Srbija na začelju u novoj podeli karata

U SPECIJALNOJ analizi od 5. maja 1989. CIA već u naslovu registruje "sve veću opasnost po stabilnost" Jugoslavije. Prvi put se pominju žarišta sukoba u Hrvatskoj i, potencijalno, u BiH:

"Sve veći etnički nacionalizam, kako spontan, tako podržan od republičkih rukovodstava, predstavlja najveću opasnost. Srpski vođa Milošević smanjio je autonomiju pokrajine Kosovo, što je izazvalo nacionalističke proteste Albanaca u pokrajini u martu, u kojima su pale najmanje 24 žrtve. Makedonski rukovodioci strahuju da bi slični nemiri mogli izbiti i u Makedoniji i, sudeći prema izveštajima koji pristižu, sve češća su zlostavljanja i hapšenja lokalnih Albanaca.

U HRVATSKOJ je došlo do nekoliko prepirki i sukoba između Srba i Hrvata, u Bosni vlada sve veća zabrinutost zbog mogućeg etničkog nasilja, a u Sloveniji su na delu sve jače izolacionističke i secesionističke tendencije.

Širenje političkih deoba i razlika između liberalne Slovenije i autoritarne Srbije sprečava da se postigne bilo kakva opštenacionalna saglasnost o političkim reformama. Slovenija toleriše nezavisne političke grupe i dozvolila je održavanje prvih direktnih slobodnih izbora na tajnom glasanju za savezne funkcije; Milošević je orkestrirao prosrpsku kampanju u republičkoj štampi i kandidovao se bez bilo kog drugog kandidata za funkciju predsednika Srbije. Vojni rukovodioci i savezni funkcioneri iz nekoliko republika, uključujući i Srbiju, često, kako se izveštava, razmatraju mogućnost vojne intervencije kako bi se zamenilo postojeće liberalno rukovodstvo u Sloveniji."

OCENE o liberalnim republikama Sloveniji i Srbiji od nekoliko godina ranije, vidimo, te 1989. već je prekrio prah zaborava i Srbija je zauzela "počasno" mesto na drugom kraju jugoslovenske partije karata. Cela Jugoslavija je u krizi:

"Ekonomski problemi se i dalje pogoršavaju i još više pojačavaju etničke i političke napetosti. Nova vlada premijera Markovića sve dosad nije postigla nikakvo napredovanje u ograničavanju i suzbijanju inflacije, koja se kreće po stopi blizu 1.000 odsto, ništa bolje rezultate nije postigla ni u suzbijanju 14-procentne nezaposlenosti, ili u zaustavljanju opadanja životnog standarda stanovništva. Pregovori o zaključenju novog stendbaj aranžmana sa MMF ne odvijaju se povoljno. Vlada je odbila zahtev da se ograniče lična primanja i nastavlja ekspanzivnu monetarnu politiku koju MMF smatra neprihvatljivom."

NA LETO se u fokus pažnje vratio uhapšeni Azem Vlasi, što sve ide u prilog tezi analitičara iz Lenglija o autoritarnoj Srbiji.

"Sudski procesi zakazani za oktobar bivšem šefu kosovske partije Azemu Vlasiju i četrnaestorici drugih smenjenih albanskih rukovodilaca, pod optužbom da su organizovali albanske proteste u martu prošle godine, još više će ojačati međurepubličke napetosti. Ova suđenja su inspirisali srpski rukovodioci", piše u depeši od 30. avgusta 1989. Dalje:

"Tužilaštvu će biti teško da pronađe dokaze za optužbu protiv Vlasija. Liberalne snage u severnim republikama gledaju na njegovo hapšenje kao na znak jačanja srpskog autoritarizma. Predsednik državnog Predsedništva, Slovenac Drnovšek, nedavno je upozorio tužioce na Kosovu na opasnost od kršenja zakonskih normi.

Tužilaštvo će svakako morati da u ovom uglavnom političkom sudskom procesu falsifikuje stvarno stanje stvari i da preteruje u naglašavanju uloge Azema Vlasija i drugih albanskih funkcionera u organizovanju demonstracija. Ishod, verovatne zatvorske višegodišnje kazne..."

