Milošević spasava pregovore

U SUBOTU, 18. novembra, oko 17 sati došao je Dejv Miler i saopštio mi da smo dobili odobrenje za poletanje aviona, kao i da mogu da budem u VIP liniji s Holbrukom i Klarkom, da ispratim našu delegaciju kad napusti Dejton. Dejv Miler nije bio u toku stvari. Kao oficir za vezu Pentagona, radio je svoj posao i bio je vrlo kooperativan. Nisam mogao da mu objašnjavam kako se situacija usložnjava u ovom momentu. Kada sam izašao iz paviljona, primetio sam da su koferi članova naše delegacije uredno spakovani napolju. Svi sem mojih, jer ja sam se vraćao u Vašington, nisam leteo tim avionom za Beograd.

Nikola Čičanović je došao i rekao da treba da odemo do Milutinovića i da mu saopštimo da je dobio informaciju iz naše misije pri UN o tome da predlog rezolucije za podizanje sankcija ne uključuje i ukidanje Rezolucije 777 o takozvanom spoljnom zidu sankcija. Nismo stigli da odemo kod Milutinovića, jer je on upravo ulazio u apartman predsednika Miloševića. Odmah zatim pojavili su se Holbruk i Kristofer, koji se vratio posle kratkog boravka u Vašingtonu i ušli kod Miloševića. Sastanak je bio veoma kratak. Kristofer je rekao predsedniku Miloševiću da su s muslimanima imali dva izuzetno važna sastanka na kojima su lomili njihov stav i da očekuju da ne mogu da se suprotstave američkom šrafcigeru i pritisku, te da će u večernjim časovima konačno reći da prihvataju mirovni sporazum.

ZATIM su otišli, ali su se ponovo vratili negde oko devet uveče. Delegacija je bila brojna: Kristofer, Holbruk, Klark, Hil, Perdju. Budući da me je Dejv Miler već tri-četiri puta pitao za stvari i avion, konsultovao sam se s Goranom Milinovićem i odlučili smo da otkažemo poletanje aviona za 24 sata. Pogledali smo se kao da su pregovori tek počeli. Dejv Miler je ispoštovao instrukciju - zatražio je odlaganje poletanja aviona za 24 sata, iako sam video da mu ništa nije jasno.

Posle jednosatnog razgovora, na kojem je kompletno pretresen čitav okvirni sporazum za postizanje mirovnog rešenja, američka delegacija je izašla i uputila se na razgovor s predsednikom Izetbegovićem. Milošević je u pratnji ministra Milutinovića otišao na razgovor kod hrvatskog predsednika Tuđmana. Posle sastanka s Tuđmanom, Milošević je rekao da je sve dogovorio i da će njih dvojica potpisati mirovni sporazum.

ALIJA Izetbegović, oko 23 časa, je došao kod Miloševića. Goran, Jovica i ja smo sedeli u konferencijskoj sali i čekali da se sastanak završi. Ocenili smo da je naša strana bila izuzetno fer i fleksibilna, da smo dali sve što smo mogli da damo i da je sada iracionalno očekivati da ćemo ispod sebe izvući stolicu na kojoj sedimo. Izetbegović je izašao posle dvadesetak minuta. Kad je izašao iz apartmana, Milutinović je kratko prokomentarisao da je Izetbegović veoma ljut zbog dogovora između Miloševića i Tuđmana.

Negde oko ponoći, došao je Jovica Stanišić da mi kaže da se general Zdravko Tolimir iz Republike Srpske žalio na mene zato što sam ga izbacio iz konferencijske sale i što sam mu zabranio da fotokopira papire i da ih šalje Mladiću u Bosnu. Rekao sam Jovici da sam te večeri uhvatio Tolimira kako šalje faksom delove mirovnog sporazuma Mladiću na Pale. Bojana Adamović i Olgica Vlahović su ga prethodno videle i upozorile ga da to ne radi. Međutim, kad se oglušio o upozorenje, pozvale su me u pomoć, da nešto preduzmem.

