NATO je posejao seme zla po Srbiji

POSLE oktobarskog prevrata, novoj dosovskoj vlasti, koja se trudila da bude kooperativna i poslušna, stizala su mnoga obećanja. Pod priotiskom "zapadnih prijatelja", najpre su započeli tehnički razgovori o reševanju tekućih problema na Kosovu i Metohiji. U vreme kada je na vlasti bila Demokratska partija, čiji je čelnik bio Boris Tadić, pristaje se na kompromis - delom zbog procesa evrointegracije Srbije, a delom zbog pritiska Amerike i drugih zapadnih zemalja - i čini istorijska greška. Prihvataju da se sva pitanja oko statusa Kosova izmeste iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u centralu Evropske unije u Briselu. Tada su i potpisane osnove za pravac razgovora i dogovora između Beograda i Prištine.

Prve razgovore na tehničkom nivou započela je šefica evropske diplomatije Ketrina Ešton. Susrete je nastavila naslednica Eštonove, Federika Mogerini, koja će ove razgovore s tehničkog nivoa podići na viši nivo. Tako se dogodilo ono što je u jednom trenutku bilo nezamislivo, da se u Briselu nađu oči u oči predsednici vlada i predsednici Srbije i Kosova. Posle dolaska aktuelne srpske vlasti razgovori o Kosovu su intenzivirani. Tada je održano blizu 220 sastanaka, što na tehničkom, što na višem nivou. To je rezultiralo potpisivanjem prvog briselskog sporazuma u aprilu 2013. godine. Original tog dokumenta niko još nije video.

PET godina pre potpisivanja tog sporazuma, 2008. godine,Kosovo jednostrano proglašava nezavisnost. Donosi ustav, bira vladu i predsednika "republike Kosovo". Odmah potom, najpre Turska, a zatim i SAD i ključne zemlje Evropske unije priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i uspostavljaju diplomatske odnose sa novom, kako je predstavljeno, balkanskom državom. Samo pet zemalja iz Evropske unije nije priznalo Kosovo, pošto se i one suočavaju sa sličnim separatističkim tendencijama.

Kada je potpisan prvi briselski sporazum, Srbija počinje da pregovora sa EU radi pridruživanja. To je, inače, i bio uslov za otvaranje puta ka Evropskoj uniji. Otvoreno je nekoliko poglavlja, a 35 - u vezi s Kosovom, kao najteže, ostavljeno je za kraj. To znači ili priznavanje Kosova od strane Srbije, ili, kako kažu u EU, potpisivanje obavezujućeg sporazuma Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa, što je uslov za ulazak u zajednicu naroda Evrope.

SVI razgovori koji su vođeni u vezi s Kosovom samo su jačali državnost te pokrajine. Srbija je jednu po jednu nadležnost koju je imala predavala, kako se kaže, privremenim institucijama takozvane Republike Kosovo. Kosovo se obavezalo, uz garancije EU, da će formirati zajednicu srpskih opština. Očekivanja, kako se predstavljalo u javnosti, veoma su velika, iako će ZSO biti sveden, sa obzirom na to kako Albanci razmišljaju, na nešto jači format nevladine organizacije. Naime, i onda kada se o tome razgovaralo pre pet godina jasno je poručeno iz Amerike, Nemačke i Francuske, a povremeno i iz Brisela, da međunarodna zajednica nikada neće dozvoliti da se na Kosovu stvori još jedna Republika Srpska.

U tim razgovorima, koji su bili teški i s puno kompromisa, Srbija praktično, sem datuma za otvaranje nekih poglavlja, nije dobila ništa, ali je polako gubila sve ingerencije na Kosovu. Institucije države Srbije ukidane su jedna za drugom, a u insistiranju na tome naročito je bila uporna Nemačka.

