Radio-stanica Studentski grad javlja...

LISTAJUĆI požutele stranice sećanja aktera na junske događaje 1968. godine pažnju privlači zanimljivo svedočenje Vojislava Pipovića Pilipa. On se zatekao sa nekolicinom kolega, oko 23 časa, 2. juna, u Petom bloku, kako je nazivan, za mnoge nezaboravan parkić, na mestu kojim danas prolazi auto-put prema Zagrebu i severnoj pokrajini. Izašli su na kratak predah posle dugog učenja i priprema za junske ispite. Deo njegovog sećanja je posvećen atmosferi u radio-stanici Studenski grad.

"Odjednom, odjek zvučnika u tihoj i vedroj noći kasnog toplog proleća. - Pozivamo kolege i koleginice, dobrovoljne davaoce krvi da hitno pođu u Zemunsku bolnicu i daju krv za naše kolege koji su povređeni u... Sledi saopštenje Radija Studentski grad o sukobu studenata i brigadira i studenata i Narodne milicije.

ZA TILI čas smo se našli na skveru. Pored sadašnje samoposluge, sa gornje strane, prema Bežaniji, milicijska "vatrogasna" kola, sada već bez vode. Vozač ih upravo napušta. Nigde plavih uniformi, samo nekoliko stotina studenata. Ono vozilo, posle vožnje do menze, doguraše ponovo do skvera. Popeše se budući filozof Rajko Đurić i tada mladi pesnik Predrag Bogdanović Ci na tu otetu govornicu. "Znamo li šta hoćemo, šta želimo? Hoćemo li to da saopštimo na Trgu Marksa i Engelsa, pred Saveznom skupštinom".

Kad su nas kod podvožnjaka sačekali, a zatim tucanikom sa pruge, pucnjevima i palicama rasterali i doterali do prvih zgrada, valjda dalje u mrak nisu smeli, vratili smo se tamo gde smo te noći jedino bili bezbedni, u naš Studenjak.

KOD naše radio-stanice okupilo se nekoliko desetina kolega i poneka koleginica. Već je zora. Svi se pitaju zašto se ne čuje naš radio. Mnogi su u međuvremenu stigli iz grada, neki tek iz kreveta. Svi se interesuju šta se dešava, zašto se ne uključi radio-stanica. Hoćemo da znamo šta se desilo, što stojimo ovde, kuda ćemo. Kažu da je neko pokidao, presekao kablove, valjda neko iz stare redakcije ili... Traži se majstor, valjda ih ima dosta među budućim studentima elektroinženjerima. Vrata su na silu otvorena, tu je veći Ivan Fumić da popravi šta je "sabotaža" namestila.

Oko četiri časa Radio Studentski grad se javlja svojim vernim slušaocima, koji su burnu noć, do tada nedoživljenu, proveli na nogama, uzbuđeni, ozlojeđeni, povređeni.

AKCIONI odbor zajedno sa Radiom Studentski grad pripremao je i za deset sati zakazao miting studenata Beogradskog univerziteta na igralištu između Trećeg i Četvrtog bloka. Jedna terasa glavnog krila četvrtog bloka poslužila je za binu. Žurno se radilo na pripremi informacija o događajima u prethodnoj noći, kontaktima sa prorektorima, dekanima i profesorima o dogovorima sa vlastima da se organizuje miting na Trgu Marksa i Engelsa. Pisane su parole, transparenti, krojene trake za redare...

Sve informacije koje su stizale u radio-stanicu bile su strogo kontrolisane. One iz Odbora Saveza studenata Studentskog grada mogle su da prođu ukoliko su bile overene potpisima predsednika Miodraga Perovića i sekretara Stanislava Dašića, uz pečat Odbora. Od donosioca vesti izvan Studentskog grada uzimani su podaci iz lične karte, indeksa, domske - bez toga informacije nisu primane.

Sekretar Redakcije i daktilograf Vera Kržišnik je imala prepune ruke posla, a spikeri Nada Kačar i Slobodan Vujović ulagali su golem napor da sve pripremljeno odašilju u etar.

Tih junskih dana dešavalo se nešto novo među studentima. Na svakom koraku se osećao ogroman entuzijazam, svi su želeli da se angažuju, da nešto urade, doprinesu opštoj stvari.“

SUTRA: Trojanski konj u gradskom komitetu