Zemunka lider u svetskoj nauci

ONA je prva Srpkinja koja je postala član Nacionalne američke akademije nauka. Svrstali su je, tako, među više od 300 nobelovaca, koji su upisani u istoriju ove akademije. Četvorostruki je akademik. Objavila je 307 naučnih radova u međunarodnimi časopisima, tri naučne knjige, sedamdeset patenata. Predavač je na univerzitetima širom sveta. Najviše je citirani srpski naučnik u istoriji, knjiži više od četrdeset hiljada citata. Redovni je profesor bioinženjeringa medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija. Rukovodi laboratorijom za matične ćelije i inženjering tkiva. Član je i Srpske akademije nauka i umetnosti.

Gordana Vunjak Novaković, naučnik svetskog glasa, pasiju prema nauci nasledila je od oca, hemijskog inženjera. Njemu je zahvalna što joj je pokazao put kojim idu samo najposvećeniji, najuporniji. Što je u porodici negovao veru u rad, ljubav prema poslu. Govorio joj je: "Jedino ti rad niko ne može uzeti". I ona je verovala. Posao joj nije bio ni teret ni žrtva, već prirodno stanje. Zahvalna je i svim profesorima iz Zemunske gimnazije koji su je nagovorili da ode na jugoslovensko, savezno takmičenje iz hemije. Osvojila je prvo mesto. To joj je bila i odskočna daska i smer za dalje školovanje.

UPISALA je Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu, gde je i rođena (1948). Diplomirala u roku, s prosečnom ocenom 9,97. Magistrirala je i doktorirala na Beogradskom univerzitetu, i na fakultetu koji je završila nekoliko godina bila je redovni profesor na katedri za hemijski inženjering. A onda se, na predlog mentora, profesora Dragoljuba Vukovića, uputila u Ameriku. Dobila je Fulbrajtovu stipendiju i nastavila usavršavanje na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu. Vođena je rukom najboljeg bioinženjera na svetu, profesora Roberta Langera. Zahvaljujući njemu, usmerila se na novu oblast - inženjering tkiva. Za projekat rekonstrukcije glave i lica, kojem je posvećena, a koji zvuči fascinantno nama laicima, potrebno je uzgajanje ćelija izolovanih iz masnog tkiva pacijenta u laboratoriji.

Uspesi ove vredne i energične žene mogu se nizati unedogled. Iza nje je više od dve decenije istraživanja i primene bioreaktora, koji omogućava da se ljudska tkiva gaje u laboratoriji. Ona i njeni istraživači čine čuda, istražuju uzgoj ljudskih tkiva koja regenerišu unutrašnje organe. Veruje da će istraživanja u laboratoriji kojom rukovodi biti primenjena na dobrobit ljudi.

TRUDI se, i uspeva, da u svakoj generaciji ima barem po jednog studenta iz Srbije i čini sve da mladi ljudi, a bilo ih je više desetina koji su prošli kroz ovaj naučni hram, ovladaju znanjem i primene ga. Važno joj je da mladi ljudi imaju otvorene horizonte, to je ključno da zavole školu i rad i budu radoznali. To je ključ uspeha koji joj je darovan u porodici, u beogradskom Zemunu. A njeni roditelji ulagali su sve u obrazovanje svoje dece, kulturu, putovanja. Otac i brat su, kao i ona, hemijski inženjeri.

Nije, govorila je, planirala da život nastavi u Americi, posle usavršavanja na Univerzitetu Kolumbija. Ona to, zapravo, nije ni učinila. Niti je napustila Srbiju, niti se odselila u Ameriku. Ona živi u dve domovine. Beogradu se rado vraća. Svaki dolazak je za nju i njenu porodicu veliki praznik. Pokušala je i uspela da joj Njujork liči na Beograd. Nikada ne spava, pun je energije, malčice haotičan, ljudi su direktni i otvoreni. S porodicom odlazi i u kafanu. Odlaze u srpski restoran, druže se, navijaju za Novaka Đokovića i slušaju muziku noću. Ujutru je redovan kupac u pekari na ćošku, gde prodaju vruć hleb. A porodica Vunjak je i čest posetilac opere, filmskih predstava i koncerata. I dan i noć su im sasvim ispunjeni, kad dođu do granice izdržljivosti, kratko predahnu, pa opet svako svom poslu, od ranog jutra do večeri.

GORDANA Vunjak nije uspela samo u nauci, koja joj je postala pasija u detinjstvu. Uspela je i u privatnom životu. Smatra da porodična harmonija doprinosi uspehu i u profesiji. Veliku podršku ima od supruga Branka, arhitekte, koji je projektovao univerzitetske i javne zgrade širom sveta, a inače je veliki filmofil i pasionirani čitalac dobrih knjiga. Sin Staša je lekar, specijalizant u Majamiju na Floridi.

Kada god je u svom radnom kabinetu, gleda u Beograd, a njen rodni grad se raširio oko nje i njegova velika panorama daje joj energiju i dodaje čestice lepote njenom ispunjenom životu.

KRAJ