Gradski komitet čuva Nikolu Bugarčića

MILOŠ Minić, nekadašnji ministar inostranih poslova i član Predsedništva CK SKJ, narodni heroj, bio je uz Veljka Vlahovića jedan od istaknutijih funkcionera koji su pokušali da smire beogradske studente juna 1968. godine. Minić, tada predsednik Skupštine Srbije, u svojoj bogatoj biografiji još je kao student prava pre rata - postao jedan od najaktivnijih organizatora studentskih demonstracija i štrajkova, a rukovodio je i organizacijama koje su se brinule o ekonomskim problemima studenata.

S obzirom na biografiju, svakako je bio jedna od najpogodnijih ličnosti da sasluša i shvati zahteve studenata, Beogradskog univerziteta, juna 1968. godine.

Dvadeset godina kasnije Miloš Minić je svedočio:

"Tog dana 3. juna, zovnuo me je iz CK-a Bobi Radosavljević, i rekao mi je: 'Dođi odmah u CK, potrebno je da vrlo hitno dođeš. Izbile su studentske demonstracije u Novom Beogradu i studenti su krenuli ka Beogradu. Potrebno je da ti i Veljko Vlahović odete i razgovarate sa studentima, da ih odvratite od toga jer se ne može dozvoliti da dođu u Beograd i demonstriraju. Vas dvojicu dobro poznaju, vi često idete kod studenata pa će vas najpre poslušati.'

„KADA smo stigli, odmah se izdvojila jedna grupa demonstranata i došla neposredno do kordona milicije.

„Tražili smo da ih puste da razgovaramo. I došlo je njih desetak, petnaest. Počeli smo razgovore. Počeo je Veljko Vlahović i najviše je on govorio. Učestvovali smo Steva Doronjski i ja.

„Veljko im je rekao da sve što traže može da se reši na jedan drugačiji način. Apelovao je: Nemojte praviti demonstracije, to ne može biti sredstvo i način za rešavanje vaših problema. Povucite se nazad i sve vaše zahteve ćemo razmotriti zajedno sa vama i rešiti ih onako kako je to uopšte moguće'.

„Međutim, studenti su bili vanredno agresivni u razgovoru. Mogu reći da u tom razgovoru nije bilo vređanja. Ali je bilo oštrine, jedne žestoke uvređenosti, ozlojeđenosti, tako da je bilo teško razgovarati. Razgovor je bio krajnje emotivan.

„TAJ razgovor nije trajao, ni petnaestak minuta. Možda desetak. Tek što smo počeli, još se nije bilo uspostavio stvarni kontakt između studenata i nas. Odjednom je nastao strašan metež. To se desilo munjevito. Iznenada, ja sam samo video tuču. Shvatio sam da je moguća vrlo teška nesreća, cela je atmosfera bila zloslutna. Trebalo je sprečiti da ne dođe do upotrebe oružja. I uleteo sam onda između njih. Nije mi odmah uspelo, milicionari me nisu odmah prepoznali.

„Tukli su sve redom. Bilo je tu i univerzitetskih profesora, a oni nisu vodili računa. Ja sam se probijao da stanem ispred njih. Jedan milicionar je naleteo na mene. Pokušao sam da mu nešto kažem, međutim nisam stigao, on me je udario. Odjednom mu se izgleda nešto dogodilo, odskočio je unazad. Onda je prileteo jedan od studenata koji je video da sam dobio udarac po glavi, da me pridrži. Neki visok mladić, tršave kose. Tada sam ja milicionarima povikao na sav glas: 'Stanite, stanite, gde vam je starešina.' Nisu znali da mi kažu gde je. Zatim me je prepoznalo pet-šest milicionara, pa sam im rekao: 'Onda vam ja naređujem - stanite, povucite se nazad'. Studenti su već bili razbijeni i počeli su da beže nazad...

„DAN posle događaja kod podvožnjaka, u Gradskom komitetu SK Beograda, na sastanku grupe koja je raspravljala o demonstracijama predložio sam da se odmah usvoji jedan od zahteva studenata i Nikola Bugarčić, kao najodgovorniji za obračun kod podvožnjaka, odmah podnese ostavku. Jer, smatrao sam da je taj zahtev opravdan i da bi to moglo smiriti duhove među studentima i stvoriti uslove za razgovore o njihovim ostalim zahtevima koje su posle demonstracija postavili, proglasivši generalni štrajk na Beogradskom univerzitetu, uz zauzimanje svih fakulteta.

“U Gradskom komitetu su se tome energično suprotstavili jer su smatrali da bi to samo ohrabrilo studente i podstaklo ih na još veći pritisak. Istovremeno, meni je upućeno upozorenje da je samo GK SK odgovoran za odlučivanje o merama i koracima u vezi sa studentskim demonstracijama i štrajkom. Tako je Bugarčić prošao bez ikakve odgovornosti za brutalan napad milicije na studente kod podvožnjaka, akcije koja je bila pod njegovom neposrednom komandom.