Sa Titom u tromesečnoj misiji mira

JUGOSLOVENSKI predsednik, krajem 1958. godine, kreće na novo, tromesečno putovanje po Aziji i Africi, gde će posetiti Indoneziju, Burmu (Mjanmar), Indiju, Cejlon (Šri Lanku), Etiopiju, Sudan i Ujedinjenu Arapsku Republiku.

Pored Titove supruge Jovanke, zvaničnu delegaciju koja je 2. decembra isplovila iz Dubrovnika na brodu "Galeb" činili su savezni narodni poslanik Ivan Maček, Veljko Mićunović, državni podsekretar za inostrane poslove, Leo Mates, generalni sekretar predsednika Republike, Blažo Jovanović, predsednik Skupštine Crne Gore, i Slobodan Penezić, član Saveznog izvršnog veća. Poseta vanblokovskim zemljama imala je za cilj jačanje uzajamnih veza i prijateljstava, "afirmaciju aktivne i miroljubive koegzistencije između zemalja s različitim društvenim uređenjima, i učvršćenje mira u svetu".

KRCUN i sa ovog putovanja redovno šalje pisma svojoj životnoj saputnici. Jedno joj je upućeno negde iz Indijskog okeana, 13. decembra 1958. godine:

Draga Zina,

... Ovde su noći vrlo mračne. Kad se u noći sretnu drugi brodovi, sa svojim svetlima izgledaju kao sablasti. Brodovi su vrlo retki i želim da ih srećemo. Ako ih nema, onda dugo, dugo gledam u druga naša dva broda, koji idu za nama na nekih par stotina metara. Pored ostaloga je lepo sretati brodove, jer se pozdravljamo kao dva učtiva gospodina koji stanuju u istoj ulici a ne poznaju se. To su pozdravi sa zastavama. Međutim, ima i drugih vrlo lepih. Na svim ovim brodovima ima mnogo obojenih mornara, oni redovno mlataraju rukama i na bogzna kome jeziku pozdravljaju. Ovo najviše liči na ritualne plesove u njihovim plemenima. Ovo je zaista dirljivo. Neki su nam čestitali Božić, jer se više nećemo videti. Ovo su bili severnjaci. Ima nečega lepog u toj hladnoj severnjačkoj učtivosti, iako ne slavimo Božić.

NAJTEŽE od svega mi pada jedina razonoda, filmovi. Sad vidim koliko se tamo ljudi mnogo ljube i piju. Dao sam predlog da se uspostavi cenzura. Jer je vrlo nezgodno posle toga spavati. Najbolji je lek ići na most da te produva vetar. Moj predlog je propao, jer nema spremnih lica za to. Ostali su u Jugoslaviji da tamo vas čuvaju od svakojakih zala. Glumice su sve vraški lepe i vrlo se rafinirano ljube. Sve bih ja to zabranio. Ali kad nema filmova samo sa muškarcima, ja bih davao naše. Mislim da tu nema bojazni. Sinoć smo gledali Elizabet Tejlor u filmu "Ajvanho", kao ćerku onog starog Jevrejina. Mlada je još i ima strašne oči. Ako je gde tamo sretneš, pozdravi je. Nemoj ovo kome da čitaš misliće da sam pošašavio.

EZOP je bio dobar čovek, da ti kažem, ali to treba znati. Ovo bi dobro znao Voja Leković. Sada je već dosta vruće i čovek ne može a da se ne zaželi malih a svežih jadranskih zaliva. Recimo one male plaže u Miločeru. Sad bih želeo da tamo pristanemo pa da se rashladim i nadišem lepog vazduha. Nažalost, idemo u sve veće vrućine i vlagu. Tako ovo ostaju samo lepe želje i ništa više. Moram ti još nešto reći. Čini mi se da ću se posle ovoga puta promeniti. Naravno nabolje. O kako bih želeo da ne pijem i da radim i da nešto napravim. Strašno se bojim besmisla. To je, čini mi se, isto što i smrt. Ako bi u ovome uspeo. Zašto sam toliko slab i nikad ne mogu da dohvatim svoje želje? Zašto sam tako prokleta priroda? Mašta i samo mašta, i gotovo uvek prazna i besmislena. Godine će valjda nešto učiniti. Ali one nose sa sobom i tupost i hladno razmišljanje. Njih me je takođe strah. Sad sam stvarno na pravoj prekretnici...

