Susret bliske vrste kod podvožnjaka

POD utiskom studentskog gneva, ocenjujući da je situacija više nego ozbiljna, dr Žarko Bulajić, sekretar Univerzitetskog komiteta, saziva sastanak političkog aktiva Beogradskog univerziteta. U cik zore, u Balkanskoj 4 okupili su se skoro svi dekani, članovi Univerzitetskog komiteta, brojni studentski rukovodioci, članovi Akcionog odbora, novinari "Studenta", povređeni demonstranti.

- Predlažem da Univerzitet stupi u sedmodnevni štrajk - rekao je Alija Hodžić.

- Mi treba da pružimo punu podršku studentima i da osudimo nečuvenu represiju nad našom decom - kazao je dr Toma Bunuševac.- Vidite šta su mi učinili - uzviknuo je jedan od pretučenih studenata, pokazujući masnice od pendreka i slomljenu nosnu kost.

- Drugovi, hajdemo u Studentski grad da studentima prenesemo našu podršku - zaključio je sastanak dr Žarko Bulajić.

Za to vreme, u Studentskom gradu atmosfera je koliko-toliko normalizovana. Pristigli su svi uhapšeni studenti. Oko četiri ujutru je osposobljena radio-stanica i javljeno je da će u osam sati biti održan miting...

NA MESTU gde se danas nalazi Dom kulture sleglo se blizu deset hiljada studenata. Na transparentima je pisalo: "Pucali su na nas", "Dole šef ubica - Bugarčić", "Imamo li ustav". Jedan student, čija je glava bila umotana zavojima, nosio je parolu: "Ja sam pretučen".

- Mi profesori smo uz vas. Ogorčeni smo zbog nečovečnog nasrtaja milicije! Zar su morali da upotrebljavaju oružje!... Odlučili smo da se ispiti na celom univerzitetu odlože zanedelju dana - rekao je u svom govoru dr Toma Bunuševac.

Govorili su i dr Jovan Gligorijević, prorektor, dr Vladimir Rašković, dekan Ekonomskog fakulteta, dr Žarko Bulajić. Od studenata na improvizovanoj govornici jednog balkona ženskog bloka pojavili su se Đorđije Vuković, Vladimir Gligorov, Rade Kuzmanović, Slobodan Vujović...

"Atmosfera je bila paklena. Meni su u Gradskom komitetu rekli da studenti nipošto ne bi smjeli doći u grad i da ih u toj namjeri, po svaku cijenu, spriječimo. Gradski funkcioneri su se strašno bojali studenata. Strahovali su da ne dođu u grad, da se to poslije ne proširi, i ko zna u šta bi se sve izrodilo. Zato smo se Rade Kuzmanović, koji je bio moj zamjenik, i ja, dogovorili da ovako nastupimo na mitingu: neka se demonstrira na licu mjesta, neka se tu psuje i viče, neka se deru koliko hoće, ali da ne idu za Beograd. Međutim, njih bog nije mogao ubijediti", svedočio je dr Žarko Bulajić.

I VEĆINA profesora je govorila u tom duhu. Ali profesor Poljoprivrednog fakulteta dr Radojica Kljajić pozvao je studente da krenu za Beograd. Njegov poziv masa je dočekala sa ovacijama.

Predrag Bogdanović Ci, student književnosti, pored optužbi na račun milicije, tražio je da se hitno puste na slobodu svi zatvoreni studenti i, sasvim konkretno, da svim pretučenim i povređenim kolegama bude plaćena odšteta.

Govorilo se o nezaposlenosti, nezakonitom bogaćenju, teškom položaju radničke klase. Govori su prekidani aplauzima i uzvicima:

"Studenti - radnici", "Mi smo sinovi radnog naroda", "Dole socijalistička buržoazija"...

Svi govornici bacali su na miliciju drvlje i kamenje. Bili su gnevni zbog izjave predstavnika SUP-a da milicioneri nisu upotrebili vatreno oružje.

- Ko je onda pucao! Otkud studentima pištolji?!

Ove reči propraćene su aplauzima i uzvicima protiv Nikole Bugarčića.

Spominjana su imena teško povređenih i ranjenih. Zlatko Lozić je ranjen u obe noge, Dragutin Savić je pogođen u kuk, Milenku Staniću nanete su teške povrede palicama po licu i telu...

RAZVOJ događaja govorio je da studente ništa ne može da odvrati od namere da krenu za Beograd. Hteli su da na Trgu Marksa i Engelsa održe miting.

