Srbi su bili dežurni krivci

TE daleke 1971. godine situacija na celom Kosovu je bila veoma komplikovana i napeta. Na Pravno-ekonomskom fakultetu, prvi put, studenti koji su nastavu slušali na srpskohrvatskom jeziku održali su početkom decembra prvi put zbor, na kojem su analizirali stanje na fakultetu i formulisali zaključke u deset tačaka koji su upućeni saveznim, republičkim i pokrajinskim organima. Zaključcima se upozoravalo na neke ekscesne pojave na Univerzitetu u Prištini koje su imale vezu sa Mas-pokretom u Hrvatskoj, koji je tada bio aktuelan, i dobijao redovnu podršku od Albanaca sa Kosova. U tački 3. ovih zaključaka, na primer, se kaže: "Sa negodovanjem odbijamo postupke Saveza studenata Kosova, koji su zajedno sa Draženom Budišom i Ivanom Zvonimirom Čičkom (liderima Maspoka) odbili da potpišu dokument o solidarnosti Saveza studenata Jugoslavije, a čije su namere došle do izražaja u poslednjim događajima na Zagrebačkom sveučilištu." U zaključcima je bio i stav da se u potpunosti podržava govor druga Tita na 21. Sednici SKJ. "Delima ćemo dokazati da smo protiv razbijanja Jugoslavije, protiv nacionalizma i separatizma u našim redovima. Zalagaćemo se za maksimalnu saradnju sa kolegama albanskog jezičkog područja na platformi progresivnog jugoslovenstva, bratstva i ravnopravnosti svih naroda i narodnosti." Međutim, ni sa jedne adrese, na koje su upućeni ovi zaključci, nije stigao nikakav odgovor.

NOVA rasprava o situaciji na Kosovu bila je 25. decembra 1971. godine. Uvodno izlaganje je podneo Mihailo Zvicer, koji je rekao da "neki komunisti nemaju sluha i razumevanja za potrebe i interese druge nacije, već isključivo gledaju na interese svoje nacije, a to ih odvodi na nacionalističke pozicije, bili oni svesni toga ili ne". Napao je neke od srpskih kadrova. Rekao je, takođe, da zborovi studenata srpske i crnogorske nacionalnosti, po načinu kako su organizovani i po pitanjima koja su pokrenuta, predstavljaju "nacionalističku i antisamoupravnu diverziju".

Jovo Šotra se suprotstavio ovim ocenama Mihaila Zvicera i otvoreno je zahtevao da se jasno i određeno kaže da li za ovakvo stanje u pokrajini, misleći na majorizaciju, iseljavanje i odgovornost snosi Savez komunista Kosova. Njegov zaključak je bio da su se poslednjih godina ispoljile ozbiljne manifestacije albanskog šovinizma i nacionalizma.

U toku rasprave ispostavilo se da su drugu Titu sa prethodne sednice poslati "umiveni zaključci", o ukupnom stanju u pokrajini, popisu stanovništva i zbivanjima na Univerzitetu. Međutim, sve ove tvrdnje demantovao je Mahmud Bakali.

MILOŠ Sekulović nije sporio dotadašnje postignute rezultate, ali je rekao da ima dosta istine u iznetim tvrdnjama o jačanju albanskih nacionalističkih tendencija, ali da ne bi trebalo negovati iluzije da će se problemi u međunacionalnim odnosima rešiti preko noći. Glavno njegovo pitanje je ipak bilo - ima li iseljavanja sa Kosova i pritisaka i da li su Srbi, Crnogorci i Turci u podređenom položaju u odnosu na albansku narodnost.

Za reč se javio i sekretar Univerzitetskog komiteta Kurteš Salihu, koji je rekao da je na više skupova ocenjeno da je politička situacija na Univerzitetu povoljna. Međutim, on je izneo podatke o neravnopravnosti Albanaca prilikom zapošljavanja, pošto Albanci čine 73,8 odsto stanovništva, a njihov broj zaposlenih iznosio je 55 odsto. "Procenat stanovništva i struktura zaposlenih ne rastu istim tempom", kazao je on.

