Velika sličnost Srba i Bošnjaka

DOSADAŠNjA DNK testiranja pokazala su, pre svega, veliku sličnost naroda bivše Jugoslavije, s tim što postoje "nijanse" među oblastima. Zanimljivo je, međutim, da je grana CTS10228>Y3120 haplogrupe I2, u celom svetu, procentualno najzastupljenija među Srbima i Hrvatima. Osim toga, ova haplogrupa kada je reč o našim zapadnim susedima, dominira kod Hrvata štokavskog govornog područja. Tamo gde su druga narečja, pre svega čakavsko ili kajkavsko, postotak haplogrupe I2a je neuporedivo manji.

Kada je reč o Bošnjacima, zahvaljujući razmeni podataka između stručnjaka "Srpskog DNK projekta" i nekoliko instituta u Sarajevu koji su radili slična istraživanja, došlo se do zanimljivih rezultata o genetičkom poreklu ovog naroda. Po rečima Jovice Krtinića, predsednika Društva srpskih rodoslovaca "Poreklo", očigledno je da Bošnjaci u BiH i Bošnjaci u Srbiji nemaju mnogo dodirnih genetičkih tačaka. Dok su, kako navodi, Bošnjaci u BiH vrlo izmešani sa Srbima i Hrvatima, dotle su Bošnjaci u Raškoj oblasti - u Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru, više "rođaci" sa Albancima. Pokazalo se da je čak 70 odsto testiranih Bošnjaka u Raškoj oblasti "naslonjeno" na Albance, a oko 30 odsto na srpska brdska plemena - Drobnjake, Vasojeviće, Kuče i Bjelopavliće.

KAKO navodi Danilo Sremčević, član redakcije "Srpskog DNK projekta", genetika, uz neke izuzetke, najviše korespondira sa geografijom, pa geografski položaj umnogome određuje i genetski profil. Srbima su, tako, slični svi južnoslovenski narodi. Baš kao što geografija donekle sugeriše, nalazimo se između Makedonaca i Hrvata, s tim što Makedonci genetski teže Grcima i imaju nešto više mediteranskog upliva od Srba, a Hrvati malo manje, te teže Mađarima i Slovencima. Od ove "slike", najviše odskaču Slovenci i severozapadni Hrvati koji se više uklapaju u genetski profil Srednje Evrope - među Mađare, Austrijance, Čehe i Slovake. Albanci su, pak, najsličniji mediteranskim narodima - Grcima i Italijanima, odnosno Toskancima koji su im mnogo genetski slični.

Ovi rezultati, ali i oni dobijeni u drugim evropskim i svetskim laboratorijama ukazuju da priroda ne zna za "nacije"! Izjednačavanje genetike i nacije, dakle, nije moguće. Svi ljudi su kombinacija različitih grupa gena. Svaki pokušaj dokazivanja ko je Srbin, a ko Hrvat ili Slovenac uz pomoć genetike, zapravo dovodi do zaključka da ni Srbi ni Hrvati ni Slovenci iz tačke gledišta prirode - ne postoje. Neoboriva istina je, dakle, da nacija nije genetski nego kulturološki i, često, verski fenomen.

POSLEDNjIH decenija u svetu se razvila genetička geografija, koja je specijalna veza istorije i praistorije. U DNK laboratorijama širom sveta dosad je testirano više od milion ljudi. Tako se danas stekao dovoljan uzorak, na osnovu kojeg je napravljena "genetska mapa Evrope". Njen sastavni deo je i genetska mapa Balkana.

Aprila prošle godine, kada je na sajtu "Eupedije", najveće nezavisne organizacije posvećene prikupljanju i analizi genetike i poreklu naroda Evrope, objavljena genetska mapa Balkana, izazvala je lavinu komentara, često zapaljivih. I "Eupedija" je potvrdila da ne postoje tipično srpski, hrvatski, bošnjački, makedonski, albanski geni... Posle objavljivanja ove mape, neki mediji u regionu šaljivo su pisali da je u balkanskom loncu naroda skuvana čorba od raznovrsnog povrća, sitno iseckanog i dobro promešanog. Povrće su, naravno, haplogrupe. Razlika je, samo, što u nekoj "čorbi" ima malo više krompira, a u drugoj šargarepe uz nezaobilazne začine. Ali, nijedan balkanski narod, definitivno, ne može da tvrdi da je satkan isključivo od jedne vrste "povrća".

