Presuda: Jugoslavije neće više biti

ANALITIČARI CIA su u jesen 1990. godine saopštili konačnu, dosta preciznu presudu državnoj zajednici Južnih Slovena i njihovih sugrađana, tzv. narodnosti:

"Jugoslavija će prestati da funkcioniše kao savezna država kroz godinu dana i verovatno će se raspasti kroz dve godine. Ekonomska reforma neće sprečiti raspad zemlje. Srbija će blokirati slovenačke i hrvatske pokušaje da se formira svejugoslovenska konfederacija. Doći će do razvučenog oružanog ustanka Albanaca na Kosovu. Međurepublički rat velikih razmera nije verovatan, ali će međuetnički sukobi pratiti proces raspada i nastaviće se. Nasilje će biti uporno i žestoko, dugotrajno. Malo je toga što SAD i njihovi evropski saveznici mogu učiniti da bi sačuvali jedinstvo Jugoslavije. Takve napore Jugosloveni će primiti kao suprotne zalaganju za demokratiju i samoopredeljenje", piše u proceni CIA 15-90 objavljenoj 18. oktobra 1990. Tu procenu političari u Vašingtonu nisu odmah prihvatili, a američki analitičari do danas raspravljaju zašto su "civili" u spoznaji realnosti kaskali za obaveštajcima. Ali, i potonjima je dugo trebalo da se odluče...

I NEŠTO raniji dokument, specijalna analiza od 15. septembra, nosio je turoban naslov: "Jugoslavija - kraj saveznog eksperimenta." Pominje se predlog Slovenije i Hrvatske za labavu konfederaciju, da je većina ostalih republika spremna da razmotri takvo rešenje. Dalje:

"Čak i treća velika republika, Srbija, koja se već godinama bori za jačanje federacije, sada sve više uviđa da je federacija smetnja njenom najvećem prioritetu - uspostavljanju kontrole nad Albancima naseljenom pokrajinom Kosovo. Srbija priprema novi ustav republike koji će dovesti do nezavisnosti. Predsednik Srbije, na primer, imaće ovlašćenja da proglasi rat.

Nekoliko činilaca vode ka razdvajanju republika. Prigušena etnička nezadovoljstva i negodovanja pojavila su se iznova u novoj demokratskoj atmosferi. Prvi ozbiljni etnički sukobi od 1945. zahvatili su Hrvatsku, Bosnu i samu Srbiju poslednjih sedmica. Slovenija i Hrvatska žele da povrate svoja mesta u Evropi i veruju da brutalna politika Srbije na Kosovu onemogućava ostvarenje takvog cilja za Jugoslaviju u celini. Ideološke razlike između nekomunističkih republika Slovenije i Hrvatske i Srbije u kojoj su i dalje komunisti na vlasti takođe igraju određenu ulogu.

SOVJETSKI Savez se povukao iz zemalja Istočne Evrope i na taj način je nestao razlog za postojanje čvrstog jedinstva u zajedničkoj odbrani bezbednosti zemlje."

Karte su podeljene: Srbija je među komunistima, koji su upravo izgubili međunarodnu uzdanicu.

Proces dezintegracije zemlje, kako su procenili, "biće verovatno haotičan i propraćen etničkim nasiljem".

U poznu jesen Jugoslavije, 1990. godine, Odeljenje za evropske analize CIA sačinjava dokument Jugoslavija: "Kraj eksperimenta sa izgradnjom nacije." Jugoslovenska federacija se, piše u rezimeu, "razjedinjuje i pretvara u labavu konfederaciju republika, ili u savez suverenih država, ali taj proces se odvija bez utvrđenog reda i mogao bi biti prekinut i, čak, poremećen ozbiljnim etničkim nasiljem. U još gorem slučaju, međunacionalna borba bi mogla eskalirati i pretvoriti se u međunacionalni sukob, ili, čak, građanski rat...

Mi, međutim, ocenjujemo da su izgledi za eksplozivniji ishod visoki..."

DOKUMENT ima i međunaslov "Slovenija i Hrvatska: Demokratija i Zapad": "Većina republika nalazi da su njihovi domaći interesi sve više u sukobu s interesima federacije. Slovenija i Hrvatska vide brojne razloge za rastanak sa Jugoslavijom - pre svega, žele da povrate ono što one vide kao njihovo istorijsko mesto u Zapadnoj Evropi. One shvataju da nijedna zemlja sa takvim kršenjem ljudskih prava neće biti prihvaćena kao partner Zapada, i ubeđene su da federacija ne može zaustaviti srpsku politiku čvrste ruke protiv etničkih Albanaca na Kosovu."

Iz svega toga proističe novi, brutalni međunaslov - "Srbija: Kosovo ueber alles":

"Lideri Srbije, najbrojnije i istorijski dominantne republike i tradicionalnog pobornika federacije, očigledno su zaključili da ostvarenje njihovih ciljeva na Kosovu nije možda u skladu sa očuvanjem Jugoslavije. Preuzimanjem kontrole nad Kosovom od albanske većine u pokrajini predstavlja najvažnije političko pitanje u svesti većine Srba koji pokazuju sve veću etničku histeriju. Oni sada veruju da ne mogu računati na podršku federacije u sprovođenju njihove politike čvrste ruke, zbog suprotstavljanja iz Slovenije i Hrvatske (kao i Zapada).

KOMUNISTIČKI bos Republike Srbije Slobodan Milošević i njegovi saveznici (koji su se prerušili u socijaliste) sada se identifikuju sa srpskim nacionalizmom, i u tome vide najbolji način da zadrže vlast u atmosferi antikomunističke plime. Oni beskompromisno slede nacionalističku politiku na Kosovu - uključujući kršenje osnovnih političkih prava Albanaca - da bi potvrdili svoju verodostojnost. Ima malo izgleda da će se u toj politici bilo šta promeniti. Srpske opozicione partije su još fanatičnije u nacionalističkom opredeljenju prema kosovskom pitanju od Miloševića. Neke od njih zahtevaju masovni progon Albanaca iz pokrajine."

Pozicija preostale tri republike razmatra se pod međunaslovom "Ostali: Suverenitet kao odbrana":

"Nemoćna Makedonija i multietnička Bosna i Hercegovina vide sebe kao potencijalni plen agresivnijih republika. Makedonci strahuju da će biti raskomadani između Srbije, Bugarske, Grčke i Albanije, zemalja koje imaju istorijske pretenzije na njihovu teritoriju...

U BOSNI vladajući komunisti ističu da se ova republika mora tretirati kao suverena država da bi se sprečilo krvoproliće između posvađanih srpskih, hrvatskih i muslimanskih etničkih grupa, koje se međusobno nadmeću. Možda je već suviše kasno, pošto nove nacionalne srpske i hrvatske političke stranke pokazuju sve veće simpatije prema matičnim republikama, Srbiji i Hrvatskoj. Sićušna Crna Gora predstavlja poseban slučaj. Crnogorci su etnički Srbi, ali sa viševekovnim identitetom posebne, odvojene države, i sada su žestoko podeljeni oko toga kakve odnose treba da imaju sa Srbijom. "Bjelaši" su struja koja se zalaže za pripajanje Srbiji, dok su "zelenaši" za suverenu Crnu Goru koja bi radije bila deo jugoslovenske države."