Veruj mi da sam dobro raspoložen, čak vrlodobro. Nisu ti ni nepoznate ove teme. Mislim da ti ponekad i smetaju. Kad ja uobražavam da imam mašte i osećanja, a ipak uvek vrtim dve ploče (Srpstvo) i ovo o čemu je gore bilo reči. Šta mogu, ali je tako. Red je da to priznam ovde nasred okeana. Što se kaže, biće mi lakše.

VREME brzo prolazi i proći će, bilo ovako ili onako. Treba ga koristiti što je moguće bolje. Uostalom, svet je sastavljen u većini od malih i sirotih ljudi. Oni žive ponekad vrlo lepo. Nemoj me rđavo shvatiti. Ja sebe ne smatram nikakvom veličinom. Već hoću da kažem da se može i u malim uslovima živeti lepo, to najviše zavisi od nas. Moramo negde ići zajedno sa celom bulumentom. Ja svašta pričam, kad me ne bi znala, rekla bi ovaj je lud.

A ja bih hteo da čavrljamo. Mi inače malo pričamo. Ovde takođe. A ja imam potrebu da pričam. Ne pijem, ali sam se navio kao gramofon. Ovo nam je izgleda porodična odlika. Sad bi mi bila najdraža muzika. Ja izgleda pripadam onoj vrsti ljudi koje zovu zoo familiae - otišao od kuće dve nedelje, a već kukam. Po meni nikad ne bi bila pronađena ni Italija, a kamoli Indija i Amerika. Neko jutro mi se dogodilo sledeće. Dremuckao sam u kabini, a mornari su prali palubu i brisali prozore od moje kabine. Odjednom čujem prezriv ton, koji se odnosio na mene. Jedan mornar kaže: 'Vidi ovoga dase, stavio slike a još se nije ni otisnuo od obale.' Mnogo teško za moju sujetu. Hteo sam da ustanem i da mu nešto kažem, ali sam odustao. Čak sam pomislio i da ih skinem. Ipak ste ostali svi pored mene i sad lepo svi putujemo. Daleko, daleko, svi kažu u neke lepe zemlje. Videćemo.

DAKLE, kao što vidiš, nisam se nimalo pokazao kao morski vuk. Izvući ću pouku iz ovoga i nastaviti pismo u drugom duhu. Sa azijskog kopna duvaju jaki monsunski vetrovi, jačine oko 15 bofora (ovo je neka mera za jačinu vetra), talasi prebacuju pramačnu palubu i naš brod ječi i kruži pod udarima talasa. Pramac čas utone u more, a čas izroni, a ja ležim na krevetu pored ventilatora i pušim. U ovome ima malo istine, ali dosta malo. More je uglavnom dobro.

Društvo je ovde odlično. Svi su dobre volje.

Stari je zaista morski vuk. Iako dosta radi dobro je raspoložen i drži ovaj ne baš mali kolektiv. Nije to baš ni tako lako. Uvedena je dosta dobra disciplina koja oduzima dosta vremena, ali je to vrlo dobro. Eto, ja se brijem svaki dan, a još i druge stvari. Moral je na takvoj visini da bismo mogli i na severni pol. Ja već pomalo strepim, nadam se da će biti dobro.

Pošto neću imati prilike, to tebi, deci i svima našim čestitam Novu godinu. Želim da bude mnogo lepša.

Tebe mnogo voli i pozdravlja tvoj Krcun