NATO pomaže u progonu Srba

SA NATO vojnicima, na Kosovo i Metohiju, u Prištinu i druge velike gradove nagrnuli su i Albanci iz Albanije. Pljačkaju sve što im dođe pod ruku. Isteruju Srbe iz njihovih stanova i kuća, otimaju imovinu, siluju, napadaju, kidnapuju ljude. Stanovi i kuće, pod pretnjom smrću, Srbi prodaju za nekoliko hiljada maraka i u njih se useljavaju Albanci, koji nikada nisu živeli na Kosovu.

Počinje pravi egzodus Srba koji u kolonama spas traže u srpskim gradovima. NATO vojska se ponaša kao pravi okupator i ne preduzima ništa da zaštiti goloruki narod. Naprotiv, pomažu da se Srbi i nealbanci što pre odsele iz svojih domova. Cinično komentarišu ono što se dešava pred njihovim očima - da su oni "tu da štite Albance" od Srba i srpskih vojske i policije.

KOSMET napušta gotovo 250.000 Srba i nealbanaca. Tako je nastalo najveće etničko čišćenje Srba u osvit 21. veka. Uprkos divljanju OVK i šiptarskih bandi, ubistvima i otmicama, paljenjima kuća, čitavih naselja, crkava, manastira i drugih objekata, NATO ne preduzima ništa. Predstavnici Nemačke, Amerike, Turske, Engleske i drugih zemalja, čiji su vojnici bili u sastavu NATO trupa, govore o "oslobođenju Kosova", i zaštiti Albanaca.

Svetskoj javnosti se prezentacije da je ubijeno 100.000 Alabanaca. U tome prednjači britanski ministar spoljnih poslova Kuk. Pronalaze se nepostojeće masovne grobnice dece, žena, civila... Za to vreme, nemački vojnici u Prizrenu mirno posmatraju paljenje srpskih svetinja i srpske bogoslovije. Uobičajene su pljačke i otmice Srba u po bela dana. Nemački vojnici iz helikoptera pucaju na vozilo u pokretu i ubijaju vozača i suvozača iz čista mira. Niko za ovaj zločin nije pozvan na odgovornost iako postoje dokazi - dokumentarni snimak koji je snimio Albanac.

REZOLUCIJOM 1244 SB UN i Kumanovskim sporazumom, vojska i policija se sa naoružanjem povlače sa Kosova. Trijumf NATO komandanata i političara, koji su tvrdili da su uništili vojsku i njeno naoružanje, pretvorio se u veliko razočaranje kada su videli sa kakvom i kolikom tehnikom vojska i policija napuštaju Kosovo. NATO, sem civilnih objekata, gotovo ništa nije uništio od vojne tehnike.

Rezolucija 1244 potvrđuje poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ i Srbije od zemalja članica svetske organizacije. Potvrđuju se, iz prethodno donetih rezolucija, "autonomija i sopstvena administracija Srbije na Kosmetu". Potvrđuje se da će se na Kosovo vratiti 1.000 pripadnika vojske i policije. Predviđene su zaštita ljudskih prava, sloboda i razoružanje OVK.

UJEDINjENE nacije su na osnovu Rezolucije SB uspostavile svoju upravu na Kosovu i Metohiji. Nakon dvadesetak dana posle okupacije, generalni sekretar UN imenovao je lekara bez granica Bernara Kušnera za šefa Unmika. Dotični lekar, koji je zaboravio Hipokratovu zakletvu, doneo je i prvu uredbu koja se odnosila na zaštitu pasa lutalica na Kosovu. Psi lutalice su, po njegovom mišljenju, imali veća prava od Srba i nealbanaca na teritoriji njegovog "spahiluka".

Za vreme njegovog administriranja, teroristi su pobili više stotina Srba, Roma i drugih nealbanaca, ali i Albanaca koji se nisu slagali sa politikom etničkog čišćenja. Kidnapovano je na stotine Srba i nealbanaca kojima se gubi svaki trag. Nekoliko desetina hiljada srpskih kuća je izgorelo u podmetnutim požarima. Isto toliko su uzurpirali "junaci prvoborci", a vlasnici su proterani pod pretnjama.

