Prvoaprilsko šminkanje informacija

PRVOAPRILSKA depeša iz 1991. počinje konstatacijom da su Hrvati nešto zauzeli, a naslovljena je sa "Srbi izazivaju novo nasilje":

"Hrvatske paramilitarne snage su juče zauzele priobalno područje u srpskoj enklavi, koje je prošle nedelje preuzela etnička srpska policija. Srbi su namamili u zasedu hrvatske snage i najmanje dva lica su poginula, a devet ih je ranjeno. Hrvatska saopštava da je uhapšeno tridesetak Srba.

Srbi u enklavi u Hrvatskoj organizuju jedinice građanske samozaštite i prete sveopštim ustankom. Lideri i režima i opozicije u Srbiji su juče pozvali saveznu vojsku da preuzme kontrolu nad spornim oblastima i razoruža hrvatske snage, a srpski moćnik Milošević je uputio ekipu u enklavu da pruža 'medicinsku pomoć'. Prošle nedelje Milošević je zapretio da će naoružati Srbe u Hrvatskoj - što inače već tajno čini, sudeći prema raznim izvorima...

NAJNOVIJI sukobi zaoštriće hrvatsko-srpske odnose tako da će biti teško postići saglasnost o bilo kakvim kompromisnim predlozima, i to će Miloševiću omogućiti da dalje razbukta nacionalističke strasti, koje već koristi da bi izgradio bazu vlastite moći. Hrvatski rukovodioci će pod sve većim narodnim pritiskom morati da se silom obračunaju sa srpskim pobunjenicima."

Dva dana kasnije, 3. aprila, stiže depeša o širenju srpske pobune u Hrvatskoj:

"Sve veće nasilje koje izazivaju Srbi možda će dovesti do snažnog vojnog odgovora bilo sa odobrenjem, bilo bez odobrenja Beograda... Milošević verovatno veruje da bi propust da podrži Srbe u Hrvatskoj pružio opoziciji političke instrumente koji su joj potrebni za borbu protiv njega i za eventualno njegovo smenjivanje. On je, međutim, izgleda sklon da preuzme krivicu za rascep u Jugoslaviji prihvatajući povezivanje hrvatskih Srba sa Srbijom."

DEPEŠOM od 13. aprila 1991. CIA javlja da će "referendumi koji treba da se održe do kraja maja" pružiti biračima u svim republikama "mogućnost da biraju između ostanka u sadašnjoj federaciji, ili proglašenja stvarne nezavisnosti u okviru saveza suverenih država". Ukoliko se opredele za drugu mogućnost, na kojoj insistiraju Hrvatska i Slovenija, to će, kako se javlja, "dosadašnjim republikama obezbediti zajedničko ekonomsko tržište i, možda, monetarnu i carinsku uniju". Samo nedelju dana kasnije, 20. aprila, ne pominje se mogućnost stvaranja nekakve labave jugoslovenske unije, već se, naprotiv, nagoveštava razmena ljudi i teritorija - između Srbije i Hrvatske:

"Sve veća neprozirnost u stavovima saveznih lidera u pregovorima, jasno pokazuje da je stvarna moć već u rukama republičkih rukovodilaca, i da je moć saveznih organa u zemlji sve manja. Njihov očigledan neuspeh da smanje razlike među najvišim predstavnicima republika u četiri uzastopna samita, pokazuje da je jaz, na primer, između Srba i Hrvata sve dublji; bilo kakav konsenzus iziskivao bi dogovor Tuđmana i srpskog lidera Miloševića. Dve strane su razgovarale o mogućoj razmeni teritorija i transferu stanovništva u raspadnutoj Jugoslaviji, ali je u tim razgovorima postignut slab napredak. Čak i ako bi uspeli da se dogovore, teritorijalna podela biće teško izvodljiva na miran način."

