Jenkiji Albancima veruju na reč

SRPSKI nacionalisti - posebno beogradski intelektualci - neprekidno objavljuju oštre izjave protiv albanske kupovine srpske imovine. Srbi, sudeći po pisanju jugoslovenske štampe, javno tvrde da "klanovi" Albanaca nude ogromne sume novca Srbima da im prodaju svoje njive, da bi podstakli srpski živalj na iseljavanje iz pokrajine, nastavlja se u dokumentu Obaveštajnog direktorata CIA pod naslovom "Jugoslavija: Etnička napetost na Kosovu i dalje visoka", od 20. avgusta 1987. Zatim se dodaje:

"Prema objavljenoj studiji Ministarstva unutrašnjih poslova pokrajine Kosovo, od 1981. do 1986. zaključeno je 2.245 ugovora o kupoprodaji imovine, prema kojima su Srbi ili Crnogorci prodali svoje zemljište etničkim Albancima. Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrajine Kosovo istražilo je 148 ovakvih slučajeva i tvrdi da je u samo 11 slučajeva bilo sumnjivo poreklo novca kojim su Albanci kupili srpsku imovinu. U istom izveštaju zaključeno je da nijedna iredentistička organizacija, niti neprijateljska emigrantska grupa, niti bilo ko iz inostranstva, nije dao finansijska sredstva za kupovinu imovine od Srba i Crnogoraca.

"SRBI na Kosovu javno optužuju etničke Albance da često siluju Srpkinje kako bi izazvali nesigurnost među Srbima i Crnogorcima i tako ih podstakli na iseljavanje iz pokrajine. Zvaničnici predstavnici unutrašnje bezbednosti na Kosovu su, međutim, utvrdili da je od 1982. do oktobra 1986. bilo 118 registrovanih silovanja i 135 pokušaja silovanja u pokrajini. Samo u 16 slučajeva silovanja i u 15 pokušaja silovanja izvršioci su bili Albanci, a žrtve Srbi ili Crnogorci. U 97 slučajeva silovanja i 98 pokušaja silovanja bilo je reči o delu Albanaca prema Albancima. Jedan nedavni slučaj pokušaja silovanja - zbog kojeg su organizovane demonstracije Srba i Crnogoraca širom pokrajine - odigrao se navodno usred bela dana neposredno ispred zgrade pokrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova."

Lengli, dakle, Srbima (i Crnogorcima) 1987. nije verovao, a komunističkim vlastima SAP Kosovo - jeste.

CIA je zatim, 14. oktobra 1987. konstatovala "sve veću opasnost od etničkog nasilja u Jugoslaviji":

"Zategnutost između srpske manjine i albanske većine u jugoslovenskoj pokrajini Kosovo verovatno će se pretvoriti u nasilje - možda u nasilje širokih razmera - već u narednih šest meseci.

"NA KOSOVU su Srbi u više navrata demonstrirali protiv navodne diskriminacije koju sprovodi pretežno albansko pokrajinsko rukovodstvo i sada se otvoreno zalažu za nasilje. Na jednom skupu početkom ovog meseca, govornici su se zalagali za povratak zvanične politike represije nad Albancima kakva je postojala šezdesetih godina i pritom pozivali Srbe na oružje. Neki srpski funkcioneri su se zalagali za čišćenje i smenu albanskih funkcionera, a bilo je i poziva na streljanje, zatim na srpsku kolonizaciju pokrajine, proterivanje 400.000 etničkih Albanaca u susednu Albaniju.

"Srpsko republičko rukovodstvo, koje je ranije ograničavalo i suzbijalo nacionalizam u širokim masama, sada je otvoreno podeljeno, pošto različite struje manipulišu srpskim nacionalizmom kako bi osvojile podršku naroda. Jedan visoki partijski funkcioner je smenjen nedavno pod optužbom da je bio preblag prema Albancima. Umereni albanski lideri, koji su služili kao tampon zona između Srbije i stanovništva na Kosovu, izgubili su svaku verodostojnost i na jednoj i na drugoj strani.

"VOJNI rukovodioci javno saopštavaju da se pripadnici vojnih jedinica na Kosovu zlostavljaju, iako nije jasno koja ih strana zlostavlja. Jedan general je nedavno izjavio da vojska strahuje da bi mogla biti uvučena u novi severni Vijetnam.

"Samo mala varnica mogla bi izazvati bilo na jednoj, bilo na drugoj strani nasilje. Nacionalno političko rukovodstvo je podeljeno i nema nikakvih dobrih ideja za bilo kakav kompromis između srpskih zahteva i rasta albanskog stanovništva na Kosovu, koje sada daleko nadmašuje broj Srba u pokrajini. Srpski i albanski rukovodioci verovatno neće moći da se slože o bilo čemu."

U analizi pod rogobatnim naslovom "Jugoslovenski problem Kosovo: Razoran uticaj na pan-balkanizam", od 16. oktobra 1987, analitičari CIA iznose svoje mišljenje da "Albanija verovatno služi kao model za nacionalno samoopredeljenje mnogim Albancima u Jugoslaviji", ali i da "Tirana, međutim, ne gaji nikakve neposredne nade, ili nema nikakve planove u neposrednoj budućnosti o ujedinjenju albanskih teritorija u Jugoslaviji sa Albanijom". Albanija, kako smatraju, "može takođe da se angažuje u drugim akcijama niskog intenziteta, iako nema nikakvih čvrstih dokaza da Tirana podstiče albanski separatizam kod Albanaca na Kosovu pružajući im oružje, finansijska sredstva ili bilo kakvu obuku".

DOGMATSKA i bizarna komunistička vlast Ramiza Aljije, naslednika Envera Hodže, jedva da je dospela do klupe za osumnjičene.

"Iveštači" CIA iz Beograda sudbonosnu Osmu sednicu CK SK Srbije iz 1987. godine nisu ni registrovali u nekom od navedenih radova - ne praveći razliku između miloševićevaca i stambolićevaca, sa spoznajom o novom srpskom rukovodstvu iz 1984, skliznuli su u 1988, uz detalj o "smenjenom srpskom rukovodiocu". A tamo su se, 8. jula, bavili Jugoslovenskom narodnom armijom i njenom sve većom zabrinutošću zbog nemira. U specijalnoj analizi od 8. jula 1988, američki obaveštajci konstatuju zabrinutost unutar JNA povodom štrajkova u zemlji.

"VOJSKA će, piše u dokumentu, verovatno insistirati da vlada preduzme mere protiv samovoljne slovenačke štampe i većom upotrebom sile uguši etničke i radničke proteste. Direktno mešanje armije, ipak, nije predviđeno: "Jednostrana vojna intervencija, bilo na opštenacionalnom, bilo na republičkom nivou, nije, međutim, verovatna ni u ovom trenutku, ni u bliskoj budućnosti." Detaljnije:

"Etničke napetosti buknule su prošle godine i u vojsci posle senzacionalnog ubistva u kasarni i radničkih nemira koji sve više ometaju rad odbrambene industrije u zemlji...

"Uprkos hapšenjima nekoliko slovenačkih novinara prošlog meseca pod optužbom da su odali vojne tajne, vojska će verovatno malo šta preduzeti ako slovenački rukovodioci budu u stanju da okončaju napade na vojsku u omladinskoj štampi. Vojni rukovodioci će takođe insistirati da vlada i partija pojačaju kontrolu nad etničkim grupama u pokrajini Kosovo, koja se graniči sa Albanijom, kako bi se izbeglo da vojska bude pozvana da uspostavlja red i mir."