Antisrpske koračnice iz Vašingtona

Radio Novosti su ozvaničene i formalno, potpisom saveznog ministra telekomunikacija. Mi time, međutim, nismo postali državni medij u lošem smislu te reči, a pre svega u smislu žmurenja i gluvila pred događajima i istinom, ma kakvi oni bili, ali ćemo i dalje bez kompleksa biti na strani svoje zemlje i na strani istine.

Kod nas se pojavio jedan medijski krug koji je uvek i apriori protiv svoje zemlje i onog što ona uradi ili kaže, a obavezno na strani drugih država, naročito ako su protiv nas. Po onoj poznatoj: Srbin kad odluči da bude demokrata, on počne da radi protiv sebe.

Mnogo je, međutim, više i mnogo su opasniji oni iz sveta, koji dođu ovde i vide čega nema a ne vide ono što će u oči da im upadne.

9. jun 1998.

DOBRO VEČE, verovatno se spremate da utonete u san, ali pre nego što vam poželimo laku noć, bacimo kratak pogled na dan koji upravo odlazi.

Sastao se, posle dužeg vremena, Vrhovni savet odbrane i konstatovao da je naša granica prema Albaniji dobro čuvana. To je važno i zbog toga što su tu granicu obišli i inspektori NATO-a i izvršili kontrolu. Naravno, sa albanske strane. NATO inspektori nisu ništa saopštili, sem da ih je jedino interesovao problem izbeglica sa Kosova. S tom namerom su krenuli u inspekciju. Da li to znači da moraju da vide ono zbog čega su poslati i ako toga nema? I dalje od toga, da li smeju ili ne smeju da vide i nešto drugo čega na toj granici ima, a što nije predviđeno opisom njihovog zadatka?

NIJE još uvek poznato kako su inspektori NATO izvršili zadatak, i da li su videli još nešto osim izbeglica sa Kosova, ali italijanski list "Korijere dela sera" obaveštava svoje čitaoce i sve NATO strukture o tome šta su NATO inspektori tamo mogli i morali da vide. "Na albanskoj strani obavljaju se velike pripreme za borbu. Kalašnjikovi, bazuke i mitraljezi šalju se vojsci za oslobađanje Kosmeta koja se već četiri meseca bije na otvorenom polju sa trupama iz Beograda. Centar za regrutovanje Šiptara za borbu je albansko mesto Tropoja u kojem na znak čekaju na desetine gerilaca u maskirnim uniformama. Sve se te pripreme događaju pred očima novinara, posmatrača iz Evrope i NATO". Kaže "Korijere dela sera".

Uvek se nađe poneko i na tom monolitnom Zapadu ko provaljuje neke čvrste dogovore, tajne naloge i brifinge, kao što je ovog puta taj "Korijere dela sera", dok ostali italijanski listovi duvaju u antisrpsku koračnicu koja se diriguje iz Brisela i Vašingtona. Čak i najrevnosniji trubači i bubnjari, Englezi, imaju svog "izdajnika". Tako, na primer, današnji "Internešenel herald tribjun" savetuje ratoborne natovce da se ne upuštaju u intervenciju na Kosovu, jer Kosovo nije Bosna. Svi ostali slepo slušaju Ujka Sema i huškaju ga na intervenciju.

10. jun 1998.

NEMOGUĆE je sve objašnjavati nekakvom neprilagođenošću Srba novim svetskim okolnostima i odnosima, Miloševićevim lošim osobinama, pa čak ni teorijom interesa kojom neki objašnjavaju sve događaje u svetu, bez ostatka i bez izuzetka. Srbi i Milošević, na primer, ne rade ništa protiv američkih i nemačkih interesa, protiv interesa NATO i drugih babaroga ovog vremena. A ipak su im krivi toliko da bi neki neupućeni posmatrač, recimo sa neke druge planete, mogao da pomisli da ti Srbi samo što nisu potopili britanska ostrva, poharali Ameriku i uništili sve druge narode na Balkanu.

Hrvati za to vreme mirno proteruju sve preostale Srbe iz Baranje, istočne Slavonije i bivše Republike Srpske Krajine. Tamo se u političkoj tišini vrši, odnosno dovršava etničko čišćenje, a da se zbog toga niko ne uzbuđuje.