U ISTOM dokumentu najavljuje se i mogućnost izbijanja velikih radničkih protesta u Srbiji:

"Srpske vlasti su juče saopštile da će nacionalistički lider opozicije Vuk Drašković iduće nedelje biti izveden na optuženičku klupu, zbog podsticanja nasilja za vreme demonstracija prošlog meseca u Beogradu. Sindikalni rukovodioci su bili u stanju da ubede članove sindikata da ne učestvuju u ovim demonstracijama. Suđenje Draškoviću odvijaće se, međutim, u atmosferi u kojoj svi znaci govore da će nastati erupcija radničkog nezadovoljstva. Finansijski propala srpska vlada je ove nedelje popustila pred zahtevima štrajkača metalske i tekstilne industrije, ali, verovatno neće uspeti da raspoloživim finansijskim sredstvima ispuni obećanja koja im je dala...

Sve do leta 1991, nižu se kratke depeše američkih obaveštajaca. U onoj od 30. aprila, konstatuje se da je uloga vojske u Hrvatskoj sve veća.

"Angažovanje jugoslovenske armije u oblastima u Hrvatskoj u kojima živi srpski živalj, nije imalo prethodno odobrenje saveznog Predsedništva.

Angažovanje je omogućilo armiji da preuzme kontrolu nad regionima nastanjenim Srbima i dovede defakto do podele Hrvatske ukoliko Zagreb proglasi nezavisnost."

JUGOSLAVIJA: Situacija i dalje napeta - naslov je depeše od 6. maja 1991. Podnaslov: Jugoslovenska armija je izgleda ojačala moć da suzbija etničko nasilje. Tekst:

"Na vanrednom zasedanju u subotu, savezno Predsedništvo je naredilo armiji da interveniše i razdvoji Srbe i Hrvate u Hrvatskoj. Istovremeno je armiji dato ovlašćenje da spreči dalje oružane sukobe. Sporadično nasilje je, međutim, preko vikenda nastavljeno širom Hrvatske; najmanje jedan Srbin je ubijen. Jedinice armije su, kako se javlja, raspoređene u većini oblasti koje su zahvaćene sukobima.

Hrvati će dalje raspoređivanje snaga JNA širom Hrvatske i nespremnost tih jedinica JNA da razoružaju pobunjene Srbe, smatrati delom napora koje podržava Srbija da bi raskomadala Republiku Hrvatsku. Hrvatski predsednik Tuđman pokušaće da izbegne bilo kakvu konfrontaciju sa armijom, ali možda neće biti u stanju da uspostavi kontrolu nad celokupnim stanovništvom republike. Hrvati su u nedelju pokušali da blokiraju prolaz tenkova iz Osijeka. Armija će, možda, iskoristiti takve akcije kao izgovor da proširi svoju kontrolu u Hrvatskoj."

ZATIM, 7. maja, pomalo dramatičan naslov - Hrvatska gubi kontrolu:

"Savezno Predsedništvo je juče ponovo sazvalo sastanak na zahtev JNA, pošto se nemiri protiv vojske u Hrvatskoj šire. Ministar odbrane Kadijević je, ističući da se zemlja nalazi u stanju građanskog rata, stavio vojsku u stanje povećane pripravnosti kada su hrvatski demonstranti u Splitu ubili jednog vojnika JNA - prvu vojnu žrtvu u sadašnjoj krizi. Kadijević je naredio vojsci da upotrebi vatreno oružje ako bude ponovo napadnuta. Hrvatski civili nastavljaju pokušaje da blokiraju raspoređivanje jedinica savezne vojske, i mnogi među njima javno nose automatsko oružje, uprkos apelu hrvatskog predsednika Tuđmana javnosti da izbegava sukobe sa armijom.

Strasti su na svim stranama raspaljene do maksimuma, i hrvatski lideri izgleda gube kontrolu nad vlastitim narodom. Široko rasprostranjeno etničko nasilje u Hrvatskoj, ili u etnički podeljenoj Bosni i Hercegovini, moglo bi navesti savezne organe vlasti u Beogradu da odobre širu vojnu intervenciju, ili da uvedu vanredno stanje u zemlji."

U KORIST SLOVENIJE

NAPORI Slovenije da stekne zakonita svojstva nezavisne države govore o tome da su bilo kakve rezerve prema kretanju ove republike u pravcu nezavisnosti verovatno prevaziđene i otklonjene; krvoproliće u Hrvatskoj je poslužilo Slovencima kao još jedna potvrda da raspad Jugoslavije putem pregovora u ovom trenutku nije izvodljiv, piše u depeši od 6. maja 1991.