Albanci bojkotuju i svoja prava

OD Drugog svetskog rata oko 1.100 naselja bilo je potpuno etnički očišćeno od Srba. Međutim, naše, srpske delegacije u razgovorima sa međunarodnom zajednicom nisu ovaj podatak dokazivale papirima, izvodima iz matičnih knjiga. On je samo usmeno iznošen, što zapadnim diplomatama nije ništa značilo. Albanci su, pak, sa svoje strane iznosili brdo dokumentacije na albanskom, engleskom i srpskom jeziku, iako je u tim dokumentima bilo čistih falsifikata. Na taj način su uspeli da ubede zapadne saveznike da na Kosovu živi dva miliona njihovih sunarodnika.

Podnosili su izveštaje o napadima na Albance, brutalnosti policije, broju iseljenih Albanaca u inostranstvo,koje su prikazivali kao "etničko čišćenje", iako se radilo o ekonomskim privremenim migracijama, odnosno privremenom radu u inostranstvu.

DOK su Albanci državnički dočekivali strane delegacije, predstavnike raznih organizacija i bogato ih ugošćavali i nagrađivali, srpski predstavnici Ministarstva inostranih poslova, ili Vlade, hladno su ih primali, i tako ispraćali.Uzalud je bilo dokazivati u Beogradu kako postupaju Albanci i da se sa stranim predstavnicima tako ne razgovara, ukoliko je namera da oni konačno shvate, da ima bar malo istine u srpskim tvrdnjama.

Srpski predstavnici su stalno govorili da Albanci nisu u pravu, da je reč o političkim zahtevima koji vode ka separatizmu i da u ostvarivanju tog cilja bojkotuju sva prava koja su im ustavom zagarantovana. Predstavnici zapadnih sila, čitaj Amerike i Velike Britanije, u razgovorima su stalno pominjali koncepte Tirola, Katalonije, Korzike, Irske, a zapravo na umu su imali definitivno odvajanje Kosova od Srbije.

KADA su konačno 1998. godine, na zahtev evropskih posrednika i Amerike 12. marta započeti razgovori između srpske i albanske strane, dogovoreno je da se ti susreti naizmenično odvijaju u Beogradu i u Prištini. Unapred se, međutim, znalo da Albanci na te razgovore u Beograd neće doći jer nisu zainteresovani. Naravno, pod izgovorom da će tokom boravka u prestonici biti ugrožena njihova bezbednost.

Oni su, zapravo, hteli da se najpre otvore politička pitanja o statusu Kosova, da se razgovara o "etničkom čišćenju" koje Srbi sprovode na Kosovu... Nisu ih zanimali tačni istorijski podaci po kojima su oni od 1941. godine do danas etnički očistili Kosovo i proterali stotine hiljada Srba i Crnogoraca. Poslednji popis pred Drugi svetski rat izvršen 1939. pokazuje da je na prostoru Kosova i Metohije živelo blizu šezdeset odsto Srba...