Obračun sa predsednicima

CRNOGORSKU surovu stvarnost toga vremena, učinila je bez presedana, politička i ljudska likvidacija Petra Komnenića,predsednika Skupštine Crne Gore, prekaljenog komuniste i organizatora ustanka u Banjanima. Veoma skroman i pravičan,pre rata profesor gimnazije, važio je za komunistu idealistu. Priča se da je odmah posle rata svratio do nekih rođaka u Beogradu pa kad je video raskoš i bunde koje su nosili prekorio ih je rečima: "Zar smo se za to borili, da vi nosite bunde, dok drugi nemaju hljeba da jedu."

Kada bi dolazio u Beograd na zasedanja Savezne skupštine, Komnenić bi obično sedeo pored Miloša Rašovića. Kada bi Tito ulazio u salu svi bi ustajali, jedini je Petar sedeo. Miloš ga je gurao da ustane ali je on to odbijao govoreći: "Ne mogu da učestvujem u tom idolopoklonstvu, kako to Tito sam ne vidi, istovremeno i ružno i smiješno."

KADA je oficir Udbe Blažu Jovanoviću, kod kojeg je u tom trenutku bio Miloš Rašović, predsednik Prezidijuma Crne Gore, doneo nekakav akt na potpis. "Blažo se, sjećao se kasnije Rašović, samo namrštio, brzo potpisao a onda taj papir odgurnuo od sebe." A kada se oficir udaljio, Blažo je rekao Milošu: "Eto vidio si morao sam da potpišem saglasnost da se Komnenić uhapsi, a govorio sam mu, Petre ne pričaj toliko, ne kritikuj sve, ali nije htio da me posluša."

Zatim je došla na red politička likvidacija Miloša Rašovića, predsednika crnogorskog Prezidijuma, učesnika balkanskih i Prvog svetskog rata, jednog od 1.300 srpskih kaplara, koji je prešao Albaniju, da bi se u pobedonosnom jurišu srpske vojske na Solunskom frontu trijumfalno vratio u oslobođenu otadžbinu. Rašović je bio nosilac najviših vojnih odlikovanja: Albanske spomenice, Obilića medalje, Zlatnog ordena, Karađorđeve zvezde sa mačevima, francuske Legije časti, ruskog Georgijevskog krsta, poslanik Podgoričkog sreza u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, prvi predsednik NO fronta Crne Gore...

MNOGI su iz novog rukovodstva u njega sumnjali. Zamerali su mu "da je čovjek iz bivšeg jugoslovenskog režima"; "da se izjašnjava kao Srbin, dok Partija forsira crnogorsku naciju..."

Tito je jednom prilikom, kako tvrdi Milošev sin Miljan, zamerio Blažu Jovanoviću, prigovarajući mu: "Kakva je to crnogorska nacija kada su im predsednik Prezidijuma (Miloš Rašović) i predsjednik Skupštine (Petar Komnenić) Srbi." Konačno Rašovićev blagonaklon odnos prema informbirovcima zapečatio je njegovu političku sudbinu.

Miloš Rašović je nastradao zbog svog kuma stamenog Petra Komnenića. A evo kako je to bilo.

ODMAH nakon Komnenićevog hapšenja, odlučeno je da Rašović, predsednik Prezidijuma, sa Blažom Jovanovićem ode u Banjane i tamo politički i ljudski raskrinka Petra kao izdajnika i neprijatelja. Kada su tamo stigli, oko Miloša i Blaža se okupio veliki broj meštana, koji su računajući na Milošev ugled i čestitost naglasili da će u ono što će sutra izgovoriti o Petru i oni poverovati. Posle večere Rašović je ustao obraćajući se Blažu, da se on vraća na Cetinje i da neće klevetati Petra.

Veljko Milatović i Drago Ćipović, majori Udbe, tražili su da se Miloš uhapsi i deportuje na Goli otok. Blažo Jovanović je to sprečio sa obrazloženjem da odluku o Miloševom smenjivanju i hapšenju donosi partijski vrh u Beogradu. Od tada je Miloš bio u velikoj nemilosti, bez vlasti i ikakvog uticaja...

NA JEDNOJ pozorišnoj predstavi na Cetinju, kada je Rašović ušao u svečanu ložu, svi crnogorski ministri su u znak protesta izašli iz nje. Ali kada je u ušao general Savo Joksimović i na njihovo veliko iznenađenje pozdravio se sa Milošem, zaprepašćeni ministri su se skrušeno vratili na svoja mesta.

Uskoro je usledio poziv iz CK KPJ iz Beograda da Rašović dođe na razgovor.

Obrazlažući Đilasu, Kardelju i Rankoviću zašto nije raskrinkavao Komnenića on je rekao:

"Ne možete od mene tražiti, da kažem za Petra Komnenića da je bio izdajnik i neprijatelj, i to ljudima u njegovom kraju, koje je organizovao na ustanak, u vrijeme kada ja još nijesam bio u partizanima, pa da mi oni kažu - a gdje si ti bio kada nas je on vodio?"

Doneto je kompromisno rešenje da se Rašović ne hapsi, ali da se smeni sa svih funkcija i penzioniše.