Zemlji prete raspad i građanski rat

JAČANjU secesionističkog raspoloženja u Sloveniji posvećena je depeša od 18. marta 1990. To je, praktično, analiza stanja u severnoj republici pošto su njeni delegati napustili poslednji, 14. vanredni kongres Saveza komunista Jugoslavije u Sava centru, čime su praktično i presudili saveznoj partiji. Bio je to jedan od najvažnijih događaja u procesu nestajanja zajedničke države, Jugoslavije. CIA referiše:

"Skupština Slovenije je nedavno proglasila ekonomsku nezavisnost republike i odložila odluku o paketu ustavnih amandmana koje je predložio premijer Marković da bi proširio ovlašćenja premijera radi sprovođenja ekonomske politike. Skupština je, takođe, donela odluku da se izradi nacrt predloga za 'konfederalno' ustrojstvo Jugoslavije: skupštinski rukovodioci su zapretili da će razmotriti moguće otcepljenje republike ako Beograd odbije takav predlog. Slovenački poslovni ljudi će, kako se javlja, podržati secesiju u takvim okolnostima...

PREMA izveštajima u štampi, raspoloženje u slovenačkoj javnosti za izdvajanje iz Jugoslavije neprekidno raste... Ako podrška u slovenačkoj poslovnoj zajednici prema jedinstvenoj Jugoslaviji znatno oslabi, Beograd će imati još jedinu mogućnost da zapreti vojnom intervencijom kako bi sprečio ozbiljnu mogućnost otcepljenja ove republike."

Ponovo Kosovo, ovoga puta u vezi sa neslavnom aferom jednonacionalnog trovanja (samo Albanaca) u pokrajini:

"Srbija koristi incidente na Kosovu da bi proširila kontrolu nad pretežno albanskom autonomnom pokrajinom. Ona je smenila pokrajinskog ministra unutrašnjih poslova i nekoliko policijskih funkcionera u više gradova na Kosovu. Ove mere preduzete su posle nasilja Albanaca u kojima je nekoliko Srba povređeno. Demonstracije su izbile posle optužbi da je nekoliko stotina albanske školske dece otrovano. Savezni i vojni predstavnici su ove optužbe okarakterisali kao obmanu albanskih ekstremista u cilju podizanja zategnutosti u pokrajini", piše u dokumentu od 30. marta 1990. "Sve veća kontrola Srbije svakako će dovesti do izbijanja novih albanskih nemira narednih meseci."

U SPECIJALNOJ analizi od 18. aprila 1990, pod naslovom "Jugoslavija: Sve aktivnije centrifugalne snage", tačno se prognozira da će veliku pobedu opozicionog DEMOS nad komunistima na izborima za skupštinu u Sloveniji, "svakako ponoviti nacionalističke partije" na skorašnjim izborima u Hrvatskoj. Konstatuje se i da će se time dodatno ojačati pretnje i onako uzdrmanom jedinstvu Jugoslavije i povećati mogućnost vojne intervencije.

"U Hrvatskoj, izgleda da će ultranacionalistička Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) pobediti osvajanjem većine u skupštini sa 240 mesta na izborima koji počinju u subotu, a završavaju se 7. maja drugim krugom... Izgledi su sve veći da će se politički i vojni rukovodioci u Beogradu suočiti sa velikim izazovom za postojeći politički i ustavni poredak. Kretanje Hrvatske putem kojim je već pošla Slovenija svakako će staviti Beograd na veliki sudbinski ispit. Moglo bi da izbije nasilja između dve najveće etničke grupe - Srba i Hrvata - a njihov sukob bi se mogao preliti na druge republike kao što je Bosna, u kojoj živi mešovito stanovništvo muslimana, Srba i Hrvata.

POBEDA na izborima pružiće opozicionim grupama u Sloveniji i Hrvatskoj snažan mandat da se izbore za status koji je ravan potpunoj nezavisnosti od Beograda. Ukoliko Beograd ne pristane na to, preti opasnost od otcepljenja ovih republika... Etničko nasilje koje prati pobedu HDZ u Hrvatskoj moglo bi poslužiti Beogradu kao razlog za vojnu intervenciju pod izgovorom da se želi uspostavljanje reda i mira, iako nema nikakvog znaka da se savezni rukovodioci pripremaju za takvu akciju", navodi se u pomenutoj specijalnoj analizi.

