Ko pobedi vreme, pobedio je zatvor

MOJ zatvor "Eleonas Tiva" nalazi se u istoimenom mestu udaljenom od Atine stotinak kilometara. To je najveći ženski zatvor, u kome trenutno izdržava kaznu šest stotina osuđenih zatvorenica. Zatvor je podeljen na pet blokova: A, V, G, D, E i jedan specijalni, gde su smeštene maloletnice i majke sa decom do tri godine.

Nakon moga hapšenja, četiri meseca posle bekstva iz atinskog "Koridaloa", dovedena sam u ovaj zatvor i smeštena, iz bezbednosnih razloga, u blok A. To je blok od sedamdesetak žena, gde većinu čine Grkinje koje su proneverile novac u bankama ili osiguravajućim kućama.

VEĆINA zatvorenica ovog bloka su starije gospođe, od kojih su pojedine bile na izuzetno visokim položajima. U ovom bloku smeštena je i moja prijateljica Areti Čohadžopulu, koja je najpoznatiji politički zatvorenik. Ona je ćerka čoveka koji je dvadeset godina bio ministar, pa je, umesto premijer, postao zatvorenik grčkog zatvora "Koridalo". Optužen je za pranje novca i akter je jedne od najvećih finansijskih afera u istoriji kompanije "Simens".

U ovaj blok se osim starijih gospođa smeštaju pobunjenice i posebno luckaste zatvorenice.

POSLE bekstva iz "Koridaloa", ja sam zaslužila oba epiteta. Zatvorska uprava smatra da će problematične pojedince lakše kontrolisati uz pomoć cinkaroša, kojih je blok prepun. Takođe smatraju da će problematični ovde ređe dolaziti u konflikte, što je apsolutno tačno.

Blok čini pet zajedničkih soba (po petnaest osoba u jednoj) i jedna ćelija u kojoj se nalazi najzloglasnija zatvorenica. Gospođa je stanar ove ustanove već dvadeset tri godine.

Muževljevu ljubavnicu je iseckala na komade i ispekla u rerni. Pečenje je poslužila suprugu i njegovim roditeljima. Tokom večeri je, uz vino, objasnila da nije spremila jagnjetinu, već šnicle od nesrećne gospođice Eleni. Kaznu je odslužila pre godinu dana, ali je sudska komisija još uvek ne pušta na slobodu zbog opasnosti po okolinu. Budući da je poznaju, ne greše puno, prvom prilikom napraviće supu od svoje mame, sa kojom je u lošim odnosima.

U OVOM bloku smešteno je još desetak žena ubica. Sve su ubile supruga, nekad same, a nekad uz pomoć ljubavnika. Ubice su u zatvorima najčešće najveće plašljivice.

Ponovo paradoks, ali je njih zatvor prepun. U slučaju jače grmljavine ili zemljotresa, odmah ćeš znati ko je ubica. Gospođe urliču i trče po sobi, izazivajući veću paniku i strah od same prirodne nepogode. Ubice su, takođe, najčešći i najuporniji posetioci crkve nedeljom ujutru.

Zanimljivo je što nijedna od tih osoba ne oseća ni trunku griže savesti zbog učinjenog zločina.

Dobra strana ovog bloka, osim što se u svojoj četrdeset petoj godini osećam kao mlado devojče među starim vampirima, jeste zasebno zatvorsko dvorište, veličine pola fudbalskog igrališta, u kome se samo ja krećem. Žene ne vole hodanje, trčanje i bilo kakav oblik sporta. Moju izuzetnu sportsku aktivnost smatraju duševnim poremećajem i pripremom za novo bekstvo.

LOŠA strana ovog novog modernog zatvora je nedostatak ćelija (pojedinačnih soba). Samo iskusni zatvorenik zna koliki je luksuz jedna ćelija, a naročito samica. Biti sam, pa makar i u najmanjem mogućem prostoru, znači mir i spokojstvo koje mi, nažalost, u "Tivi" nemamo. Samo onaj ko nije imao nikakav dodir sa zatvorom zamišlja ćeliju ili samicu kao kaznu.

Naprotiv, kazna je grupna soba u kojoj živi petnaest do dvadeset žena, koje nikad ne mogu da se slože. Simfonijski orkestar hrkačica i kašljačica ne prestaje sa muzikom čitave noći. Dopunski koncerti su svakodnevno u vreme popodnevnog odmora, u vremenu od 13 do 15 časova.

Ko pobedi vreme, taj je pobedio zatvor. Ja sam to učinila i omogućila sebi najbolji mogući način preživljavanja na ovom ne baš lepom mestu.

USPELA sam da od svog boravka u zatvoru stvorim privid dugogodišnjih sportskih priprema. Moj dan počinje u 8.30. Nastavlja se svakodnevnim treningom od 9.00 do 10.30, koji čine trčanje u trajanju od pedeset minuta i vežbe snage sa raznim sportskim rekvizitima koje sam konstruisala i patentirala sama. (Na primer, prazne plastične boce od omekšivača za rublje napunila sam kamenjem i vodom. To su sada tegovi za ruke, težine od četiri do sedam kilograma). Od 10.30 do 11.00 pijem, prvi put u životu, svoju jutarnju kafu, lavacu.

POSLE jutarnje kafe odlazim na posao, čije radno vreme nije tačno utvrđeno jer sam ja slobodan umetnik. Tačnije, ja sam jedini zatvorski slikar, od kada postoje grčki zatvori.

Oslikala sam desetine metara hodnika i zatvorskih prostorija. U vreme rada su sve zatvorenice u sobama i zaključane (tokom popodnevnog odmora, od 13 do 15 časova, ja se slobodno šetam po čitavom zatvoru). Moje slike otvorile su najteža gvozdena vrata i otopile najledenija srca zatvorskih stražara. Moj slikarski talenat i strašna borbenost srušili su sve sumnje i mrke poglede kojih je na početku bilo i previše. Korak po korak, metar po metar, osvajala sam zatvorske zidove i pretvarala ih u raj za oči.

KORAK po korak, rušila sam i predrasude o sebi kao opasnom zatvoreniku. Posle dve godine iz ove borbe sam izašla kao pobednik. Sada sam zaštitni znak ove ustanove, primer zatvorenika pobunjenika koji je svoj dobar status u zatvoru izborio časno i pošteno, što je na ovom mestu uspeh koji se graniči sa nemogućim.

Svi zatvorenici koji se nalaze u povlašćenom položaju ili su dvolični slatkorečivci ili podmukli cinkaroši. Ja sam zračak svetla u tunelu, nada malobrojnima da dobro ipak može da pobedi zlo. Ja sam zatvorski Če Gevara koji najtežim kažnjenicima sa doživotnim robijama podgreva nadu u bekstvo i preživljavanje.

NEDAVNO sam doživela možda i svoju najveću pobedu u ovoj ustanovi. Ja, koja sam u stalnoj kontri i ratu sa iskompleksiranim malim ljudima, koji se zovu ključari, čula sam kompliment jednog od njih, iako su oni između sebe vrlo lojalni.

Prišla mi je jedna stražarka i kazala: "Drago mi je što sam te upoznala i što znam da na ovom mestu postoji zatvorenica koja se ne boji nikoga i ničega, a ipak je uspela da ostvari sve što zaslužuje. Danas se neću plašiti i reći ću sve što mislim, pa neka izgubim posao". Predložila sam joj da se smiri, moj buntovni karakter uticao je negativno čak i na stražare. Zatvorska uprava imala je puno pravo što me je smestila u blok A, sa pravim babama, koje ne bi probudio iz zimskog sna čak ni Če Gevara lično.