sam. Ušao je u Milutinovićevu sobu, i kad ga je video s cigaretom u ustima, reče: "Pogledaj ga, Vujoviću, kao Turčin. Umro je s cigaretom u ustima." Onda mu je zadrmao krevet i probudio ga. "Vidiš, za njega možemo da kažemo da je on penzionisani pušač, a šta bi imala prostitutka u ustima kada bi htela da se penzioniše?"

Nakon odlaska Vorena Kristofera iz Dejtona, celom vojnom bazom je strujala šala Krisa Spiroua da je Kristofer došao da obnovi brak između Alije Izetbegovića i Franje Tuđmana.

Sledećeg dana Tuđman je priredio večeru koja je bila predviđena za po četiri vodeća člana svake delegacije: američke vlade, evropskih predstavnika, predstavnika muslimana iz Bosne i Hercegovine i predstavnika srpske delegacije. Iz naše delegacije su, osim Miloševića, bili pozvani još i Milutinović, Bulatović i Goran Milinović. Ostatak naše delegacije - Jovica Stanišić, Kris Spirou, Nikola Čičanović i ja - sedeli smo za drugim stolom. Međutim, u jednom trenutku, iz separea u kojem je trebalo da bude organizovana večera, prišao je Milošević i pozvao Krisa Spiroua: "Hajde dođi, sedi s nama za večeru". Spirou, koji nije znao da je večera predviđena za po četiri člana delegacije, krenuo je da se pridruži tom stolu i seo je na poslednju upražnjenu stolicu. U tom trenutku je ka toj stolici pošao Mate Granić, ministar spoljnih poslova Hrvatske. Nosio je crno odelo i leptir-mašnu. Kris Spirou je pomislio da je on šef sale, glavni konobar. Izvadio je foto-aparat, dao mu i rekao: "Slikajte" Granić je, shvativši zabunu, rekao: "Ne, ne, ne", "Ma, slikajte", "Ne, ne, ne..." Kad je Kris treći put insistirao, Granić je uzeo foto-aparat i fotografisao. "Sada slikajte iz drugog ugla", instruirao ga je Kris. Granić ga je poslušao i promenio ugao. "Sad slikajte iz trećeg ugla." Granić je onda slikao i iz trećeg ugla. Zatim je, besan, vratio Krisu foto-aparat i izleteo iz separea. Prolazeći pored našeg stola, rekao je nekome na engleskom: "Ubiću onog grčkog kučkinog sina."

Kris Spirou nije ni znao da se radi o visokom hrvatskom državniku. Tek posle večere sam mu rekao šta je uradio. Ne samo da je tim slikanjem narušio Gag order nego je i za večerom preoteo stolicu od Mate Granića, jer je bilo predviđeno da za tim stolom sede ministri spoljnih poslova svih delegacija. Međutim, Krisu je ovo bilo smešno. Nije znao koga je izbacio sa stola, a onda i pomešao s glavnim konobarom.

Prema onome što nam je posle večere, u šetnji, rekao Milošević, on je upozorio Izetbegovića da se sa Tuđmanom dogovorio i da on za svoje stavove više neće imati ni hrvatsku podršku, kao i da su Tuđman i Milošević spremni da potpišu mirovni sporazum i ukoliko ga Izetbegović ne prihvati. Time će biti izolovan i izvan komunikacije.

RAZVOD HRVATSKO-MUSLIMANSKOG BRAKA

KAD smo se 13. novembra vratili u naš paviljon, zatekli smo šeficu protokola hrvatske delegacije, koja je pozvala predsednika Miloševića da dođe kod predsednika Tuđmana na kafu, kolačiće i kasno piće u njegovom paviljonu. Milošević me je pozvao da pođem s njim. Tuđman i Milošević su vrlo otvoreno razgovarali. Tuđman je u jednom trenutku rekao da Hrvati više neće da se bore na strani bosanskih muslimana protiv Srba, da su ovde došli sa ozbiljnom namerom da se rat u Bosni završi i da treba da udruže snage s nama u vršenju pritiska na muslimane. Tako se ovaj sastanak vrlo dobro uklopio na koordinisanje akcije pritiska na muslimane da svoje ambicije upristoje. Odlazeći iz hrvatskog paviljona, shvatili smo da je lažni brak između Tuđmana i Izetbegovića - razveden, kao što je stalno u šaljivom tonu govorio Kris Spirou.