CIA, dakle, jeste blagovremeno obeležila HDZ kao ultranacionalističku partiju, a mogućnost izbijanja sukoba u Bosni i Hercegovini nagovestila je dve godine pre nego što su oni uistinu buknuli.

Kada će, u principu, Amerikanci biti na strani ultranacionalista? Naravno, onda kada im tako odgovara, a pogotovu ako su na drugoj strani proskribovani - komunisti.

"Raspoloženje za izdvajanje iz Jugoslavije, secesiju, izgleda da sve više raste otkako su u Sloveniji na izborima pobedile opozicione snage. Podrška komunistima je izgleda u Hrvatskoj još slabija nego u Sloveniji. Za razliku od Slovenije i Hrvatske, Beograd je izgleda spreman da po svaku cenu održi postojeći poredak, koji je još jednom na ispitu u pokrajini Kosovo, gde su mase nezadovoljnih Albanaca napale i povredile nekoliko Srba i Crnogoraca posle navodnih optužbi za trovanje nekoliko stotina albanske školske dece... U Srbiji su ultranacionalističke alternativne grupe istakle zahteve da se zabrane sve albanske političke stranke, da se ukine pokrajina Kosovo i da se uvedu vanredno stanje i preki sud u celoj narednoj deceniji."

U DOKUMENTU od 14. maja 1990, prvi put se govori o Miloševiću kao svesrpskom vođi u Jugoslaviji:

"Srpski predsednik Milošević i savezna vojska su odgovorili na pobede nacionalista na izborima u Hrvatskoj i Sloveniji upozorenjima protiv bilo kakvih akcija koje bi mogle ugroziti vojsku ili srpska prava. Milošević je prekinuo ćutanje prošle nedelje, kada je implicitno upozorio Hrvatsku da ne ugrožava etničke Srbe u toj republici, i prvi put istakao da govori u ime Srba izvan Srbije. Savezno Predsedništvo je u petak energično branilo ustavnu ulogu vojske, i stavilo do znanja da će biti odbijen svaki pokušaj da se ugrozi jedinstvo oružanih snaga."

CIA tri dana kasnije, 17. maja, prenosi upozorenje iz Beograda da je moguć građanski rat:

"Jugoslovensko kolektivno Predsedništvo je juče saopštilo da će predložiti 'hitne mere' do kraja meseca, radi zaštite teritorijalnog i političkog integriteta zemlje, i da će se obračunati s protivustavnim pokretima - sa jasnim i očiglednim osvrtom na slovenačke i hrvatske separatiste. Jugoslovenski predsednik Borisav Jović, Srbin, izjavio je u inauguralnom obraćanju u utorak da će stvaranje republičkih armija i posebnih republičkih valuta podriti ustavni poredak zemlje i dovesti do građanskog rata. Hrvatski vođa Franjo Tuđman je osudio 'preteće tonove' u Jovićevom govoru, a slovenačka skupština je formirala komisiju da proceni Jovićeve 'pretnje'. Slovenački premijer je juče zatražio stvaranje nezavisne slovenačke vojske...

Nijedna od strana izgleda nije spremna na kompromis u ključnim pitanjima koja bi mogla očuvati federaciju."

VOJNA INTERVENCIJA

"NEDAVNE izjave kolektivnog Predsedništva, Miloševića i vojnih predstavnika jasno ocrtavaju njihovu veliku zabrinutost zbog pojave novih vlada u Sloveniji i Hrvatskoj, ali njima nisu zatvorena vrata mogućim pregovorima. Visoki vojni funkcioneri će verovatno zatražiti intervenciju samo u slučaju velikih međuetničkih nemira i nasilja, ili ukoliko bilo koja republika pokuša da zameni postojeće zvanične institucije kakva je, na primer, savezna armija. Iako bi Milošević možda i sam delio ovakvu opreznost, prostor za manevrisanje bi mu mogao biti ograničen talasom antihrvatskog raspoloženja među sve aktivnijim nacionalističkim Srbima", piše u dokumentu od 14. maja 1990. godine.