Kardelj deli pokrajinu na tri dela

ALBANCI su nakon završetka Drugog svetskog rata, na osnovu dobijenih obećanja, formirali spisak od oko 50.000 ljudi, uglavnom pripadnika njihove nacionalnosti, koji su dobili status borca protiv okupatora. Većina njih su bili saradnici najpre Italijana, do njihove kapitulacije 1943. godine, a potom Nemaca. Bilo je i onih koji su učestvovali u velikoj Dreničkoj pobuni, u kojoj je nastradalo nekoliko stotina mladih partizanskih boraca.

Dešavalo se da i najuticajniji pojedinci iz balističkih kvislinških jedinica budu proglašeni prvoborcima, pa su postajali nosioci Partizanske spomenice. To je podrazumevalo dobre boračke penzije i sve privilegije koje su sa tim priznanjem išle. To znači da su oni koji su se borili na strani okupatora, ili učestvovali u Dreničkoj pobuni, primali posebne penzijske dodatke za izuzetne zasluge ostvarene u toku Drugog svetskog rata ili u posleratnoj izgradnji.

Paradoks je da neki Albanci komunisti, koji su od prvog dana borbe protiv okupatora bili aktivni učesnici partizanskog pokreta, ili pojedini Srbi komunisti koji su posle rata bili odstranjeni iz struktura vlasti zbog sitnijih grehova, nisu imali te privilegije.

POSLE rata, Tito je vema često imao razgovore sa Albancima koji su bili u strukturama vlasti na Kosovu u Srbiji ili u Jugoslaviji. Albanski funkcioneri imali su posebno poverenje u Kardelja i njegovu bezrezervnu podršku u svemu. Posle svakog razgovora, kojem je obavezno prisustvovao i najviši predstavnik Srbije, sve što je odlučeno kod Tita, razrađivano je u partijskim i državnim strukturama kako bi se te direktive sprovele u delo. Valja napomenuti da su srpski komunisti uglavnom pristajali na sve te dogovore.

Tito je posetio Kosovo 1967. godine, a godinu dana kasnije izbile su žestoke demonstracije studenata, upravo sa zahtevom da se donese novi ustav. Demonstracije su označene kao separatističke i nacionalističke.

TITO je tada bio u Jajcu, na proslavi 25-godišnjice Prvog zasedanja AVNOJ-a. Iako je o demonstracijama studenata na Univerzitetu u Prištini obavljen razgovor između srpskog i kosovskog rukovodstva, Tito je u Jajcu najpre usmeno obavešten, ali mu nisu predočene prave razmere demonstracija, i nije mu rečeno za dve parole - "Hoćemo novi ustav" i "Kosovo republika".

Rečeno mu je da su demonstracije uglavnom ekonomskog karaktera, da studenti traže bolje uslove na Univerzitetu i bolju hranu u studentskoj menzi. Naime, tada su neredi izbili ne samo u Prištini, već organizovano u Gnjilanu, Uroševcu, Peći, Kosovskoj Mitrovici, Prizrenu i Podujevu, gde nije bilo viših škola i fakulteta.

DEMONSTRACIJE su bile rušilačke. Učesnici su razbijali izloge, prevrtali automobile, sukobljavali se sa policijom i uzvikivali, kako se tada smatralo, neprijateljske parole. Titu su rekli da time nisu ugroženi mir i stabilnost i da su međunacionalni odnosi stabilni i dobri, uprkos demonstracijama. I tada, kao što je inače bio običaj, SK Kosova i PSUP su dali zajedničko saopštenje o tome da su demonstracije osudili svi narodi i narodnosti, a posebno Albanci, koji se studentima nisu pridružili, kao i to da su Albanci "shvatili da demonstracije nisu u njihovom interesu", a srpski komunisti su upozoreni da moraju da se bore protiv pojave srpskog nacionalizma i šovinizma.

Demonstracije u Prištini su okončane i uhapšeni su glavni organizatori koji su osuđeni na zatvorske kazne, ali kasnije su svi pomilovani.

DELEGACIJA Albanaca i Srba, te 1968. godine, odlazi kod Tita, gde se razgovaralo o nekim zakonima koji su morali da budu doneti, ali se razgovaralo i o predstojećim promenama Ustava. Tada se zajednički došlo do zaključka da se Vojvodina kao autonomija ukine, jer navodno ima mnogo Srba a malo Mađara, a da Kosovo ne ostaje u Srbiji iz istih razloga. Tamo je, naime, bilo mnogo Albanaca a malo Srba. Te iste godine jedna srpska delegacija na čelu sa Petrom Stambolićem, u kojoj je bio i Fadilj Hodža, bila je primljena kod Tita, gde su ponovili razlog svoje posete i "argumente" oko budućeg statusa Vojvodine i Kosova i Metohije. Srpsko rukovodstvo u razgovoru sa rukovodstvom Albanaca na Kosovu se složilo sa iznetim zaključcima koji su izloženi kod Tita, i sa kojima se on navodno složio. Fadilj Hodža, kako ga je opisao jedan od učesnika razgovora, "jednostavno je rastao od zadovoljstva, a kabinet kod Tita mu je bio premali od prevelikog zadovoljstva".

NEOČEKIVANO, kada je Tito saslušao sve argumente albansko-srpskog rukovodstva, samo je rekao da je "predlog koji je sada čuo, a i u prethodnim razgovorima, znači razbijanje Jugoslavije". Bio je to šok za Fadilja Hodžu. Jedan od učesnika u razgovorima opisujući Fadilja Hodžu, rekao je da se on mnogo iznenadio, jer nije znao šta se promenilo, s obzirom na to da je on pre razgovora sa Titom sva pitanja oko južne pokrajine razjasnio sa Kardeljom, koji je čak bio i za to da se Kosovo podeli na tri dela, od kojih bi jedan pripao Srbiji, drugi Makedoniji, a treći deo Crnoj Gori.

Ovaj predlog Fadilj Hodža je prihvatio pošto je shvatio da ne postoje šanse da se Kosovo pripoji Albaniji, za šta se inače zalagao, a što je bio i stav albanskog rukovodstva, a na to ih je obavezivala i rezolucija koja je doneta u Bujanovcu neposredo pre konačnog oslobođena Jugoslavije.Nedugo zatim, posle obavljenih razgovora kod Tita, Hodža se vratio neobavljena posla, a već u novembru iste godine izbijaju demonstracije studenata sa zahtevom da Kosovo bude republika i da se donese novi ustav Kosova.

OD VELIKIH studentskih demostracija 1968. godine, pa sve do donošenja Ustava 1974. godine, situacija na Kosovu je bila izuzetno napeta, puna nacionalističkih tenzija i ispada, sa izuzetno jakim delovanjem albanskih nacionalista. Posebno je 1971. bila godina velikih napetosti, posle obavljenog popisa stanovništa iz kojeg se videlo da su u "plusu" samo Albanci, a da je sve manje Srba, Crnogoraca i Turaka. Ta saznanja kao da su otvorila oči nekim komunistima. Od 1961. do 1971. godine broj Albanaca je porastao sa 646.631 na gotovo milion, Srba svega za 1.525, dok su Turci praktično prepolovljeni i sa 25.764, spali na 12.151. Naime, raznim manipulacijama i pritiscima, upisom podataka albanskih popisivača grafitnim olovkama, gotovo polovina turskog i muslimanskog življa na Kosovu u konačnom zbiru se prepolovila.