Si-En-En ređa laži jednu za drugom

OKO tri sata posle ponoći, u nedelju, 19. novembra, Džejms Perdju je došao u Milutinovićev apartman i rekao da muslimani sada traže malu izmenu u formuli o naoružanju dve strane, da se sa 1:1 promeni na 1:1,5 u korist muslimana. To bi značilo da, ako Srbi imaju jedan tenk, Muslimansko-hrvatska federacija ima tenk i po. "Pravi ciganski pristup" rekao je Milutinović Perdjuu. "Već smo se oko toga složili. Šta se ovde dešava?" Rekao je da ga je Bulatović informisao da je to sve ispregovarano, da je zaključeno, pa je ovo sad otvaranje već završene epizode. Perdju je izašao zamolivši da razmislimo još jedanput, jer ako imamo sporazum o mapama, uključujući i brda oko Sarajeva, sve druge stvari mogu lako da se reše. Milutinović i Bulatović su se složili da je neophodno da predsednik Milošević ujutru razgovara s Tuđmanom i da se dogovori s njim da njih dvojica potpišu sporazum. Bulatović je izašao i popeo se uz stepenice. Ostao sam da sedim zamišljen na stolici dok Milan Milutinović nije zaspao. Onda sam otišao u svoju sobu. Bilo je već 15 minuta do pet ujutru.

U PONEDELjAK, 20. novembra, velikom bukom na vratima probudio me je Kris Spirou. Zvao me je da pođemo na doručak u "Pakis", zamolio sam ga za desetak minuta, da se spremim. Pre polaska na doručak, pozvali smo Jovicu Stanišića da nam se pridruži. Na putu ka restoranu "Pakis" susreli smo Nikolu Koljevića i Momčila Krajišnika i poželeli im dobro jutro. Nikola Koljević je na naš pozdrav odgovorio: "Vidite, mi s doručka, a vi na doručak. Mi, Srbi iz Bosne, i vi, Srbi iz Srbije, uvek idemo u suprotnim pravcima." Koljevićeva aluzija bila je sasvim jasna. Izražavao je nezadovoljstvo ne samo zato što su bili isključeni iz suštinskih razgovora o rešavanju krize u BiH nego i zbog toga što su smatrali da je Srbija dosta mekana i da daje isuviše ustupaka.

Pomislio sam kako smo se, eto, sudarili čak i u metodi nalaženja mira i ostvarivanja zajedničkih interesa na najbolji mogući način. Taktika da se barutom dobiju ustupci može da bude apsolutno savladana taktikom da se bolje pozicije ostvare pregovorima. Rat ne donosi mnogo. Mir donosi više. Kad smo ušli u restoran, sreli smo Krisa Hila i Džona Barlija, koji su upravo završili doručak. Upitao sam ih hoćemo li mi ovde imati sporazum i da li će Klinton doći. Odgovorili su mi da, prema poslednjim informacijama i kako zasada stvari stoje, Klinton dolazi. Sve što se ovde postiglo, postigla je američka vlada i normalno je i logično da dođe predsednik.

OKO 10.30 otišao sam kod Gorana Milinovića, a zatim smo zajedno otišli kod Milutinovića, koji je u apartmanu bio s Nadeždinom, šefom kabineta. U odnosu na pet sati tog jutra, ništa novo nismo znali. Milošević mi je naložio da pozovem celu delegaciju na sastanak u 13 sati, da bi ih obavestio dokle se stiglo u pregovorima. Prethodno je rekao Milutinoviću da ode kod Krajišnika i da ga informiše da je dao muslimanima Vogošću i brda oko Sarajeva.

Kada je Milošević izašao i vratio se u svoj apartman, Milutinović se okrenuo prema meni: "Nebojša, ti ćeš otići kod Krajišnika da mu kažeš, ja ne mogu." "Pa vama je rekao" "Ja sam ti ministar, ja ti naređujem."