KOSOVO ima svoju policiju, svoju zastavu, svoju carinu.Iako se govori još uvek o administrativnim prelazima, reč je o pravim državnim graničnim prelazima. Kosovo ima svoje registarske oznake, svoju elektrodistribuciju, ubira poreze i akcize. Civilna zaštita je integrisana u kosovsku. Nova balkanska "država" dobila je i međunarodni telefonski pozivni broj, koji je, doduše, predstavljen kao međunarodni pozivni broj "geografske oblasti". Do sredine naredne godine pozivi iz Srbije moraće da se obavljaju preko međunarodnog pozivnog broja.

Nedavno su i sudije položile zakletvu, odnosno, kako je predstavljeno, potpisale su izjavu da će suditi i poštovati ustav i zakone Kosova. Kao najveće dostignuće u vezi sa ukidanjem srpskih sudova i integrisanjem u sudove "republike Kosovo" jeste to što će Srbi suditi Srbima. A to je za 120.000 Srba veoma važno. Osnovno pitanje je po čijim će zakonima oni suditi, a da li će suditi Srbima ili Albancima, to nije nimalo važno. Sudovi su tu da sude po zakonima "republike Kosovo", a ne Srbije.

NIJE uspeo pokušaj ulaska "republike Kosovo" u Unesko, ali to ne znači da neće u nekom narednom periodu u godinama koje dolaze. Kosovo će se takmiči, pod ravnopravnim uslovima, u svim svetskim i evropskim sportskim takmičenjima, pa i na Olimpijskim igrama.

Ono što je ostalo, a na čemu se uveliko radi, jeste pitanje integrisanja obrazovanja i zdravstva. Zdravstvene i obrazovne institucije, škole i Univerzitet, koji je sada izmešten iz Prištine u severni deo Kosovske Mitrovice, integrisaće se u školski sistem Kosova, čime će prestati da postoje sve ingerencije države Srbije na prostoru "države Kosovo".

Pitanje oko kojeg će se još dugo lomiti koplja i za koje se već sada tvrdi da se neće rešiti jeste formiranja vojske Kosova koja će nastati prerastanjem sadašnjih Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku koja će brojati 5.000 ljudi, među kojima bi trebalo da budu i "časni" Srbi i drugi nealbanci. Srpska lista, koja je zastupljena sa svojih deset poslanika u skupštini "republike Kosovo", pružala je otpor i tome se suprotstavljala. Međutim, međunarodna zajednica, a pre svega Vašington, daju punu podršku da se u dogledno vreme vojska formira.

NATO je uložio ogromna sredstva za obuku i naoružavanje Bezbednosnih snaga Kosova, koje su sastavljene većinom od nekadašnjih pripadnika terorističke OVK, i sigurno neće lako odustati od formiranja vojske Kosova i zaokruživanja svog odbrambenog sistema.

Bombardovanje i rat 1999, koji je NATO vodio protiv naše zemlje, nisu značili samo okupaciju 15 odsto teritorije, već su ostavili ogromne posledice, kako u pogledu rušenja zemlje, industrije, infrastukture, tako i po zdravlje stanovništva. Zbog ogromnih količina uranijuma koji je posejan po celoj Srbiji, a o tome se sramežljivo govori, kancerogena oboljenja su u ogromnom porastu. Stručnjaci predviđaju da će od 2018. godine kancerogena oboljenja poprimiti karakter epidemije. Tako da za srpski narod rat još uvek nije završen. Samo, sada nad nama nisu teški NATO bombarderi i rušilačke rakete, već seme zla koje je upravo ta alijansa rasejala po Srbiji. To nas seme lagano ubija.

NOVI PRITISCI NA SRBIJU

TRENUTNO, zbog odnosa snaga u parlamentu, nije objektivno očekivati brzo formiranje oružanih snaga Kosova, s obzirom na to da Srpska lista, koja je u koaliciji sa partijom Ramuša Haradinaja, neće glasati za njeno formiranje, a bez koje objektivno ona ne može da se formira. Međutim,vreme će pokazati kakav će kompromis u razgovorima koji slede biti postignut i pred kakvim će se sve ultimatimima Srbija naći.