Podele na Petom kongresu KPJ

U MEĐUVREMENU KPJ je pripremala Peti kongres (od Četvrtog je prošlo skoro 20 godina, što je bila jedna od zamerki i IB) koji je započeo 21. jula 1948. godine u zgradi Garde u Beogradu.

Jedan od najstarijih jugoslovenskih komunista Božo Ljumović je na sednici CK KPJ predložio da Tito ode kod Staljina i da se njih dvojica objasne.

"Ja, Božo, neću da idem, a ti pošto znaš da držiš duge govore, idi i ubjeđuj Staljina u našu ispravnost... Uostalom vidio sam ja iz još nekih tvojih misli kuda ti ideš", odbrusio mu je Tito.

Ljumovića je odmah napao Blažo Jovanović: "Blažo je u Ivangradu u krugu nekoliko drugova rekao da u CK KPJ sjede neprijatelji Sovjetskog Saveza", dok je Krsto Popivoda u pretećem tonu Ljumoviću doviknuo: "Platićeš ga kada tamo (na Cetinje) dođeš".

JOSIP Broz se na Petom kongresu jugoslovenskih komunista kleo u vernost i odanost Staljinu i Sovjetskom Savezu. Na Kongresu je bilo puno agenata UDBA i policije, koji nisu bili delagati, ali su bili za Tita. Zgradu Garde u Topčideru obezbeđivale su jake vojne i policijske snage.

Milovan Đilas je podneo izveštaj o agitaciji i propagandi koji su napisali Radovan Zogović i Stefan Mitrović, po sovjetskom uzoru. Tom prilikom je žestoko napao Krležu, koji je intervenisao kod Broza, posle čega je taj deo izbačen iz kongresnih dokumenata.

Tokom Kongresa Đoko Pajković je ubeđivao Radivoja Vukićevića da greši u svojim stavovima, da su Tito i Partija u pravu, da revidira... General Todor Đedo Vojvodić imao je zadatak da na Kongresu prati, kako, koliko i za koga Vukićević aplaudira. Skrenuo mu je pažnju da mnogo jače i duže aplaudira Staljinu nego Titu.

TODOR Vojvodić je ukorio Radonju Golubovića da nije odlučno branio našu zemlju i Partiju od IB. Sutradan, novine su objavile da je Golubović, jugoslovenski ambasador u Bukureštu, pobegao sa Kongresa...

Veljko Mićunović je, na Kongresu, najoštrije napao Staljina i sovjetsko rukovodstvo, tako da su iz Moskve to ocenili kao "antisovjetski kurs Jugoslavije".

Crnogorska delegacija sa Petog kongresa KPJ u Crnu Goru se vratila sa dva automobila. U jednom su bili: Petar Komnenić, Vuko Tmušić, Radivoje Vukićević, Blažo Borovinić, Danka Pavić i Radomir Mitrić. Usput je Komnenić komentarisao impresije sa Kongresa, naglašavajući da je tamo vladao strah. Tita je opisivao kao Napoleona - "Malo mu je da je kralj, već je umislio da je car nad carevima..." Za Đilasove komentare i upadice govorio je da su "obične spletke".

LjUMOVIĆ, Vukićević, Tmušić i Pavić nisu ni slutili šta ih sve čeka. U zgradi Pokrajinskog komiteta KP Crne Gore zatekoše Blaža Jovanovića, Andriju Mugošu i Sava Joksimovića. Sav smrknut Joksimović im saopšti da su isključeni iz PK, smenjeni sa svih funkcija i da će uskoro biti uhapšeni. Uz to im zloglasni ministar unutrašnjih poslova i šef crnogorske UDBE naredi da idu kući, da ne prave probleme i da će doći policija da ih čuva.

Četvorica crnogorskih ministara zatim su 1. avgusta 1948. stavljena u kućni pritvor na Cetinju. Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru 1. avgusta 1948. godine iz Partije isključuje stare revolucionare i prvoborce: Boža Ljumovića, Vuka Tmušića, Radivoja Vukićevića i Nika Pavića. Partijski i sudski procesi protiv njih četvorice predstavljali su sramni presedan toga vremena i ljudi koji su ih izložili nečuvenom šikaniranju i poniženju.

KAO upečatljivi trag zlih ljudi i zlog vremena ostaće monstruozna likvidacija majora Novaka Vujoševića, sekretara mesnog odbora Doljana.

UDBA je Vujoševića uhapsila marta 1951. godine. Neko od crnogorskih moćnika je dao direktivu da Novak mora da bude ubijen. UDBA je smislila pakleni plan, a za povod je odabrala navodni Novakov pokušaj bekstva za Albaniju. Vujoševića su podnapiti agenti, noću,krišom, izveli iz Jusovače, utrpali u džip i odvezli prema prelazu Božaj. Zaustavili su se u selu Vitoji, na obali Skadarskog jezera,izvukli Novaka i privezali ga lancima za džip, a onda šenlučeći vukli po makadamskom putu sve dok jeziva vriska i jauci nisu utihnuli. Raskomadano i unakaženo Novakovo telo ostavili su na cesti.