Rumuni odbijaju srpsku ruku

NEKOLIKO dana pošto je u odsustvu patrijarha Josifa Rajačića izabran za predsednika Glavnog odbora, Đorđe Stratimirović se obratio sunarodnicima proglasom u kojem objašnjava promene i moli za podršku.

U proglasu on obaveštava srpski narod da se Glavni odbor, s njim na čelu, proglasio za privremenu vladu Srpske Vojvodine samo do povratka vojvode Stevana Šupljikca sa italijanskog ratišta. Do tada, obećao je ovaj istaknuti predstavnik srpske omladine, Odbor će učiniti sve kako bi svom narodu olakšao sve teži položaj u Austrougarskoj.

Stratimirović je tada imao samo 26 godina. Vojno obrazovanje stekao je na petogodišnjem školovanju u Inženjerskoj akademiji u Beču, odakle je izašao s činom potporučnika.Raspoređen je u regimentu u Milanu, gde se isticao kao častan i hrabar oficir. Vojnu službu napustio je zbog privatnih razloga 1843. godine i nastanio se na porodičnom imanju u Kulpinu, nadomak svog rodnog Novog Sada. Tu je dočekao burne revolucionarne događaje 1848. godine.

ZAHVALjUJUĆI izraženom osećaju rodoljublja, visokom obrazovanju, savršenom razumevanju političkog trenutka u kojem se tada našao srpski narod u Ugarskoj, ali i ugledu svoje porodice (čuveni mitropolit Stefan bio je njegov stric), mladi Stratimirović je brzo prihvaćen kao jedan od prvaka srpskog naroda, a zatim i kao predsednik Glavnog odbora. Sa te pozicije, proglasom koji je sročio i potpisao, odaslao je nedvosmislenu poruku svom narodu:

"Moramo, braćo, od vas sviju poslušani i sa oružanom rukom potpomagani biti, jer tako ukroćeno bivše zlo samo se sa mačem u hrabroj srbskoj desnici iskoreniti može. Zato vas, braćo, ovim pozivamo da zapovesti i nastavlenija od privremenog srbskog u Karlovci postojećeg pravlenija primate i slušate, jer samo onda možemo za vas delati što je na vašu,našu i polzu našeg cara i kralja Ferdinanda."

KOLIKO je mađarska vlada nastojala da pridobije Nemce, Slovake i Bunjevce, toliko je Glavni odbor pokušavao da im objasni namere i težnje srpskog naroda koji nikog ne želi da ugrozi. Poruka je glasila da je srpski narod odan vladaru i ustavnim slobodama i spreman da poštuje sva njihova nacionalna i verska prava. Proglas takve sadržine upućen je i sugrađanima mađarske nacionalnosti.

Naročitu pažnju Glavni odbor posvetio je rumunskom narodu nastanjenom na području netom proglašene Srpske Vojvodine. Na tom zasedanju srpski poslanici su, između ostalog, u duhu narodnosti, priznali "vlašku" (rumunsku) narodnu samostalnost. Srbi su verovali da će sa Rumunima, pripadnicima pravoslavne vere, s kojima su više decenija zajedno živeli u okviru Karlovačke mitropolije, najlakše uspeti da se razumeju.

U TAKVOM uverenju Glavni odbor se 17. maja obratio "rumunskoj braći" proglasom u kojem je naglašeno da Srbi i Rumuni imaju iste razloge za nezadovoljstvo, te da bi bilo najmudrije da se udruže u borbi protiv mađarizacije.

U proglasu su Srbi podsetili da su se u svojoj molbi njegovom carskom veličanstvu, "kome mi verni ostajemo", pobrinuli i za svoju braću Rumune:

""Zamolili smo da se i vaša narodna samostalnost u duhu slobode, u duhu narodnosti izreče i obezbedi. Otuda vidite da smo mi gotovi vas u vašem narodnom preporođenju svojski i bratski potpomagati. Vi ste naša braća ne samo po jednoj crkvi, nego i po jednim tegobama i željama. Mi želimo da obezbedimo našu srpsku, a vi vašu vlašku narodnost. Obe su želje pravedne, oboje nas jedan ugnjetatelj gnjete. Složimo se bratski i potpomožimo jedni druge jer je u slozi božji blagoslov."

