Pobeda bez ispaljenog metka

ZAMAH krila leptira u Pekingu mogao bi da izazove oluju u Njujorku - slavna je rečenica novinara Džejmsa Glejka koja sažima suštinu zanimljive pojave da svaka, pa i naizgled nevažna sitnica, može igrati veliku ulogu u nečijem životu. Upravo ova rečenica izražava suštinu nove vojne doktrine koja je dobila naziv - mrežni ratovi, a omogućava pobedu nad protivnikom i osvajanje njegove teritorije bez korišćenja običnog naoružanja.

Na prvi pogled deluje kao teorija zavere, ali teoretičari ratne veštine tvrde da savremeni sukobi ne liče na bilo koji prethodni, jer meta agresije najčešće nije svesna da je u ratu, niti da se protiv nje primenjuje sila. Uvereni su da se specijalni rat vodi u svim sferama društva, preko religije, obrazovanja, sporta, kulture, u ekonomiji, a najviše na internetu.

- Mrežni rat ne vode države, niti blokovi, već globalne strukture koje mogu imati destabilizacioni i teroristički karakter - objašnjavaju ruski geopolitičari Aleksandar Dugin i Leonid Savin, autori knjige "Mrežni ratovi". - Teorija mrežnog rata, koju je razvio Pentagon, nastala je iz potrebe da se situacija u svetu kontroliše na taj način, da se globalni procesi razvijaju u interesu SAD ili da im bar ne protivreče.

MREŽNI rat nije usmeren samo protiv neprijatelja SAD (Iran, Severna Koreja, Sirija...), već i protiv neutralnih sila Rusije, Kine, Indije, pa čak i protiv saveznika - evropskih država i Japana.

- Cilj mrežnog rata nije pobeda nad protivnikom u direktnom sukobu, već uspostavljanje i kontrole nad svima i svakim, pa i nad saveznicima - objašnjava Dugin. - Informacije i mreže u globalnom svetu su sve otvorenije, ali umetnost njihovog dekodiranja i sistematizacije tih informacija, naprotiv, postaju sve tajanstvenije. Vladati informacijom mogu svi, ali samo specijalisti mrežnih ratova mogu pravilno da je shvate.

Poslednjih godina državni prevrati se širom sveta sprovode na sličan način - obojenim revolucijama. U Srbiji, Gruziji, Ukrajini i na drugim prostorima sovjetskog bloka, razne informacione strategije i nevladine, često omladinske organizacije, uspele su, tvrde istraživači, bez vojne intervencije da dovedu do političkog rezultata poželjnog za Amerikance.

- U KIJEVU Narandžasta revolucija predstavlja tipičan primer - kaže Dugin. - Bez klasičnih metoda sile Ukrajina se otrgla od Rusije. Mreža je stvorena po svim pravilima vođenja "mrežnocentričnih operacija". Svaki učesnik dramatične ukrajinske jeseni 2004. bio je manipulisan. Neko neposredno, neko posredno, preko Rusije ili preko Evrope, preko ekonomskih poluga ili preko religijskih, najčešće protestantskih krugova...

Širok je spektar mrežnih ratnika - od aktivista ekologa i kompjuterskih hakera, pa do terorista i separatista. Za izvršioce se najčešće biraju ljudi iz političke opozicije, disidenti, nezadovoljnici, etničke manjine, a ako takvih nema dovoljno, uz pomoć interneta i manipulacija informacijama vodi se neprestana propaganda za pripremu neophodnog raspoloženja u masama.

- Uloga "društvenih aktivista" ne sme da se potcenjuje - smatra Leonid Savin. - Oni stvaraju javno mnjenje i šire informacije po ključu. U istoriji su postojale situacije kada je dezinformacija dovodila do vojnog mešanja.

SAVIN, kao primer, navodi režiranu medijsku kampanju povodom primene hemijskog oružja u Siriji.

- Upoređivanje Sirije sa državama u kojima su se dogodile "obojene revolucije" ne bi bilo korektno - objašnjava Savin. - U Srbiji, Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji politički protesti događali su se najvećim delom u prestonicama, a u Siriji je otpor počeo u seoskim regionima - prvi nemiri izbili su na teritorijama koje se graniče sa Jordanom... Ova zemlja je bila interesantna zapadnim državama kao tržište za njihove proizvode i izvor jeftine radne snage, ali i primamljiv zalogaj za kompanije povezane sa rekonstrukcijom civilne i industrijske infrastrukture. Ratovi i kataklizme odavno su postali izvor prihoda za takve poslovne ljude.

Stručnjaci kažu da je korišćenje parola radikalnog islama ponekad veoma efikasno, zato što omogućava da se privuče veliki broj volontera za džihad. Omogućivši im da odu u zone sukoba, države Zapada se oslobađaju svojih fanatika.

- Religijski, etnički i informacioni faktori dolivaju ulje na vatru u ratu - objašnjava Savin. - Da je konflikt u Siriji pripreman ranije, svedoče podaci njihovih specijalnih službi. Još pre početka masovnih demonstracija i građanskog rata bila je otkrivena široka mreža ljudi uvučenih u antivladine delatnosti.

POZNATO je da se u novembru 2011. u Slobodnu sirijsku armiju ulilo oko 600 boraca iz libijske Al kaide, i da su tu armiju stvorile turske specijalne službe.

- Na "mešanu salatu" boraca može se gledati i kroz prizmu teorije mrežnih ratova - ističe Savin. - Taktika roja se zasniva na tome da male grupe ili aktivisti napadaju jačeg i moćnijeg protivnika. Grupe su premale, ali su mnogobrojne i njihove akcije nanose protivniku osetnu štetu, ako ne stalnu smetnju i na taj način ga postepeno izbacuju iz igre.

Početkom ovog milenijuma spominjalo se da obojene revolucije finansira Džordž Soroš odnosno njegov Institut za otvoreno društvo. Danas se, međutim, pojavljuju novi finansijeri koji plaćaju sprovođenje neoliberalnih reformi i pripremu državnih prevrata.

- Jedan od njih je multimilijarder Pjer Omidijar, migrant iz Francuske iranskog porekla, osnivač i vlasnik kompanije eVay - otkrivaju autori knjige "Mrežni ratovi". - Postoje sumnje da su u ovaj projekat umešane službe SAD, isto kao i u priči sa Markom Cukerbergom iz "Gugla", koji se na sve načine ograđuje od mogućih veza sa CIA i ANB. Ali očigledno je da američke bezbednosne službe kontrolišu privatnu prepisku, pa i prodaju kroz virtuelne aukcije.