Pucnji Staljinovi u prazno

ODMAH posle sukoba sa Sovjetima i Kominformom, jugoslovenski politički vrh je uveo praktično ratno stanje i podigao mere bezbednosti najviših partijskih funkcionera - Aleksandra Rankovića, Milovana Đilasa i Edvarda Kardelja. Za bezbednost maršala Tita, preduzete su posebne mere sigurnosti. Sistem Titove zaštite do tada je bio kopija sovjetske tajne službe. Sada je stvoren novi, "sistem tri sigurnosna kruga", znatno pojačan savremenim prislušnim uređajima. Služba jugoslovenske vojne bezbednosti i Maršalat kojim je rukovodio major Ozne Luka Božović, predosećajući opasnost odlučili su da Broz stalno nosi neprobojnu košulju (pancir) i prsluk.

Staljin i sovjetska kontraobaveštajna služba pleli su mrežu kako bi otpadnika Tita likvidirali. U te svrhe korišćeno je rukovodstvo jugoslovenske informbirovske emigracije u Sovjetskom Savezu i Rumuniji.

MILOVAN Đilas tvrdi da je Udba tih dana otkrila plan sovjetskog MGB-a, prema kojemu je trebalo da se iz automata likvidira ceo Politbiro CK KPJ, u Bilijarskoj sali.

Prvi pokušaj Titove likvidacije dogodio se odmah 1948. kada je tramvaj bezuspešno naletio na Brozov automobil u Beogradu. Drugi pokušaj je mnogo suptilnije i ozbiljnije pripreman. Odlučeno je da se on izvede prilikom diplomatskog lova u Sloveniji. Zadatak je trebalo da obavi sovjetski pukovnik Belov. Međutim, Englezi su provalili sovjetski plan, i preko jugoslovenskog ambasadora u Londonu, javili Titu šta se sprema. Aleksandar Ranković, jugoslovenski ministar unutrašnjih poslova, postarao se da Tito namerno zakasni sat vremena u lovu. Za to vreme je Leka, zajedno sa Slobodanom Penezićem Krcunom, razoružao sovjetskog pukovnika i odveo u sovjetsku ambasadu u Beograd...

NAJOZBILjNIJI atentat na Josipa Broza izveden je 1950. godine u Titovoj vili u Dubrovniku. Branko Rudić, potpukovnik KOS-a lični Titov pratilac, bio je zavrbovan od Staljinove tajne službe. Po svedočenju Marijana Kranjca, generala KOS-a, koji je i sam bio jedan od Titovih pratilaca, atentat se dogodio ovako:

"Potpukovnik Rudić je u Titovoj vili u Dubrovniku, iz neposredne blizine, ispalio tri hica u maršala, koji je dolazio u radni kabinet iz svoje sobe. Broza je pancir spasao sigurne smrti. Titova pratnja je na licu mesta likvidirala Rudića", tvrdi general Kranjc.

Ovaj neuspešni atentat na Tita je dugo bio jedna od najstrože čuvanih jugoslovenskih državnih tajni. Staljin i sovjetska tajna služba i posle toga nisu odustajali od namere da Tita likvidiraju. Sovjeti angažuju potpukovnika Smirnova, pomoćnika vojnog atašea u Beogradu, koji bi sada pomoću specijalnog "nalivpera", iz kojeg se na pritisak odapinje strelica natopljena otrovom pucao u maršala. Posle uboda spasa nema. Planirano je da se likvidacija obavi prilikom Brozovog govora u Skupštini FNRJ. Ovaj plan je prekinula iznenadna Staljinova smrt, posle koje je Hruščov obustavio operaciju.

DOSLEDNI DO KRAJA

PO podacima jugoslovenske Udbe počev od 1948. do 1963. godine za Rezoluciju IB izjasnilo se 55.663 informbirovaca, među njima 12 učesnika Oktobarske revolucije u Rusiji; 23 savezna i republička ministra; dva predsednika i dva potpredsednika republičkih vlada; 39 pomoćnika ministara; 36 saveznih poslanika; 21.880 učesnika NOR-a; 1.673 nosioca partizanske spomenice iz 1941. godine; 1.722 policajca; 2.600 vojnih lica. U jeku najžešće kampanje iz zemlje je prebeglo oko 5.000 informbirovaca, formiravši informbirovsku emigraciju. U Albaniju je emigriralo 600 informbirovaca, uglavnom iz Crne Gore; Bugarsku - 1.270; Mađarsku - 230; Čehoslovačku - 250; Rumuniju - 260...

U Sovjetskom Savezu je ostalo 187 oficira, koji su se nalazili na školovanju i usavršavanju; 142 podoficira i 165 vojnih pitomaca. U Sovjetskom Savezu i istočnim zemljama prebeglo je i ostalo - 4.928 informbirovaca.

Sutra: Likvidacija Arsa Jovanovića