Voker montira zločin u Račku

CILj misije OEBS-a za verifikaciju na Kosovu postao je jasan kada je na njeno čelo došao američki penzionisani general Vilijem Voker, operativac vrhunskog poverenja u CIA, čovek koji je učestvovao u organizovanju krvavih pučeva i svrgavanja vlada u Latinskoj Americi. Znalo se da gde god se on pojavi tu nije moglo da bude mira. Albanci su bili vše nego zadovoljni misijom. Na vreme im je predočeno da je kompletna i operacija na njihovoj strani. Preporučeno im je strpljenje, jer prema utvrđenom planu, glavna stvar tek dolazi. A, to je značilo okupacija ili bombardovanje.

Verifikaciona misija OEBS-a se u potpunosti, bez izuzetka, stavila u službu OVK. Dostavljano im je oružje, vojna oprema, sanitetski materijal... Njihovi instruktori u štabovima OVK su obučavali novopridošle teroriste i mlade Albance koji su prisilno mobilisani. Pratili su kretanje Vojske Jugoslavije i policijskih snaga i o svemu ih obaveštavali. Nekoliko sati pre početka bilo koje planirane akcije policije ili vojske, verifikatori su javljali teroristima. Tako im je omogućeno da zauzmu pozicije sa kojih su početkom oktobra 1998. proterani.

VERIFIKATORI su se mešali u sve i policija nije bila u stanju da obavlja svakodnevne aktivnosti. Svaki službeni zadatak policijaca za njih je bio kršenje ljudskih prava Albanaca. Svako privođenje u Policijsku stanicu, čak i ona kad je čist kriminal bio u pitanju, oni su tretirali kao kidnapovanje od strane policije. Nisu prihvatali objašnjenja da se radi o prekršaju ili o učiniocu nekog krivičnog dela. Odlazili su preteći da će o događaju biti obaveštena centrala OEBS-a.

Evo primera: Jednog jutra u PS Uroševac upala su trojica verifikatora i zatražila prijem kod odgovornog starešine jer imaju nešto hitno da prijave. Kada ih je odgovorni starešina primio podneli su prijavu da je policijska patrola u Štimlju kidnapovala jednog Albanca sa konjskom zapregom. Odmah je provereno i iz PS Štimlje stigao je odgovor da je u stanicu privedeno lice albanske narodnosti zbog toga što su kola bila natovarena ogrevnim drvima i da za to nije imalo potrebne papire. Podneta je krivična prijava zbog krađe drva i lice je pušteno kući. Ovakvih i sličnih slučajeva bilo je svakodnevno. Dešavalo se da po pet-šest grupa verifikatora dođu u sedište SUP-a po istom pitanju i svaka grupa je tražila da se sa njima razgovara o toj temi bez obzira na to što je prethodna grupa o tome obaveštena.

POLICIJA je 15. januara, 1999. godine, izvela antiterorističku akciju sa namerom da uhapsi grupu terorista u selu Račak, koja je bila odgovorna za više desetina ubistava i oko 45 kidnapovanja Srba, Roma i Albanaca. Došlo je do oružanog sukoba policije i pripadnika OVK. U sukobu sa policijom poginulo je više od 40 terorista. Međutim, po tvrdnji generala Vokera, 23 tela poginulih nađena su u jaruzi u civilnim odelima. Albanci su tvrdili da su ubijeni "mirni seljaci", koje je "masakrirala srpska policija". Srpska strana je dokumentovano dokazivala da je reč o pripadnicima OVK, koji su poginuli u sukobu sa srpskim snagama bezbednosti, i da su sa mesta obračuna, noću prebačeni u "jarugu", pored šumskog puta iznad sela Račak.

