Vojska preispituje svoju ulogu

DA u vrhu jugoslovenske vojske nisu baš najbolje shvatili šta se u istočnoj Evropi i u svetu dešavalo na prelazu iz pretposlednje u poslednju deceniju 20. veka preovlađujući je stav i ovdašnjih analitičara, a njihove kolege iz CIA su 1. novembra 1990. imale podatak da vrh jugoslovenske vojske predlaže saradnju Bugarskoj, i to na principima proleterskog internacionalizma.

U dokumentu "Jugoslavija: Vojska preispituje ulogu" tvrdi se da "postoje indikacije da je jugoslovenska armija sve ravnodušnija prema civilnim vlastima", a da "izvesni pobornici čvrste ruke" unutar armije "verovatno razmatraju moguću vojnu intervenciju radi očuvanja federacije". Tu još piše:

"Vojni zapovednici, izgleda, nastoje da se izoluju od civilnog nadzora i sve više ignorišu i premijera Markovića i njegov autoritet. Načelnik Generalštaba Adžić je nedavno predložio svom bugarskom kolegi da sarađuju u naporima za očuvanje komunističke kontrole, što je stav koji je u sukobu sa podrškom premijera Markovića procesu demokratizacije.

VOJSKA je prošlog leta obmanula, prema ministru inostranih poslova Lončaru, vladu da više ne servisira iračke vojne avione...

Raspoloženje u vojsci je da su političari nesposobni da reše krizu koja, izgleda, neprekidno raste. Armija je spremna da pokuša da spreči direktnu secesiju bilo koje republike ukoliko takav korak naredi kolektivno Predsedništvo. Ako se savezna vlada raspadne ili ako se kolektivno Predsedništvo nađe u ćorsokaku, kao što se dogodilo pre dve sedmice, vojska bi mogla razmotriti jednostranu intervenciju da bi sačuvala jedinstvo zemlje. Armija verovatno ne bi preduzela nikakve mere da blokira održavanje izbora."

U prilog indicijama da komunisti zbijaju redove pod šinjelom JNA (što uopšte i nije morala da bude metafora, jer je jugoslovenska vojska do pred raspad imala veoma zastarelu odeću), stigla je i informacija o osnivanju nove, vojne partije, Saveza komunista - pokreta za Jugoslaviju.

U NOVEMBRU je već bilo hladno vreme, a pojedini građani su sa dozom cinizma karakterističnom za civile onomad primetili da su gotovo svi učesnici osnivačkog kongresa partije nosili terensku, a ne salonsku obuću primerenu političarima.

"Ideološki ortodoksni vojni lideri i civili pobornici čvrste ruke lansirali su ove sedmice Savez komunista - pokret za Jugoslaviju, novu partiju čiji je cilj očuvanje jedinstva Jugoslavije. Vodeći govornik na osnivačkom zasedanju izjavio je dosta nejasno ali zlokobno, da će ova partija preuzeti sudbinu Jugoslavije u vlastite ruke, u savezu sa onim snagama širom zemlje koje su za očuvanje jedinstva. Partijski lideri optužuju da Jugoslavija postaje ekonomska i politička kolonija - verovatno Zapada - i tvrde da je komunizam i dalje istorijski neizbežan.

Ova partija planira da istakne kandidate za izbore za savezne organe", piše u depeši CIA od 21. novembra 1990. "Nova partija možda znači postavljanje političkog temelja za eventualni vojni udar, ili za vanredno stanje u zemlji... Bez obzira na spremnost generala da deluju, nervozni hrvatski i slovenački lideri verovatno će protumačiti osnivanje ovakve partije kao opasnost. Čini se da ova partija nije povezana sa srpskim moćnikom Miloševićem, i mnogi visoki vojni zvaničnici verovatno na njega gledaju kao na veliku pretnju jedinstvu zemlje. Kratkoročno posmatrano, ova će partija nesumljivo blokirati i na kraju osujetiti planove premijera Ante Markovića o dekomunizaciji (oslobađanju od komunističkog uticaja) u vojsci."

MOGUĆA intervencija JNA nastavila je da dominira u fokusu pažnje američkih obaveštajaca kako se približavala kobna, 1991. godina.

"Bivši državni sekretar narodne odbrane Mamula, koji je i dalje blizak vojnoj komandi, javno je upozorio ove sedmice da će JNA upotrebiti 'represivne mere' da bi spasla federaciju, i odlučno je odbacio ideju o konfederaciji - modelu koji predlažu Slovenija i Hrvatska. Komandant vazduhoplovstva, koji će iduće sedmice posetiti Vašington, izjavio je ovog meseca da će vojska upotrebiti silu da bi sprečila rasturanje zemlje. U izveštaju o tome tvrdi se da su se vojni zvaničnici od komandnog nivoa do regruta sastali tajno 12. novembra i dogovorili da armija radije dejstvuje unilateralno, nego da dozvoli da se federacija raspadne", navodi se u dokumentu CIA od 29. novembra 1990.

"Vojska se, takođe, ponaša na način koji bi mogao da ubrza konfrontaciju sa lokalnim nacionalistima u republikama. Slovenci su ove sedmice odbacili ultimatum Armije da slovenačka vlada preda celokupno naoružanje koje drži republička nacionalna straža (Teritorijalna odbrana Slovenije, potonji učesnik oružanog obračuna sa JNA - prim. autora). Republički izbori u Srbiji 9. decembra mogli bi takođe predstavljati žarište napetosti. Vojska bi mogla preduzeti mere da uguši eventualne nemire u Srbiji, koji bi mogli biti izazvani povodom održavanja izbora ili povodom izbornih rezultata."

U CIA su sada već smatrali "da bi vojska mogla biti spremna da deluje bez ovlašćenja civilnih rukovodilaca", a ta spremnost vojske na intervenciju, po njima, koincidirala je "sa osnivanjem nove komunističke partije pobornika čvrste ruke, u kojoj dominiraju vojni rukovodioci, koji bi mogli da služe kao politički front za osvajanje vlasti".

Visoka vojna komanda JNA je, u specijalnoj analizi od 8. decembra 1990. "Jugoslavija: izgledi za vojnu intervenciju" prokazana kao poslednji bastion ortodoksnih komunista koji su i dalje privrženi federalnim idealima Titovog partizanskog pokreta.

"Državni sekretar za narodnu odbranu Kadijević izjavio je u nedavnom intervju da je vojska spremna da razoruža - ako je potrebno i silom - republičku narodnu stražu koja se, kako je rekao, pretvara u vojsku. On je takođe prozvao političare koji apeluju na inostranu podršku i pomoć - što predstavlja jasan osvrt na nekomunističke lidere u Sloveniji i Hrvatskoj - nazivajući ih izdajnicima koji će u zemlji i biti tretirani kao takvi", piše u pomenutom dokumentu.

"VISOKI komandanti saopštavaju da će Armija silom sprečiti secesiju i sprovesti uputstva koja je dobila prošlog meseca iz saveznih organa radi kontrole nad nacionalnim stražama u Sloveniji i Hrvatskoj, uputstva koja im daju ovlašćenja da preduzimaju umerene akcije. Vojska će, možda, pokušati da preuzme oružje od slovenačke nacionalne straže, ili spiskove za regrutovanje; bilo kakav otpor mogao bi vojnim organima pružiti opravdanje da sruše vlade u Sloveniji i Hrvatskoj. Slovenci pružaju još jedan razlog za intervenciju u bliskoj budućnosti - naime, Slovenci će svakako odobriti održavanje referenduma o nezavisnosti, koji je zakazan za 23. decembar."