Otišao sam do Krajišnikove sobe i pokucao na vrata. Kada sam ušao, on je ustao i upitao me: "Ambasadore, šta ima novo?" "Došao sam da vam kažem da ima promene u onim mapama. Ono, u vezi s formulom 51:49. Na zahtev Vorena Kristofera, Milošević je dao Vogošću i brda oko Sarajeva muslimanima. Kristofer je to tražio u njihovo ime, s obzirom na veliku simboliku i političku važnost za muslimane, jer se sa tih brda pucalo po Sarajevu." U tom momentu, Krajišnik je pao kao sveća, udario bradom o pod i rasekao se. Pomogao sam mu, pridigao ga i dao mu čašu vode, a onda sam izašao.

KADA sam ministru Milutinoviću rekao da sam obavestio Krajišnika, on me upita kako je reagovao. "Pao je kao klada", rekoh. "Pao mu je šećer, verovatno. Samo je tresnuo o pod. Pretpostavljam da je bio u šoku jer će to morati da prenese svojima u Bosni."

Za to vreme Si-En-En je i dalje pevao istu pesmu: Srbi imaju velike teritorijalne zahteve, Srbi nisu fleksibilni... Laži su se ređale jedna za drugom.

Barli me je pozvao da popijemo kafu. Otišao sam u "Pakis", gde je on sedeo sa Krisom Hilom. Obojica su delovala dosta frustrirano i jedva su izgovarali pokoju reč. Uglavnom su pitali mene za mišljenje. Tada se pojavio nešto bolje raspoloženi i nasmejani Rudi Perina i upitao me: "Nebojša, je li istina da se Krajišnik srušio kao daska kada je čuo za Sarajevo? (Hit the desk?)". "Jeste" rekoh. "Ja sam mu preneo tu vest, ali ne znam kako si ti to tako brzo saznao." "Pa svi pričaju o tome", odgovori mi on.

Popodne sam rekao Dejvu Mileru da ne idemo na aerodrom, da otkaže autobus, ali da stvari ostanu spakovane, jer ostajemo još 24. sata. Kris Spirou se u hodniku našalio: "Nebojša, meni su stvari spakovane u avionu već dva dana. A ti se vraćaš u Vašington i imaš svoje stvari u sobi. Imaš kozmetiku. Higijena ti je na zavidnom nivou. Mogu li da spavam sa tobom?" Nasmejali smo se ovoj njegovoj šali, ali to je bio jedini smeh koji je odzvanjao našim hodnikom. Sve je drugo bilo sivo i turobno.

MILOŠEVIĆ je na zajedničkom sastanku obavestio celu našu delegaciju gde se trenutno nalazimo. Delegacija je nosila ista odela od pre dva dana. Sve ostalo je bilo u avionu. Svi koferi, oružje, kompjuteri... Već izuzetno umorna i iznervirana, cela naša grupa je oko 20 časova otišla u oficirski klub na večeru. Odložili smo polazak za utorak, ali ni to nije bilo definitivno. Ponavljali su nam: Stand by, Stand by, Stand by... Za večerom smo konstatovali da iako smo još uvek tu, konačno nemamo nikakvog posla.

S Hrvatima smo sve dogovorili i sada je sve ostalo u američkom dvorištu. Oko 23 časa, posle večere, Milutinović me je obavestio da mu je telefonirao Kristofer, koji ga je informisao da je razgovarao s Klintonom i da ga je upoznao s kompletnom situacijom, Klinton je razgovarao sa Izetbegovićem, sve mape i svi finalni papiri predati su muslimanima, da noćas donesu odluku. Oko ponoći smo pili kafu i čekali da nas Amerikanci obaveste šta su muslimani odlučili. Nisu se javljali.Oko dva sata posle ponoći otišao sam na spavanje.

STRELjANjE AMERIČKE DELEGACIJE

U UTORAK rano ujutru opet me je probudio Kris Spirou, lupnjavom na vratima. Nakon desetak minuta, uputili smo se u "Houp" gde je vladala vrlo siva, gotovo beznadežna atmosfera. Kris i ja smo naleteli na Rudija Perinu. "Gde si bio, Rudi?", upitao ga je Kris. "Celu noć sam bio budan", rekao je Perina.

- Rudi, ako ovi pregovori propadnu, ja ću predložiti predsedniku Klintonu da strelja pet osoba iz američke delegacije koji su upropastili pregovore - rekao mu je Kris.

- To je sasvim u redu. Možeš to da uradiš, budući da sam ja šesti čovek - odgovorio je Rudi Perina.