TAKO je prema molekularno-biološkim nalazima, genetska mapa Balkana, objavljena na "Eupediji", pokazala da su Srbi i Makedonci slični čak 96 odsto, a, takođe, Bošnjaci i Srbi. Hrvati sa severozapada ove zemlje imaju koji procenat više gena iz Zapadne Evrope, ali u poređenju s ostalim haplogrupama ni kod njih nema nekih bitnih razlika. Izuzetak su Albanci. Među pripadnicima ovog naroda, po "Eupediji", najzastupljenije su haplogrupe E2 i E3 inače najrasprostranjenije u severnoj Africi - u Maroku i Alžiru. U Evropi se pojavljuju tek u poslednjih 2.000 godina, kao najzastupljenija haplogrupa kosovskih Albanaca. Ove haplogrupe, međutim, u manjem procentu ima i među Srbima sa juga Srbije i Kosova i Metohije.

Slične rezultate kao ove objavljene na "Eupediji", 2012. godine, obelodanili su i naučnici iz Makedonije. Šestogodišnje istraživanje DNK profila nastradalih (žrtava) žitelja Balkana, koje je sproveo Institut za sudsku medicinu u Skoplju, pokazalo je veliku genetsku sličnost naroda sa ovih prostora. Kako je tada rekao dr Zlatko Jakovski iz ovog instituta, analiza dobijenih podataka pokazala je, na primer, da stanovnici Makedonije imaju najsličniji DNK profil sa Bugarima i Srbima, Hrvati sa stanovništvom Bosne i Srbije, dok su najmanje sličnosti sa komšijama imali Albanci sa Kosova i Metohije.

MAKEDONSKI genetičari, koji su ispitivanje uzoraka gena radili za potrebe svojih forenzičkih istraživanja, podatke za istraživanje, kako su tvrdili, dobili su gotovo iz svih zemalja Balkana, osim Grčke, koja nije prihvatila poziv da učestvuje u projektu. Ostale zemlje, u Skoplje su poslale DNK analize žrtava ubistava i stradalih u različitim nesrećama na teritorijama ovih zemalja. Kako je tada objasnio doktor Jakovski, koristeći sofisticiranu kompjutersku tehnologiju, naučnici u Skoplju, poredili su podatke dobijene iz Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Hrvatske. Radili su dve vrste istraživanja, jedno preko Y hromozoma, a drugo analizom lokusa DNK profila.

Genetskim srodstvom balkanskih naroda bavili su se i Italijani. Doktorka Ornela Semino, genetičar Univerziteta u Paviji, vodila je veliko istraživanje tokom kog je Y DNK hromozom uziman iz reprezentativnog uzorka od 1.007 muškaraca iz Evrope, uključujući i zemlje Balkana. Ovo istraživanje, takođe je potvrdilo da su genetski markeri balkanskih naroda jednaki.

SVI rezultati istraživanja rađenih na osnovu analize Y DNK hromozoma, bilo da su rađena u Srbiji ili u nekim drugim eminentnim evropskim i svetskim laboratorijama, pokazuju dakle, gotovo identične rezultate i, istovremeno, "govore" da kada bi DNK odnosno haplogrupe određivale granice, mapa Evrope i sveta izgledala bi mnogo drugačije.

Sve ovo ukazuje da je DNK testiranje, pre svega, jedno zanimljivo i uzbudljivo putovanje, koje ne menja naš identitet, već nadograđuje naše znanje o nama, narodu kome pripadamo, kao i celokupnoj istoriji čovečanstva. Ukoliko žele što više da saznaju, oni koji se testiraju trebalo bi da imaju aktivan odnos prema rezultatu testiranja. To podrazumeva tumačenje rezultata iz različitih perspektiva, njihovo povezivanje sa istorijskim podacima, kao i praćenje novih metoda preciznijeg tumačenja rezultata.

GENETIKA PO "EUPEDIJI"

REZULTATI istraživanja koje je prošle godine objavila "Eupedija", pokazali su da Makedonci i Srbi imaju najviše istih gena, kao i da su Srbima najsličniji Grci i Mađari. Ovi rezultati izazvali su lavinu komentara, a izražena u procentima lista sličnosti nekih naroda po genetskoj sličnosti sa Srbima je: Makedonci 96, Grci 66, Mađari 65, Ukrajinci 62, Rumuni 61, Litvanci 57, Bugari 53, Poljaci 52, Italijani 51, Marokanci 48, Tunišani 43 i Rusi 32.