Šeki stvara kult Crvene zvezde

DRAGOSLAV Šekularac je u životu najviše voleo fudbal i Crvenu zvezdu. Nije znao da mrzi, jer je bio previše dobar čovek, ali jednostavno rečeno, Partizan je doživljavao kao velikog protivnika. Obožavao je da i crno-belima drži male lekcije iz fudbala, znao je da je to lek za njegove navijače, za ljude koje je zabavljao i od čije je ljubavi živeo.

- Dragoslav Šekularac je jedan od desetorice ljudi u istoriji Crvene zvezde koji su najzaslužniji zbog toga što naš klub ima toliko navijača. Način na koji je igrao, način na koji je zabavljao publiku bili su suština onoga što je Crvena zvezda. Lepota fudbala i ljubav prema klubu - rekao nam je Dušan Savić, jedna od Zvezdinih legendi, kojeg navijači i dan-danas vole kao da je Zvezdina zvezda, iako nije ušao među pet velikana.

Inače, stil rada Crvene zvezde i onoga što je taj klub decenijama krasilo, kao i način na koji se gradio kult tog kluba, nekako se savršeno uklapao u ono što je bio i Dragoslav Šekularac. Od imena stadiona "Marakana", koje je "prisvojeno" od mnogo poznatijeg zdanja u Rio de Žaneiru, pa preko Šekularčevog nadimka pred kraj karijere koji mu je dala španska "Marka" - "beli Pele", sve do kulta koji su crveno-beli napravili sa petoricom svojih vrhunskih igrača, nazvanih Zvezdine zvezde. Sve je bilo osmišljeno tako da se napravi kult kluba za koji navija pola ili više od pola Srbije.

- Drago mi je što sam se našao u društvu Rajka Mitića, prve Zvezdine zvezde. Ja, kao druga zvezda, znam koliko to znači i Draganu Džajiću, Vladimiru Petroviću Pižonu i Draganu Stojkoviću Piksiju. Klub je napravio pravi potez kada je napravio taj izbor. I to je nešto po čemu se prepoznaju zvezdaši i čime se diče - hvalio se svojevremeno Šekularac priznanjem.

Međutim, vreme u kojem je Šekularac izrastao u drugu Zvezdinu zvezdu i ovo današnje vreme, u kojem se najčešće zvezdaši i partizanovci "iskreno i iz dubine duše" mrze, skoro da nema dodirnih tačaka.

- Ljudi moraju da znaju da sam ja, na primer, posle derbi mečeva, pobede nad Partizanom ili poraza znao da slavim ili odtugujem u bašti restorana na stadionu JNA. I to ne zbog toga da bih izazivao nekoga, nego zato što su to prijateljstvo i zdravo rivalstvo na mene preneli Rajko Mitić i Stjepan Bobek, dva velika protivnika na terenu, ali i dva velika prijatelja van terena - govorio je Šekularac.

I još nešto, mnogo upečatljivije...

- Moji najiskreniji prijatelji bili su partizanovci, pre svih Zoran Miladinović i Milutin Šoškić. Mnogo sam voleo da budem u društvu sjajne braće Milutinović, Miloša, Milorada i Bore. Sa Milošem sam bio saigrač u reprezentaciji Jugoslavije, onda 1968. godine i u OFK Beogradu - sećao se Šeki.

Pa onda još dva detalja...

- Zoran Miladinović i ja se dogovorimo pre jednog derbija na stadionu JNA da se u jednom trenutku međusobno dodajemo. Negde pred kraj prvog poluvremena počnemo naš šou, a ja prekršim dogovor, i umesto da ćušnem loptu u aut, ja krenem ka golu Partizana. Zoki me stigne, baci mi se na leđa, a ja danima nisam mogao da objasnim mojim drugarima partizanovcima da sam samo hteo da šou bude efektniji i da sam pred golom hteo da šutnem loptu pored stative - prepričavao je anegdotu Šekularac.

I čuvene posete treninzima Partizana...

- Voleo sam da ih nerviram dan--dva pre derbija. Odem do njihovog pomoćnog igrališta ispod južne tribine i obavezno prvo dozivam Velibora Vasovića, tada i uvek vrhunskog odbrambenog igrača. Ne bi ga Ajaks uzeo i izabrao za kapitena. Oni me, onako iz zezanja, pozovu dole na teren. Ja u trenerci Partizana treniram sa njima i bude nam mnogo lepo. Sutradan su ljudi na derbi dolazili u kolonama sa Terazija i sa Trga republike noseći pomešane Zvezdine i Partizanove zastave. Znali su na evropske utakmice jedni drugima da dolaze u "goste" sa svojim obeležjima. Danas su te stvari nezamislive - pričao je jednom Šekularac.

Sjajan dribler, veliki šarmer, ali i neviđeni "rasipnik" bio je Dragoslav Šekularac.

- Moju karijeru obeležio je na, potpuno pogrešan način, jedan moj gaf koji je bio isključivo namenjen mom prijatelju Vladici Popoviću, koji je bio malo težak na parama. Jednom sam na Terazijama pred njim, tada najvećom novčanicom u Jugoslaviji, od 5.000 dinara, obrisao tri puta cipelu i pare vratio u džep. Ali danima se prepričavalo i pisalo kako potcenjujem državu i omalovažavam radničku klasu. Inače odgovorno vam tvrdim da smo pevač Đorđe Marjanović i ja u jednom trenutku bili najpopularniji likovi u Jugoslaviji. Naravno, posle druga Tita - šalio se Šekularac.

Voleo je Šeki i lepo žensko društvo pored sebe...

- Vozio sam prelepu "bubu" i jednu sjajnu "vespu". Policajcu na raskrsnici kod "Londona" sam nabavljao karte za Zvezdine utakmice, a on bi me pred nekom od devojaka u mojoj "bubi" redovno puštao na crveno svetlo i zaustavljao kompletan saobraćaj. Voleo sam da ostavljam utisak i na fudbalskom terenu, ali i na ulici. Jednostavno, uživao sam u tome - hvalisao se, ali na lep i simpatičan način Dragoslav Šekularac.

VIC O PELEU I EUZEBIJU

KOLIKO je Šekularac bio popularan i van granica Jugoslavije, svedoči i rivalstvo sa čuvenim zvezdama Peleom i Euzebiom. Sa Portugalcem je čak delio svlačionicu u Americi. Sudbina je, inače, htela da obojica umru 5. januara, Euzebio 2014, a Šekularac 2019. godine. Iz vremena najvećeg rivalsta Beogradom se prepičavao i vic:

- Svađaju se na terenu Pele i Euzebio oko toga ko je bolji igrač. I kaže Euzebio Peleu: "Za tebe sam, bre, Šekularac!"

SUTRA: ANjELI JE NUDIO - SVE