"Kad ih već nismo mogli odvratiti od namjere da idu za Beograd, onda smo riješili da se ide organizovano. Na čelo kolone stali su članovi Univerzitetskog komiteta, dekani i profesori. Ja sam dobio zadatak da zovem Branka Pešića i Sima Zatezala i da im javim kako stoje stvari. Kazao sam im da će studenti mirno proći i da bi, po mom ubjeđenju, najbolje bilo da se oni puste u grad. Obojica su me saslušala, ali nisu rekli ni da ni ne", ispričao je dr Žarko Bulajić.

POVORKA je krenula ka podvožnjaku. Dogovoreno je da se ide dostojanstveno, da redari obezbeđuju kolonu, da ne dozvole eventualnim izgrednicima sa strane da se ubacuju. Napred je bila Titova slika, pa partijska i državna zastava.

Pevana je himna "Druže Tito mi ti se kunemo"...

"Poslije su izmislili da se pjevalo nešto drugo, a to nije tačno! Ja sam to Titu detaljno pričao. Slušao me je vrlo pažljivo. Kad sam mu rekao da smo išli pjevajući pjesmu 'Druže Tito mi ti se kunemo'... on je izvadio havanu iz usta i nasmijao se. Kaže: 'Jeste, jeste, tako smo i mi radili prije rata. Dignemo demonstracije i kad žandarmi krenu na nas mi onda vičemo: Živio kralj'", sa setom se prisećao tog junskog dana dr Žarko Bulajić.

PEVALE su se "Internacionala" i "Bandijera rosa"...

Kod Fontane povorci studenata isprečio se kamion, dvotonac, marke "fijat". Šofer Laza krenuo je da za račun svoje firme doveze neku robu:

- Kuda ćete, studentarijo?

- Da demonstriramo ispred Skupštine.

- Mogu li sa vama?

- Hajde, šta čekaš!

I za tili čas kamion se pridružio koloni, a na prikolici su se načičkali studenti. Najgrlatiji su bili pesnici mlađe garde Radomir Andrić, Milisav Slavko Pešić i Milan Lalić.

KORDON milicije u obliku ćiriličnog slova P blokirao je prolaz kod podvožnjaka. Šlemovi su se presijavali na suncu. Prugom se kretala, gore-dole, kompozicija teretnog voza. Čitav prostor nadletao je jedan helikopter.

- U običnom životu jedan milicioner je ćelav, drugi debeljuškast, treći vitak i lep. Ali, tu kod podvožnjaka, pod šlemovima, sa pendrecima u rukama, svi su mi izgledali isto. Kao hiljadu braće blizanaca - ostala je zabeležena opaska Đorđija Uskokovića.

S DRUGE strane podvožnjaka bilo je parkirano mnoštvo velikih teretnih kamiona. Obronkom pruge je šetao republički ministar za unutrašnje poslove Slavko Zečević.

Kolona profesora i studenata se zaustavlja. Traže prolaz. Milicija neće da razgovara o tome. Iščekivanje traje desetak minuta. Odjednom, otvara se kordon milicionera i pojavljuju se funkcioneri iz grada i Republike: Dragi Stamenković, Branko Pešić, Simeon Zatezalo...

Dragi Stamenković uzima megafon i pokušava da govori:

- Drugovi, apelujem na vas! Predlažem da sednemo i da razgovaramo. Iz mase se čuo uzvik:

- Dosta smo sedeli! Sklonite miliciju, pustite nas da pređemo!

PREMA svedočenju Tomislava Peterneka, poznatog foto-reportera, Branko Pešić je uzvraćao:

- Nećemo vas pustiti! Samo preko mene mrtvog možete preći u Beograd da uništite ono što smo mi stvorili!

Do dijaloga i sporazuma nikako nije moglo da dođe. I jedni i drugi čvrsto su ostajali pri svome: studenti da prođu prema gradu, milicija da ih u tome spreči. Stvarala se eksplozivna atmosfera. Bila je potrebna samo iskra da plane sukob.

PRVI AKCIONI ODBOR

U NOĆI između 2. i 3. juna, u sobi broj 7, Prvog bloka u Studentskom gradu izabran je prvi Akcioni odbor studenata: Predrag Bogdanovnć Ci, Đorđije Vuković, glavni urednik "Studenta", Rade Kuzmanović, zamenik sekretara UK SKS, Slobodan Vuković, sekretar Univerzitetskog odbora Saveza studenata, Rajko Pavićević, urednik "Studenta", Miodrag Perović, predsednik studenata Studentskog grada.