PROBLEM je i u tome što se slično događa i na Kosmetu: albanski oružnici isteruju iz nekih etnički čistih naselja i poslednjeg zaostalog Srbina, jer im i taj jedan jedini smeta, i ne dozvoljavaju mu da umre tu gde se rodio. Pri tome se ne čuje ni reč protesta multietničkog Američkog informativnog centra u Prištini; takve činjenice ne beleže multietničke novinske agencije Rojters, Asošijeted pres, AFP, DPA ; ne oglašava se multietnički OEBS i drugi multietnički, humanitarni i demokratski predstvanici tzv. međunarodne zajednice i savremene civilizacije.

Kako je to, recimo, obavezna multietnička Bosna i Hercegovina, a istovremeno, u neposrednom susedstvu etnički čista Hrvatska? Evo sad i Kosovo i Metohija. I da paradoks bude podignut na nivo apsurda - odgovor srpske policije na terorističke akcije već se sve češće naziva etničkim čišćenjem sa suprotne strane!

BILO bi potrebno mnogo emisija, komentara, analiza i studija da se utvrdi o čemu se radi i kolika je u tome čija krivica: Srba i Miloševića, ali i svih drugih. Što se mene tiče, sklon sam da verujem da je sve to, naša celokupna sudbina, zapisano u Ustavu iz 1974, da to nije običan pravni akt nego neka vrsta testamenta. Kremanskog proročanstva. Knjige prorokove. Ne kažu zalud albanski pregovarači da to treba da bude polazna osnova u rešavanju statusa Kosova i Metohije. Zaboravljaju pri tome samo jednu činjenicu - da su upravo njihovi izabrani predstavnici u Skupštini Kosova, kojih je bilo u velikoj većini, izglasali promenu tog ustava 1989. godine.

U VEZI s tim ustavom, još je čudnije, koliko mnogo Amerikanaca, evo Klinton na primer, zatim Nemaca, Engleza Australijanaca i drugih stranih zvaničnika pominju taj ustav i znaju njegove paragrafe, a pri tome jedva znaju za Jugoslaviju, Beograd, Zagreb ili Prištinu, a još manje da ih pokažu na globusu ili geografskoj karti. Daj bože da približno poznaju svoj ustav kao taj naš, tačnije Titov i Kardeljev.

Možda je najveća krivica Srba i Miloševića što su se pobunili protiv te svoje Biblije i drznuli se da promene tu svoju zadatu sudbinu. Pri tome su pravili veće i manje greške, ali ovde nije reč o greškama nego o grešci. O toj velikoj grešci.

BALKAN I SKANDINAVIJA

11. jun 1998.

BIO bi ovo jedan lep dan i dobro veče. Vegetacija vegetira punom parom - biće pšenice, a i kukuruz je uzeo dobar zalet. Kao i sve drugo što raste iz ove plodne zemlje sa umerenom klimom. Nije slučajno toliko otimanje o Balkan i sada i oduvek u istoriji. Tuda vode putevi, tu je dobra zemlja i dobro nebo, i eto razloga za pretendente. Balkan je zbog njih postao sinonim za sukobljavanja i ratove. Neće biti da je to zato ili samo zato što su balkanski narodi navodno primitivni i zaostali, a neki drugi su dobri, fini i civilizovani.

Kome, na primer treba Skandinavsko poluostrvo, ili tačnije - koji putevi vode tuda? Vodi put ka Severnom polu, u nigde i u ništa. Zato je tu mirnije a ne zato što su Šveđani, Norvežani, Danci bolji od Grka, Bugara, Srba, Rumuna.

Na Balkanu je, uostalom, ponikla evropska civilizacija. O Balkan su se oduvek otimali najmoćniji: Rimljani, Avari, Mongoli, Huni, Turci, Nemci, Francuzi, a evo sad i Amerikanci i NATO. Najmoćniji nije najmoćniji ako nije ovladao Balkanom.

Sve su pokorili na Balkanu, još im samo smetaju neki Srbi. Moraju li oni uvek da štrče i prkose? Skandinavci bi nas verovatno posavetovali da je bolje biti pragmatičan i ne "kačiti se" sa moćnima. Vuk Karadžić bi rekao - pustio bih ja njega ali neće on mene. Da li je moguć skandinavski recept na Balkanu. Nisam siguran, ali nije naodmet sanjati o tome. Laku noć i dobar san. Skandinavski.

SUTRA: od Nato pakta do Nato religije