OD VIŠEGODIŠNjE robije nije bilo ništa - iduće godine Vlasi je bio na slobodi. Srbija je, u nevreme, dok se komunistički režimi po Istočnoj Evropi prepuštaju prošlosti, a poštovanje ljudskih prava postaje nova svetska religija, stekla na Zapadu sramno obeležje zemlje u kojoj se vode politički procesi.

Na istu temu, 6. novembra se već u uvodu zaključuje da će "sudski proces kosovskim rukovodiocima optuženim za podsticanje nemira u srpskoj pokrajini u martu, pogoršati zategnutost između Srbije i republika na severu", i da će "verovatno usloviti još veće kritike Jugoslavije na međunarodnoj sceni zbog kršenja ljudskih prava".

U SPECIJALNOJ analizi od 14. septembra 1989, pod naslovom "Jugoslavija: Loše ekonomsko stanje ugrožava opstanak Vlade", ocenjuje se da "ekonomski problemi Jugoslavije neprekidno pogoršavaju etničke napetosti, i prete da Beograd već drugi put promeni vladu za manje od godinu dana":

"Izgledi su takvi da će izgleda i premijer Marković biti smenjen ili će podneti ostavku u narednih nekoliko meseci, primoran sve većim nezadovoljstvom zbog neuspeha da zaustavi inflaciju, koja se sada kreće po stopi od 1.000 odsto, kao i zbog snažnog suprotstavljanja republika njegovim reformama koje treba da dovedu do tržišne orijentacije privrede u zemlji. Njegov odlazak bi svakako značio usporavanje, ili, čak, možda napuštanje ekonomskih reformi za kraći ili duži period u budućnosti, i ojačao bi ambicije srpskog lidera Miloševića da osvoji veću vlast u zemlji", navodi se u Specijalnoj analizi, i dodaje: "Rasprava o Markovićevoj sudbini i o sudbini njegove reforme stvorila je rascep duž republičkih linija, odražavajući na taj način republičke ekonomske interese i pokušaj Srbije da iskoristi nastale teškoće. Južne republike predvođene Srbijom optužuju da su premijer Marković, inače Hrvat, i njegovi saveznici u severnim republikama neosetljivi na nesrazmerno velik uticaj inflacije i reforme na manje razvijeni jug.

VIŠE tržišno orijentisane severne republike Hrvatska i Slovenija podržavaju Markovićeve optužbe da srpski političari blokiraju napore za suzbijanje inflacije, jer su više zainteresovani za obaranje postojeće vlade, nego za saradnju i zajedničke akcije. Oni navode kao dokaz plan Srbije da podigne takozvani patriotski zajam od milijardu dolara za vlastiti razvoj. Miloševićevi napadi na Markovića verovatno pokazuju želju da se svali krivica za loše privredne rezultate Srbije na saveznu vladu, i da se tako iznude veći ekonomski ustupci za Srbiju. Ukoliko ne uspe u tome, Milošević se možda nada da će uspeti da zameni Markovića nekim elastičnijim i popustljivijim funkcionerom. Verovatno veruje da će njegov populistički stav prema problemu inflacije povećati njegovu privlačnost i na prostoru izvan Srbije".

U dokumentu se konstatuje i da "Miloševićevi rezultati u Srbiji govore o njegovoj maloj privrženosti značajnijim promenama, uprkos njegovom javnom izjašnjavanju za tržišne reforme".

SLABA PODRŠKA MARKOVIĆU

REFORMSKA figura predsednika SIV-a Ante Markovića bila je predmet interesovanja CIA, ali iz raspoloživih "papira" nismo stekli utisak da su Amerikanci u njega polagali prevelike nade - iako bi to, možda, bilo očekivano - niti su imali nerealna očekivanja. Ograničena moć saveznog premijera bila je jasno shvaćena među američkim analitičarima, a, treba podsetiti - CIA je u ranijim dokumentima već pokazala naklonost ka daljoj decentralizaciji Jugoslavije, u šta se snažna podrška predsedniku centralne vlade ne uklapa.