Grčka je zemlja turizma i čuda

ODLUČILA sam, ukoliko je čika Kure u izjavama policiji pomenuo moje ime, da ga uništim. Jedini način da mu dođem glave bio je da upropastim samu sebe. Ovo je zemlja u kojoj iskusno lice, a ja sam to bila, mora da zna da ne postoje nagodbe sa policijom i pravosuđem. Mogla sam da postanem cinkaroš, kao i on, oni koga će kasnije ismejavati isti koji su ga iskoristili. Jedini način da ga uništim bio je da priznam svoje učešće u delima o kojima sam znala mnogo, ali u kojima nisam učestvovala. Mogla sam narednih dvadeset godina da ga tužim, svake godine da podignem po jednu tužbu. Kraja nije bilo.

Odveli su me kod načelnika policije, koji mi je drsko kazao: "Pričaj, pomozi sebi, a ne nama. Ne budeš li to uradila, smestićemo te u zatvor u narednih dvadeset godina." Bila je to uobičajena smešna bajka za plašljivce i neiskusne.

STAJALA sam i gledala ga pravo u oči. Rekla sam mu: "Čovek koji je moj prijatelj je na samrti. Moja bol je neograničena. Ravnodušna sam prema kaznama, sudu, zatvoru i svom životu, to sam valjda dokazala ostavši u stanu. Sigurno neću razgovarati sa vama. Jedino što me zanima je da on preživi." Nije mi rekao nijednu reč. Okrenuo se i otišao. Moja bol nije mogla da se odglumi.

Narednog jutra srela sam se sa Lakijem, odvedeni smo kod istražnog sudije. Stajao je ispred mene, očiju punih suza, i ponavljao: "Olja, zabrljao sam." Lice mu je bilo u modricama, majica pocepana i krvava, a šake sa spoljne strane crne i pod otokom najmanje jedan centimetar. Zgranuto sam ga gledala dok je srce htelo da mi pukne od tuge. Besna i ljuta policija, izazvana ranjavanjem njihovog čoveka, tukla ga je od jedanaest do dvadeset sati. Tek tada im je otkrio gde se nalazi moj stan, verujući da smo postupili po uobičajenom pravilu i napustili ga odmah posle incidenta. Nije pretpostavio da mogu u njemu da ostanem, što je zaista bilo nelogično.

GLEDALA sam u njegovo dečje lice, činilo mi se da je ispred mene moj sin. Bio je stariji od njega svega nekoliko godina. Tek tada sam shvatila da sam uhapšena. Nisam mu zamerila nimalo. Da sam mogla, tog trenutka bih ga pustila na slobodu i odležala i njegovu kaznu, toliko sam ga žalila.

Pogrešio je i prihvatio svoju krivicu. Cenila sam to veoma. Ispričao mi je do detalja kakve je izjave dao. Svojim izjavama najveću štetu naneo je sebi. Iz njegovog neiskustva i mladosti izrodile su se greške. Lukava i prefrigana policija uvukla ga je u brojne smicalice. Prošli smo zajedno kroz razna teška iskušenja. Mnogo puta delima mi je pokazao da je hrabar i da je njegovo srce čisto. Odgovoran, borben i pouzdan - bio mi je mezimac. Takav čovek nikada više u životu neće pogrešiti.

Samo jednom policija može da te napravi magarcem. Svaki sledeći put bićeš im velika opasnost, naročito ako su ti štetu naneli dok si vrlo mlad.

SMEŠTENA sam u policijski pritvor. Stigao je moj advokat, a s njim i loše vesti. Sa prostrelnom ranom na grudima, iskidanim crevima na devet mesta i probušenom bešikom, Dragan je imao male šanse da preživi. Mokraća i stolica izlile su mu se po čitavom organizmu, pretila je smrt od sepse. Jedan metak, nezgodno zaglavljen u predelu prepone, ostao je u telu. Njegovo odstranjivanje moglo je da izazove povredu nerva i paralizu noge. Slomljena od bola, sedela sam i slušala advokata bez reči. Osim loših, advokat je doneo i dobre vesti. U mojoj optužnici nije bilo gotovo ničeg što bi me plašilo. Terećena sam za iznajmljivanje auta pomoću lažnih papira. Takođe i za iznajmljivanje stana, opet pomoću lažnih papira. Bila sam iznenađena. Moja dela nisu imala težinu. Ni u jednoj zemlji Evrope ne bi mi bio određen ni pritvor. U Grčkoj je ovo dovoljno da provedeš minimum od dvanaest do osamnaest meseci u zatvoru, do suđenja.

ČIKA Kure nigde u izjavama nije pomenuo direktno moje ime. Njegov mozak radio je mnogo lukavije i podlije od mog. Pominjanjem moga imena ništa ne bi dobio. Nisam bila izvršilac dela, što je bilo očigledno čak i smotanoj grčkoj policiji. Njemu je bio potreban neko na koga će prebaciti odgovornost i skinuti je sa sebe. Pri tome je valjalo dati nešto opipljivo. Dragan, višestruki i dugogodišnji povratnik u grčkim zatvorima, bio je idealno rešenje. Znao je da ću sa njim i ja otići u paketu, ali ga to nije mnogo zanimalo.

Grčka je zemlja turizma i zemlja čuda. Izjava data istražnom sudiji nije mogla biti prikrivena. Pročitala sam je. Čika Kure je na saslušanju kod istražnog sudije identifikovao Dragana na slici i dostavio njegovo puno ime i prezime. Svirepost i drskost ovog cinkaroša nije se završila ovom izjavom. Čoveka koji je reskirao svoju slobodu i spasao ga od policijske potere sramno je obeležio kao glavnog organizatora i izvršioca krađa.

PRIZNAO je izvršenje pljačke poslednje zlatare, za koju policija nije imala nijedan dokaz, niti je znala da je on to uradio. "Pametni" čika Kure neiskusnim prihvatanjem jedne krađe automatski je prihvatio sve krađe izvršene na sličan način na teritoriji čitave Grčke (ovo se u njihovom pravosuđu tretira i prihvata se na sudu kao dokaz). Ovim priznanjem prihvatio je sto šesnaest preostalih krađa. Priznao je krađu nekoliko automobila i motora, naglašavajući sporednost svoje uloge. Do detalja je opisao kako se konopcima čupaju sigurnosne rešetke na radnjama, kako, čime i koji tip automobila se krade.

PREDSTAVU je otvorio moj prijatelj Dragan pucnjavom i ranjavanjem policajca, što je najteži mogući prestup. Ja sam svečanosti dodala glamurozni sjaj svojim spektakularnim bekstvom iz "Koridaloa". Zatim sam, četiri meseca kasnije, ponovnim hapšenjem sa još tri osobe spustila zavesu i označila kraj predstave.

Kraj predstave upriličili smo novim najtežim delom, oružanom pljačkom zlatare i brdom zlata koje je nađeno u mom stanu. Umesto nagodbe i odlaska kući, iskusni čika Kure više nije odgovarao samo za krađe zlatara, nego i za organizovani kriminal, oružane pljačke, pucanje na policiju, bekstvo iz zatvora. Nedostajala nam je samo optužnica za terorizam i prostituciju pa da popunimo celu listu krivičnih dela u grčkom pravosuđu.

SUTRA: TANKA linija između života i smrti