Stvaranje ilegalne republike

RAZGOVORI o promeni Ustava praćeni su velikim demonstracijama na Kosovu, koje su organizovali smenjeni albanski rukovodioci sa separatističkim ambicijama. Novo rukovodstvo Kosova pokazalo je spremnost da dođe do promene Ustava. U susretima i razgovorima sa Slobodanom Miloševićem predstavnici Albanaca su bili kooperativni da se taj posao obavi. Čitav ovaj postupak je olakšan pošto je u Prištini kompletno rukovodstvo pokrajine podnelo ostavke, a u Vojvodini su, posle "jogurt revolucije", autonomaši sišli sa političke scene.

Javna rasprava o promeni Ustava vodila se mesec dana. Pritisaka i političkih tenzija je bilo sa svih strana. Velike sile bile su protiv promena Ustava. To se odražavalo i na raspoloženje velikog broja Albanaca. Priča o ugrožavanju ljudskih prava i sloboda postala je sastavni deo njihovog nastupa. Ova ideja, plasirana sa Zapada, našla je plodno tlo na Kosovu.

DEMONSTRACIJE su trajale nedeljama. Organizovan je i čuveni "štrajk glađu" rudara u jamama u Starom trgu u Kosovskoj Mitrovici. Pod maskom protesta za obezbeđenje boljih uslova života i rada rudara, eskalirali su politički i ultimatum protiv promene Ustava iz 1974. godine, zahteva za vraćanje starog rukovodstva, kao i da Kosovo bude nova republika. Štrajk rudara podržan je od slovenačkog rukovodstva, koje je preko svojih službi tajno snabdevalo rudare hranom, mlekom, cigaretama... Tako su rudari koji su "štrajkovali glađu" izlazili iz rudarskog okna s pokojim kilogramom više.

Novoizabrani albanski rukovodioci stalno su bili u Beogradu, gde su lakše mogli da se ubede da prihvate promene Ustava i da je to u interesu albanske nacionalne manjine. Milošević im je otvoreno rekao da se neće dozvoliti cepanje Srbije, i da se neće stvarati nova država na teritoriji Republike Srbije.

NA SEDNICI Skupštine Kosova i Metohije održanoj krajem marta 1989. godine na dnevnom redu je bila izmena Ustava Srbije, i donošenje novih ustavnih rešenja putem amandmana. Za promene su glasali i albanski delegati. Samo je njih četvoro bilo protiv. Promene su pozdravljene velikim aplauzom. Istovremeno je do promena došlo i u Skupštini Vojvodine u Novom Sadu.

U Prištini, u zgradi Skupštine Kosova, gde se sednica održavala, Milošević je bio na stalnoj vezi sa kosovskim rukovodstvom, koje ga je iz minuta u minut obaveštavalo kako teče sednica i šta se događa u velikoj sali.

- Ništa ne brini, sve je pod kontrolom - obavestio ga je predsednik Predsedništva Kosova.

- Slobo, sve je gotovo - bilo je poslednje obaveštenje koje je upućeno Miloševiću.

Rukovodioci Albanci, koji su pratili šta se događa u Skupštini, utrkivali su se ko će Miloševiću "uzeti muštuluk".

Neposredno posle odluka Skupštine Kosova i Skupština Srbije je usvojila amandmane na Ustav Srbije. Tako je Srbija dobila veće ingerencije u pokrajini. Država Kosovo, koja je funkcionisala od 1974. godine, demontirana je. U pojedinim republikama je ovo protumačeno kao razbijanje Jugoslavije, kao srpski ekspanzionizam i namera Miloševića da očuva Jugoslaviju koju oni nisu hteli.

U LjUBLjANI su u tome otišli najdalje, pa su skupu u Cankarjevom domu prisustvovali i neki kosovski rukovodioci, inače protivnici razgovora koji su vođeni na relaciji Beograd - Priština o izmenama Ustava. Skup u Ljubljani je organizovan da bi se podržali albanski separatisti, a istovremeno i da bi Slovenija indirektno pokazala put kojim namerava da ide, što je i uradila godinu dana kasnije.