SRPSKI stanovi i kuće su pljačkani u prisustvu vlasnika pod oružanom pretnjom. Kidnapovani Srbi, Romi i drugi nealbanci odvođeni su u improvizovane zatvore i logore, a odatle transportovani u Albaniju gde su im živim vadili organe, koje su prodavali obolelim bogatim pojedincima po celom svetu. Slično su prolazili i Albanci koje su "oslobodioci" etiketirali kao svoje neprijatelje pod optužbom da su sarađivali sa srpskim vlastima.

Kušnerova administracija je donela ustavni okvir za Kosovo, kojim je potpuno isključena administracija Srbije na Kosovu, iako je to bilo u suprotnosti sa Rezolucijom SB UN 1244. Srbija je sa KiM definitivno proterana kao država. Nije mogla da donese niti sprovede bilo kakvu odluku koja bi se ticala njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Kušner je doneo odluku o izradi novih dokumenata sa memorandumom Unmik administracije. Organizovani su i obavljeni izbori i izabrani najviši organi vlasti privremenih institucija na Kosovu.

DO DANAŠNjEG dana nije ispoštovan deo iz Rezolucije o povratku raseljenih 250.000 Srba i nealbanaca na Kosovo, povratku dela vojske i policije, kao i nastavak rada institucija Republike Srbije koje su se bavile građanskim pitanjima. Uprkos neviđenim pritiscima, pretnjama, kidnapovanju, ubistvima, deo državne administracije Srbije gde je srpsko stanovništvo predstavljalo većinu nastavio je da funkcioniše u interesu svih građana bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Pritiscima i pretnjama je odolelo oko 110.000 Srba koji su ostali na svojim vekovnim ognjištima u srpskim enklavama južno od reke Ibar i u opštinama Kosovska Mitrovica (severni deo), Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.

U OKTOBRU 1999. godine započinju takozvani tehnički razgovori sa administracijom Unmika o rešavanju nekih tehničkih pitanja, koja bi važila do rešavanja konačnog statusa Kosova, a u skladu sa Rezolucijom 1244 koja je Kosovo tretirala kao sastavni deo Srbije. Administratori su na zahtev privremenih institucija menjali dokumenta, Kosovo je počelo da izdaje svoje lične karte, pasoše, registarske tablice i druga dokumenta.

Srbija se pozivala na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti. O ovoj rezoluciji i njenom nesprovođenju redovno se razgovaralo na sednicama SB Ujedinjenih nacija. Ukazivalo se da Unmikova administracija krši odredbe Rezolucije ali to, suštinski, na terenu nije menjalo ništa, niti je iko ikada pozvan na odgovornost.

KOSOVO je voljom Amerike i zapadnih zemalja polako klizilo u nezavisnost, koju su toliko želeli oni koji su zbog toga na Srbiju, a i na samo Kosovo, bacili na hiljade tona uranijumskih bombi. Zapadne sile su jednostavno zgazile i pljunule na Rezoluciju 1244 koju su same donele, a koja im je omogućila klasičnu okupaciju dela teritorije nezavisne države Srbije.

Generalni sekretar NATO Havijer Solana je u svakoj izjavi o Kosovu, pa čak i onda kada su počeli razgovori u Beču, uvek, bezrezervno podržavao Albance. On, koji je izdao naredbu za zločinačko bombardovanje, posle oktobarskog puča u organizaciji velikih sila, učestvovao je najpre u stvaranju Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a posle toga i u razbijanju te iste zajednice i odvajanju Crne Gore.

MILOŠEVIĆ U HAGU

SLOBODAN Milošević je završio u Hagu gde ga je isporučila vlada Zorana Đinđića. On je do kraja svog života branio zemlju, njen teritorijalni suverenitet i integritet. Agrumentovano je dokazivao nedoslednost i tendenciozne namere suda koji nije bio formiran da sudi zločincima već čitavom srpskom narodu. Ono što će ostati zapamćeno, i što današnji događaji oko Kosova pokazuju, jeste da je u mnogo čemu bio u pravu.