Svetom slavila srpsku tradiciju

ONAKO kako je Vuk Stefanović Karadžić slavio narodnu usmenu književnost, tako je Jelica Belović Bernadžikovska proslavila narodnu nošnju i ručni rad. Srpski vez je početkom 20. veka osvajao svet zahvaljujući njenim vizionarskim idejama i delima, a naša tradicija putovala od Praga, preko Beča, do Minhena i Berlina. Devojčica koja je rano savladala devet jezika i pisala pesme za omladinske listove, postala je prva srpska žena etnograf, čuvar ručne radinosti i finog veza, učiteljica, upraviteljica škole, književnica, novinarka i društvena aktivistkinja. Čak ni austrougarski veto nije mogao da zaustavi avangardni duh naše heroine koja je pisala i pod rigoroznom cenzurom. Sarađujući sa čak 23 inostrana časopisa, širila je naše običaje i izazivala interesovanje velikih nacija za malenu zemlju. A sve što je ikada stvorila, pohranjeno je u Muzeju Vojvodine i Matici srpskoj.

Rođena je 25. februara 1870. godine u Osijeku, studirala je u Beču i Parizu, a u Zagrebu, Rumi i Osijeku radila kao učiteljica. Pasionirano izučavajući tehnike veza i narodnih rukotvorina, plovila je i do književnih voda, u kojima se osećala sigurno i udobno.

MOSTAR joj je naročito prijao za ove podvige i za saradnju sa književnicima okupljenim oko časopisa "Zora". Mišljenja je ukrštala sa omiljenim pesnicima, Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem. Tu je upoznala i budućeg supruga, sudskog činovnika, sa kojim je stvorila porodicu i rodila sina.

Uvek u "čizmama skitaljkama", nikada je nije držalo mesto. Ispisala je stranice života i u Sarajevu i Banjaluci, gde je upravljala Višom devojačkom školom. I sve vreme je čekala svojih pet minuta da neobični hobi materijalizuje i objavi "Građu za tehnološki rečnik ženskog ručnog rada" i "Srpski narodni vez i ornamentiku". Sve ono što ju je godinama zaokupljalo i obuzimalo njeno biće, nije joj dalo da miruje i zabeleženo je u dragocenim knjigama.

Vrtoglavo je skočilo zanimanje za lik i delo naše Jelice, a pažnju javnosti je naročito privukla izložbom "Srpska žena" u Pragu. Uz njeno ime počelo je da se beleži "stručnjak za narodni tekstil", a ona je o tome sa ponosom i predano govorila svugde gde su je pozivali, u Beču, Berlinu, Minhenu. Tradicionalne nošnje i narodne pripovetke koje je sakupljala popularizovala je širom sveta. Činila je to sa nekim naročitim šarmom, u duhu dame koja se ne nameće, ali ima šta da kaže i čime da zavredi aplauze.

ŽENA koja je na nemačkom jeziku objavila delo "Kulturna istorija Slovena" i napisala knjigu "Jugoslovenski vezovi", pisala je i za decu, radila pozorišne i muzičke kritike, prevodila. Sve joj je išlo od ruke. Ali ne i život.

Austrougarske vlasti su je penzionisale u 39. godini, jer im nije išla niz dlaku. Jasnim opredeljenjem za ideju jugoslovenstva, oštrim jezikom je osnaživala srpski narod na emancipaciju. Bodrila ga je da se ne odriče slobode. Stavljanje pod cenzuru, rešila je, neće biti kraj njenom aktivizmu, pa je počela da piše pod pseudonimom. Jedno od najčešće korišćenih izmišljenih imena bilo je Ljuba Daničić. Ali nije izdržala dugo u toj opseni. Kada je pod svojim imenom objavila almanah "Srpkinja", morala je da napusti Sarajevo, da bi mu se vratila 1917. godine, i to kao urednica jedinog srpskog lista u monarhiji - "Narodna snaga".

Po završetku Prvog svetskog rata, rehabilitovana je i vraćena za katedru, da bi u Srpskoj Atini dočekala penziju.

VODEĆI toliko paralelnih bitaka, sve vreme je bila i otvoreni borac za prava žena, ali dogodilo se da je njeno ime nepravedno zapostavljeno na listi pionirki ženskog aktivizma. Možda zato što je bila osobena. Sa pripadnicama nežnijeg pola je vodila i oštre polemike, kritikujući ih kada odustaju od bitke ili žele da ostvare samo ličnu korist. Govorilo se da su joj mnoge zavidele zbog lepote, pa im zato nije odgovaralo društvo žene koja je čuveni almanah "Srpkinja" ilustrovala narodnim vezom.

Toliko knjiga je napisala, i o njoj je napisana knjiga, a ipak je pala u zaborav. Kažu da je poslednje godine provela sama i usamljena. Jelica je umrla u leto, poslednjeg junskog dana 1946. godine u Novom Sadu.

SUTRA: DANICA TOMIĆ, prva žena pilot Kraljevine Jugoslavije