NA KRAJU proglasa, Glavni odbor poručuje da Srbi "nijednu dlaku" neće da imaju više od Rumuna, već samo hoće da braća budu, jer "tako ćemo i mi i vi jednako sa ostalima pod svetom krunom ugarskom i sjajnim domom austrijskim" procvetati kao slobodni narodi.

Srpski poziv, međutim, nije uzvraćen očekivanim odgovorom. Mada su rumunski seljaci iz Banata bili solidarni sa Srbima, učestvujući zajedno i složno i u agrarnim nemirima, rumunska crkva, kao ni njihovo građanstvo, nije delila politička uverenje Srba. Zbog toga na Majsku skupštinu u Sremskim Karlovcima nisu ni uputili svoje predstavnike, iako su znali da će Srbi proglasiti svoju autonomnu oblast, a u okviru nje i vlašku naciju.

Rumuni nisu želeli ni da pregovaraju o pozivu koji im je Glavni odbor uputio. Štaviše, na zasedanju u Pešti, 21. maja 1848, Rumuni su protestovali protiv odluka Majske skupštine.

OSPORILI su joj zakonitost i zaključili da su njenim održavanjem, a zatim i donetim odlukama, "pogažena prava rumunskog naroda koji želi da njime upravlja njegova, sopstvenim izborom i od svojih sinova, obrazovana vlast".

Nepune dve sedmice docnije, na sednici u Temišvaru, Rumuni su iskazali bratske osećaje prema Mađarima i naglasili da gaje puno poverenje prema predsedniku mađarske vlade. Da bi to "poverenje" naglasili, učinili su i dodatni korak - izjasnili su se za raskidanje veza s Karlovačkom mitropolijom, uvođenje gregorijanskog kalendara, podelu crkvene imovine, hramova i manastira i založili se da imaju svog mitropolita i crkveni sabor koji će biti nezavisan od Srpske pravoslavne crkve.

Na istom skupu pokazali su i spremnost da prihvate mađarski jezik, koji je nacionalnim manjinama u Ugarskoj nametala mađarska vlada. Za to vreme, ratni sukob između Mađara i Srba osećao se u vazduhu iznad Sremskih Karlovaca.

HRVATI PODUPIRU "SRBSKE ŽELjE"

KADA se pokazalo da pruženu ruku Srba u tom trenutku Rumuni ne žele da prihvate, Glavni odbor mogao je da se osloni samo na Hrvate. Jedino je njihov sabor potvrdio odluke Majske skupštine, naročito onu o savezu Srpske Vojvodine i Trojedne kraljevine, ovim rečima: "Savet Trojedne kraljevine sa Vojvodinom Srbskom iz Sriema sa granicom, Baranje, Bačke s bečejskim distriktom i šajkaškim bataljonom, i Banata s granicom i kikindskim sastojećim, na temelju slobode i savršene jednakosti, prima i sve želje naroda srbskog za svoje sobstvene priznaje." Sabor je obećao i da će srpske odluke na svakom mestu podupirati, a prihvatio je i da se donese ustav "o međusobnim odnišajima" Vojvodine i Trojedne kraljevine. Glavni odbor sa olakšanjem je primio vesti iz Zagreba i štampanim letkom obavestio je svoj narod da Srbi nisu usamljeni, da je ban Jelačić naredio da se Drugi bataljon Petrovaradinske regimente, koji je već pošao za Italiju, parobrodom vrati u Varadin, a da je Jovan Stojčević postavljen za privremenog župana Sremske županije.

SUTRA: Ratni bubnjevi pred Sremskim Karlovcima