Srpska delegacija napušta Dejton

SLEDEĆEG jutra, u subotu, 18.novembra, saznali smo da je prethodne večeri, dok smo mi bili u restoranu, Muhamed Šaćirbej održao konferenciju za novinare u hotelu "Holidej in" na koju je pozvao sve centralne američke medije. Dao je dramatičnu izjavu da se u Dejtonu ne odvijaju pravedni pregovori, da se na muslimane vrši pritisak od samog početka, da će izgled mapa biti 51:49, što je nepravedno, da će Brčko imati koridor i da će time Republika Srpska imati jedinstven entitet. Rekao je da je izuzetno razočaran i da podnosi ostavku na mesto ministra spoljnih poslova Bosne. Kasnije smo saznali da je već bio postignut dogovor da on bude ambasador BiH u Americi i da je taj manevar izveo da bi sebi izgradio jači status borca za muslimanska prava.

Podneo sam predsedniku Miloševiću, Milutinoviću, Jovici Stanišiću i Zlatku Radniću izveštaj o presklipingu koji sam dobio iz ambasade, o Šaćirbejovoj konferenciji Barli i ja smo organizovali nastavak razgovora o ustavnim pitanjima, koji su se odvijali u pravcu stvaranja dva izrazito samostalna entiteta, uz vrlo blage ingerencije centralnih organa vlasti.

STRUČNjACI koji su radili na mapama prilagodili su ih procentima 51:49. Takođe, naši eksperti radili su sa američkim na aneksu o poštovanju ljudskih prava, kao i o poštovanju Međunarodnog tribunala u Hagu i podršci ovoj instituciji. Ocrtavale su se konture mirovnog sporazuma.

U osam ujutru, Goran Milinović i ja smo pili kafu i očekivali da Voren Kristofer i Tom Danilon dođu kod Miloševića pre nego što Kristofer ode za Vašington. Bili smo pod snažnim utiskom da Kristofer radi izuzetno dinamično, efikasno i korektno... Oko 9.30 pojavio se Milošević i rekao da ide da se sastane sa Izetbegovićem, u njegovom apartmanu. Zadržao se izuzetno kratko, dvadesetak minuta. Po povratku, vidno neraspoložen, rekao mi je da odmah zatražim odobrenje za poletanje našeg aviona i za napuštanje vojne baze u ponedeljak ili utorak i da svima kažem da se polako spremaju i pakuju svoje stvari. Preneo sam to Dejvu Mileru, koji je otrčao i vratio se kroz pola sata. Rekao je da će sve biti spremno, kako smo tražili, za poletanje aviona u ponedeljak ili u utorak, i upitao da li smo blizu potpisivanja sporazuma. Rekao sam da smo blizu, ali da se nikada ne mogu isključiti razne vanredne okolnosti.

S KRISOM Spirouom otišao sam do sobe Nikole Čičanovića, da gledamo televiziju, jer je procurila vest da je posle novog obraćanja Kongresu, predsednik Klinton ishodovao izglasavanje budžeta za upućivanje mirovnih snaga u Bosni, što je ponovo uputilo kristalno jasan signal da će SAD svoj deo posla u odnosu na muslimane odraditi i da će doći do mirovnog sporazuma. Komentarisali smo da je ovde igrana igra "dobar policajac - loš policajac".

Šaćirbej je bio loš policajac, koji je nagrađen i namiren ambasadorskim mestom u Vašingtonu. Njegova izjava na konferenciji za novinare, sa ocenom da je ovo nepravedno rešenje, da je na štetu muslimana, da se podržavaju ratni zločini i etničko čišćenje, bila je floskula za prikrivanje njegovog zadovoljstva novom ambasadorskom funkcijom.

U 11 časova, Voren Kristofer i Ričard Holbruk sastali su se s predsednikom Miloševićem. Milutinović i ja smo prešli u predsednički apartman, a ministar mi je naložio da napravim belešku.

VOREN Kristofer je izjavio da je američka delegacija šrafcigerom stegla muslimane do kraja, tako da nemaju drugog izbora nego da prihvate do sada usaglašena ustavna rešenja, procente mapa, principe implementacije sporazuma, podršku aktivnostima Međunarodnog tribunala u Hagu, te principe i okvire dolaska međunarodnih mirovnih vojnih snaga, u kojima će biti i dvadeset hiljada američkih vojnika. Naglasio je da je veoma zadovoljan zbog usvajanja budžetskog zakona za podršku upućivanja vojnika, u iznosu od dve milijarde dolara, kao i zato što je Kongres velikom većinom usvojio budžet za vojnu operaciju.

Milošević je ocenio da su ovi američki napori bili izuzetno plodni i da sada s većim optimizmom posmatra razvoj situacije i očekuje da se uskoro zaključi mirovni sporazum. Zahvalio je Vorenu Kristoferu na tome što je bio u stanju da pročita sve probleme i zastoje i da ih reši na najefikasniji način i istakao da je dobro što su njegova politička težina i njegova mudrost doprinele ovakvom razvoju. Ubrzo zatim, ispratio sam Kristofera i Holbruka, a Kristofer je otputovao za Vašington.

PO PODNE se pronela vest da će u vojnu bazu "Rajt-Paterson" doći predsednik Klinton. Bio sam prilično sumnjičav da će se to dogoditi, pošto stav muslimana još uvek nije bio definitivno pozitivan, te je postojala mogućnost, odnosno opasnost, za neku novu igru, neku novu smicalicu i neki novi - torpedo. To sam rekao i predsedniku. On me je onda uputio da odem i da pitam - koga treba da pitam - da li će Klinton doći ili neće.

Otišao sam do američkog paviljona i potražio Krisa Hila. Rekli su mi da je u oficirskom klubu, na razgovoru s muslimanima. Uputio sam se u klub, ušao i video ga da sedi s Holbrukom, Barlijem, Perduom, Klarkom, Izetbegovićem i Silajdžićem. Zamolio sam domaćina kluba da ga pozove na trenutak. I kada se pojavio, otvoreno sam ga upitao da li predsednik Klinton dolazi u vojnu bazu ili ne dolazi.

KRATKO mi je odgovorio da je na važnom sastanku s muslimanima, da se neke stvari sada lome, a da su dobili depešu da predsednik Klinton dolazi. Rekao sam Hilu da je predsednik Milošević bio vidno deprimiran i razočaran zbog svog prepodnevnog razgovora s Alijom Izetbegovićem i da mi je dao nalog da obavestim članove delegacije da spakuju stvari i da se pripreme za poletanje aviona. "Nije valjda da idete? Pa još nije gotovo", rekao je Hil. "Mi ovde sada radimo s muslimanima." "Požurite i pritisnite ih", odgovorio sam mu. "Jer Miloševićeva bolna grimasa posle njegovog današnjeg razgovora sa Izetbegovićem, ne sluti na dobro."

Pozdravili smo se i Kris Hil se vratio za sto, a ja nazad da kažem Miloševiću da su Amerikanci dobili depešu da će predsednik Klinton ipak doći. Pritom sam, ipak, i dalje izražavao sumnju, i s obzirom na njegov prethodni razgovor sa Izetbegovićem, i s obzirom na sastanak muslimana s Amerikancima, koji se u oficirskom klubu vodio u žučnoj atmosferi. Klinton svakako ne bi žrtvovao svoj politički status i došao u vojnu bazu ako nema potpisa i ako sporazum nije postignut.