TOLIMIR je slao Mladiću nacrte sporazuma o zaštiti ljudskih prava, ustavni okvir, predloge mapa i slično. Upao sam u prostoriju i rekao mu da je to apsolutno nedopustivo, a onda sam mu s vrha skinuo papir na kojem je pisalo da se general Mladić i vojne snage bosanskih Srba ne slažu sa stacioniranjem NATO snaga u Bosni. Kazao sam mu da je Mladić isključen iz ovih pregovora jer ga je Tribunal u Hagu optužio za ratne zločine i da je, iako treba poštovati pretpostavku da je svako nevin dok se ne dokaže da je kriv, nedopustivo da on tajne materijale šalje faksom iza leđa naše delegacije.

Ispričao sam Stanišiću šta se desilo i da sam ga samoinicijativno zaustavio, kao i da nisam imao nameru da se konsultujem ni sa kim. Jovica je prokomentarisao da sam dobro postupio i tiho rekao: "Ubiće me problem s njima. Na kraju će se složiti s onim što mi ovde ostvarimo." Naravno, Stanišić je imao poluge da primora bosanske Srbe na implementaciju mirovnog sporazuma.

JOVICA i ja, oko dva sata iza ponoći, sedeli smo s Milutinovićem u njegovom apartmanu. Milošević je ušao izuzetno smrknutog lica, pogledao u nas, zamislio se i ushodao po sobi. Iza njega su se otvorila vrata. Kris Spirou je ušao u apartman i upitao: "Šta je bilo? Kako idu stvari? Vidim gužvu. Svi trče hodnicima. Svi pričaju na srpskom. Ništa ne razumem." Milošević je odgovorio: "Nije dobro. Juče smo imali sporazum. Kristofer je sve spakovao. Informisao Klintona. Međutim, negde oko ponoći, Izetbegović je zahtevao od Amerikanaca da se sve ponovo otvori i da se pregovori nastave. On je totalni luđak! Vujoviću, potvrdi da se avion spremi da sutra poletimo za Beograd. Ovo više nema nikakvog smisla."

Kris Spirou je i dalje procenjivao da će Klinton insistirati na postizanju sporazuma i da neće dopustiti da pregovori propadnu. Rekao je Miloševiću da ostane na kursu, pa makar bio i jedini koji će potpisati sporazum, ali bi bilo još bolje da sporazum potpišu on i Tuđman. Bulatović se složio. U 2.30 je ipak došao Kristofer i tražio sastanak s Miloševićem. Milošević i Bulatović su primili Kristofera i Holbruka. Ja sam ostao u Milutinovićevom apartmanu. Posle petnaestak minuta, Kristofer i Holbruk su otišli. Bulatović je došao kod Milutinovića. Pitali smo ga šta se dešavalo. "Bilo je kratko", odgovorio je Bulatović.

MILOŠEVIĆ je uradio sve što su Amerikanci sugerisali i podsetio da je održao svoju reč, da je sve ispunio, i da je sada na muslimanima da urade svoje i da konačno pristanu. Kristofer je tada zatražio od Miloševića jedan simboličan gest i ustupak, a to je da se muslimanima daju brda oko Sarajeva s kojih su srpske snage pucale na Sarajevo.

Milošević je rekao: "U redu. Daću. Nek nas to košta pola do jedan procenat, ali neka to bude poslednja stvar koju od nas traže." Kristofer je uzvratio da ne zna da li će to biti poslednji zahtev muslimana prema nama, ali je rekao da će to biti poslednji zahtev koji će on nama preneti u njihovo ime. Zvučalo je prosto neverovatno da Voren Kristofer i SAD traže dva brda oko Sarajeva da bi se spasla mirovna konferencija. Ludački zahtev muslimana, koji nema nikakav značaj osim simbolički. U Vogošći su živeli samo Srbi, ali su odatle gađali muslimanske položaje po gradu.