O NEAŽURNOSTI nadležnih državnih organa, sudova i tužilaštava govorio je Miloš Džudović. On je to nazvao oportunizmom i ponovio da ima pojava bezvlašća, siledžijstva, nasilja, nasrtaja na imovinu, čast devojaka i žena... Naveo je i sledeći ovaj primer koji je ilustrovao ukupno stanje na Kosovu. Recimo, milicioner gleda siledžijstvo i kaže: "Ja ne smem ništa da preduzmem, tako mi je naređeno. Ako se biju ne smem da priđem, dok ga ne ubije. Pošto ga ubije ja ću prići."

"Takva se agresivnost ispoljava u pritisku na neke porodice na selu. Mi nismo dozvolili da se na sastancima govori ima li ili nema pritisaka, već smo tražili konkretne događaje i imena aktera. Ko je uništio kome šumu u Tankosiću, ko je silovao devojčicu u autobusu... sve smo rekli po imenu i prezimenu, ali nema rezultata", rekao je Džudović.

ALBANCI su se pozivali na neke od razgovora kod Tita, gde su izložili svoje pozicije, i gde su zaključili, da mora pre svega da se pokloni pažnja afirmaciji Albanaca, da im se u tome pomogne, a sve ovo što se iznosi, može imati uticaja da se neke stvari vrate nazad.

Tok ove rasprave je išao u tom smeru kako bi se iskristalisalo ko je "najveći krivac" za postojeće stanje. I, naravno, bili su to, na osnovu njihovih diskusija Jovo Šotra i Miloš Sekulović. Dakle opet, Srbi, i njihov nacionalizam, a ne albanski nacionalizam i njihov šovinizam i separatizam. Od njih dvojice traženo je da se samokritički osvrnu na sve što su rekli u vezi s migracijom, iseljavanjem, položajem Srba i Crnogoraca, majorizaciji, pritiscima... Naravno, oni to nisu uradili. I srpski i crnogorski članovi Pokrajinskog komiteta okrenuli su se protiv ove dvojice komunista. Na glasanju za njihovo isključenje iz SK glasalo je 27, a protiv pet.

NEKU godinu kasnije, kada su počele konačne pripreme za donošenje Ustava iz 1974. godine, kojim će se zapečatiti sudbina Jugoslavije, ali i Kosova i Metohije, tadašnje srpsko rukovodstvo nije se suprotstavilo da Kosovo bude konstitutivni element federacije. Naime, smatralo se da ukoliko Kosovo i Vojvodina, kao srpske pokrajine postanu konstitutivni elementi jugoslovenske federacije, navodno će Srbija pri svakom odlučivanju na nivou federacije imati dva glasa na svojoj strani, i da će, samim tim, prestati nadglasavanje srpskog rukovodstva u organima federacije, kako u državnim, tako i u partijskim. Partijski rukovodilac sa Kosova, Predrag Antić, bio je jedan od retkih koji je bio protiv ovog rešenja. Ustav je ipak, usvojen konačnim dogovorom srpskog i albanskog rukovodstva, a u sve ime bratstva i jedinstva.

Tih dana organizovan je sastanak kojem su prisustvovali Petar Stambolić, Dragoslav Marković, Mirko Tepavac, Marko Nikezić, Latinka Perović... Posle kratke rasprave povodom izmene ustava, zaključeno je da je dobro da Kosmet i Vojvodina budu konstitutivni elementi federacije.

Kada je takva odluka već doneta shvatilo se da je to velika zabluda i veliki poraz Srbije. Srbija ne samo što nije od Vojvodine i Kosova dobijala glasove na koje je računala prilikom glasanja o ključnim pitanjima, već je dobila još dva protivnika, koji su blokirali funkcionisanje republike. To se pokazalo i devedesetih godina, kada se odlučivalo o ratu i miru na prostorima nekadašnje Jugoslavije.

MAHMUD BAKALI U KRIVOLOVU

MAHMUD Bakali je gotovo punih deset godina vladao Kosovom n "čvrstom rukom". Birao je svoje kadrove, i naravno svih tih godina frizirao je i "farbao" izveštaje o stanju u pokrajini. Kada je 1981. godine došlo do nove pobune Albanaca istraga će pokazati da je on, Bakali, imao veze sa raznim neprijateljskim separatističkim organizacijama. Partija ni tada nije imala snage da ga isključi iz svojih redova, a isključivala je one koji su ukazivali na nacional-separatizam u šiptarskom korpusu. Da ironije bude veća, Bakali je nekoliko godina kasnije isključen iz Saveza komunista zbog krivolova.