GENERAL Vilijem Voker je odmah obavešten o ovaj operaciji i u prepodnevnim satima, 16.januara, došao je na lice mesta sa grupom svojih novinara. Njima je izjavio da je "užasnut" onim što je video, "masakrom" nedužnih muškaraca, žena i dece. Njegova izjava o "masakru" odmah je obišla svet. I običan čovek - laik mogao je na licu mesta da vidi da su tela nabacana i da je sve urađeno za Vokerove potrebe.

Srbija je pokušavala da saopšti šta se zaista dogodilo, da kaže da nije reč o civilima, da je uviđaj pokazao da je reč o pripadnicima OVK. Pokazivani su snimci na kojim "civili" imaju vojničku odeću, majice i čizme, doneseni su u "jarugu" sa više mesta iz sela Račak, izginuli su u borbi sa policijom, i u njih i nakon pogibije pucano...Ali ništa nije vredelo.

UVIĐAJ tog dana nije završen, iako je započet, zato što je ekipa napadnuta. Teroristi su, sa okolnih brda, otvorili paljbu svim raspoloživim vatrenim oružjem od automatskog do minobacačkog. Zbog opasnosti po život kompletne uviđajne ekipe odloženo je vršenje uviđaja za naredni dan. Zbog neprekidnih oružanih napada, i u prisustvu verifikatora, uviđaj je obavljen tek 18. januara kada su iz lokalne džamije tela poginulih terorista prebačena u Institut sudske medicine u Prištini radi identifikacije i obdukcije.

Vozilo kojim su tela odvožena iz sela Račak, bilo je izloženo stalnoj mitraljeskoj i minobacačkoj vatri OVK. Kasnije su istražitelji Haškog tribunala utvrdili da je u jaruzi poginulo ukupno sedam terorista, i to na jednoj lokaciji tri, a na drugoj četiri. Lokacije su jedna od druge udaljene oko 100 metara. Kako je krvavi general uspeo da na prostor "jaruge" sa svojim pulenima donese još 16 leševa? Celu akciju policije, sa drugog brda, pratile su tri grupe verifikatora, vidljivost je bila odlična i ne postoji mogućnost da verifikatori nisu mogli da vide šta je u "jaruzi".

Svet je bio "užasnut" slikama "masakra", "novog zločina Srba" i novih "Markala", ovoga puta na Kosovu.

OBDUKCIJA poginulih je rađena u Institutu sudske medicine u Prištini. Pored jugoslovenskih patologa u obdukciju su uključeni i beloruski patolozi, a nešto kasnije i finski na čelu sa Helenom Ranta. Finski patolozi su, na osnovu naknadnog priznanja Helene Rantom, pod pritiskom Vokera i političara, potvrdili masakar. Skoro dve decenije kasnije, Helena Ranta je demantovala samu sebe i izjavila da su to Finci uradili pod ogromnim pritiskom i otvorenim pretnjama, te da su ih naterali da potpišu izveštaj, koji im je dat i da je u tome glavnu reč vodio Vilijem Voker. Srpski i beloruski patolozi, tvrdili su suprotno od Finaca, što će se i pokazati tačnim, ali, nalaz srpskih i beloruskih patologa nije ni razmatran, niti mu je pridavan bilo kakav značaj u zapadnim medijima.

Da li ta zapadna demokratija i Vlada SAD, ako su već nosioci demokratije u svetu, mogu da ne preduzmu mere protiv montiranja zločina u Račku i bombardovanja SR Jugoslavije. Da li je krvavi general Vilijem Voker trebalo da stane pred lice pravde?

TRIDESETOG januara 1999. godine, u Beograd dolazi britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk, koji predsedniku SR Jugoslavije prenosi stavove Kontakt grupe sa sastanka koji je održan dan ranije. U zaključcima Kontakt grupe bezrezervno je osuđen "masakar" nad kosovskim Albancima u selu Račak. Uz to, Kuk je tvrdio da je zbog događaja u Račku nekoliko hiljada ljudi navodno pobeglo iz svojih domova i da je humanitarna katastrofa na pragu. Još jedno zamešeteljstvo na relaciji Vašington, London, Priština..