Situacija se na Kosovu i Metohiji zaoštrava 1990. godine. Ukida se Savez komunista kao jedina vladajuća partija i uvodi višepartijski sistem. Srbija među poslednjim državama, nekada velike Jugoslavije, ukida Savez komunista i umesto njega osniva se Socijalistička partija Srbije. Istovremeno i Albanci na Kosovu formiraju svoju političku partiju. Formira je dr Ibrahim Rugova, koji će sve do svoje smrti biti neprikosnoven lider Albanaca, kome je i u programu partije zacrtana Republika Kosovo.

PARTIJA je registrovana na saveznom nivou, s obzirom na to da je Ministarstvo pravde Srbije, uprkos razgovorima koji su vođeni preko posrednika, i uprkos objašnjenjima da Kosovo nema namere da se otcepi od Srbije, odbilo da je, upravo zbog tog stava, uvede u registar političkih partija. Rešenje o registracija Demokratskog saveza Kosova potpisuje savezni ministar Vlado Kambovski. Podršku registraciji dali su i predstavnici Hrvatske i Slovenije, koji su ih istovremeno podržavali na separatističkom putu.

Te godine Albanci na poziv Ibrahima Rugove počinju da otkazuju poslušnost kako republičkim tako i saveznim organima. Za sve svoje postupke dobijaju sve veću podršku sa Zapada... Formiraju fond "Otadžbina zove" u Švajcarskoj, u koji svaki Albanac zaposlen u inostranstvu izdvaja po tri odsto od svojih primanja. Početkom jula 1992. godine, na samo sto metara od policijske stanice u mestu Kačanik, albanski delegati na ilegalnoj sednici ilegalne skupštine Kosova donose "Ustav Republike Kosovo". Nekoliko dana kasnije nije uspeo pokušaj da proglase republiku na ilegalnoj sednici te ilegalne skupštine. Sednica je prekinuta, delegati su napustili zgradu, i na ulici, ispred zgrade Skupštine, potpisali su deklaraciju o nezavisnosti Kosova. Deklaracija je odmah proglašena ništavnom...

ALBANCI, međutim, dekleraciju objavljuju u tek formiranom "Službenom listu Republike Kosovo". Na osnovu donetog ustava Albanci organizuju izbore za organe republike, gde je za predsednika izabran Ibrahim Rugova, ubedljivom većinom. Takođe je izvršen i izbor poslanika Skupštine republike, koji međutim nisu mogli da se sastanu. Predlagači i akteri Deklaracije o nezavisnosti beže u inostranstvo iz straha da će biti uhapšeni i optuženi za podrivanje ustavnog poretka, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Srbije.

U inostranstvu Albanci formiraju Vladu Kosova, na čijem je čelu dr Bujar Bukoši. Oni rade na jačanje svoje republike, prikupljaju novac, a angažuju i moćne lobiste koji će raditi na ostvarenju njihovih ciljeva. Od prikupljenog novca kupuje se oružje i ilegalnim kanalima se transportuje na Kosovo i Metohiju. U transport oružja, pored Šiptara, uključuju se i razne uglavnom humanitarne organizacije poput "Majke Tereze", "Karitasa", "Lekara bez granica", "Lekara sveta" i druge međunarodne organizacije koje rade u Srbiji i na Kosovu.

Tih godina na Kosovu i Metohiji se pojačavaju napadi na Srbe, na vojsku, policijske patrole. Puca se iz zaseda i ubijaju se policajci, vojnici ali i nedužni građani... Likvidaraju se i Albanci "lojalni srpskoj vlasti". Albanija priznaje "Republiku Kosovo", te Kosovo, u Tirani, otvara i svoju prvu ambasadu.