Onaj ko plaća, taj i naređuje

PREDSEDNIK Obama je zabranio metode mučenja (koji su pobrojani u prošlom nastavku feljtona). Ali se opredelio za još radikalnije mere. Njegova administracija je konstatovala da su brojni agenti prilično prešli granice koje je utvrđivao priručnik za pojačane tehnike ispitivanja. Nikakva mera nije zbog toga preduzeta protiv njih. Ali zato je vojnik Mening osuđen na trideset pet godina zatvora zato što je rasturio poverljiva dokumenta u kojima su bile navedene činjenice koje predstavljaju ratne zločine, zločine koji su naravno ostali nekažnjeni.

Iako Obamina administracija više zvanično ne muči zatvorenike, opredelila se za decidirano drastičnije metode. Pod njegovim mandatom, dramatično se povećala eliminacija sumnjivih islamista putem dronova. Stvari treba nazvati pravim imenom. Tu nije reč o vojnim operacijama, još manje o aktima pravde. To su ubistva. Eksploziv se prenosi dronom, njime upravlja tehničar koji sedi u kancelariji u Teksasu, srče kaficu i često ubije nedužne osobe, ženu i decu. Nedužni su kolateralna šteta.

ŠTO se Donalda Trampa tiče, povodom mučenja, on nema nikakve sumnje: "mislim da to funkcioniše", kaže obraćajući se Terezi Mej, koja nije ni zucnula! Uostalom, imenovao je za šeficu CIA Đinu Haspel (Gina Haspel), specijalistkinju za mučenje koja je vodila tajni zatvorski centar u Tajlandu. Tamo se i te kako primenjivao waterboarding, kao i druge tehnike "poboljšanog ispitivanja".

Gospođa je direktno prisustvovala mučenjima, kako je i zabeleženo u dokumentima američkog Senata i potrudila se da svaki pisani trag o tim aktivnostima nestane. S obzirom na to da je unapredio gospođu Haspel, predsednik SAD očito smatra da pribegavanje mučenju ne podleže nikakvom etičkom preispitivanju. Diktatorima i dželatima iz celog sveta sigurno je lakše, a primer koji im se pruža je jednostavno katastrofalan. Mladi lider italijanske ekstremno desničarske stranke, Fratelli d'Italia, predlaže da se ukine zločin mučenja da bi se "olakšao rad policije" (da, to je rečeno 2018!). Torture is back!

MUČITELjI nisu monstrumi. To su, na kraju krajeva, jadničci koje sistem transformiše u izvršne automate bez snage ili hrabrosti da se pobune. Hana Arent je izazvala šok opisujući Adolfa Ajhmana ne kao odvratno biće (odvratno je ono što je počinio) već kao neinteligentnog bednog ulizicu. Grof Bernadot kaže manje-više isto o Himleru koga je sreo u okviru misije spasavanja zatvorenika u nacističkim logorima: opisuje ga kao očajnički nebitnog čoveka. To potvrđuje Žermen Tilion (divna žena!) koja za šefa koncentracionih logora kaže da je "skorojevićki pisarčić, ograničen i pedantan, sticajem okolnosti obdaren sredstvima koja su u potpunoj nesrazmeri sa njegovom osrednjošću".

Prelazak ovih pojedinaca sa reči na dela olakšan je procesom dehumanizacije žrtava koji je sproveo sistem. Jevreji jednostavno nisu smatrani ljudskim bićima. Isto su prošli sitni seljaci, vlasnici imanja, kulaci. Staljinov režim zbrisao je stotine hiljada kulaka... Lenjin je obezbedio ideološki i navodno moralni okvir za to tragično delovanje...

PRIRUČNIK za mučenje koji je izdala CIA takođe je pružio zakonski i birokratski okvir kriminalnom delovanju njenih agenata i doprineo dehumanizaciji žrtava maltretiranja. Po priznanju američke senatorske komisije, priručnik se inspirisao metodama koje je već sprovela izraelska vlast prema Palestincima, a te prakse je uostalom delimično otkrio Vrhovni sud Izraela. Žbiri CIA su se takođe nadahnuli postupcima Britanaca u Severnoj Irskoj protiv IRA. Upotreba novih tehnologija koje omogućavaju da se na mete nišani preko ekrana, takođe je sredstvo koje omogućava dehumanizaciju žrtava. Dronovi su savršen primer za to.

Užasne slike koje je obelodanio vojnik Mening tragično ukazuju na to kako pucanje na nedužne civile može da se doživi kao urnebesna video-igrica. Prilikom jednog sastanka u Beloj kući, predsednik Tramp je izneo viđenja o ilegalnim imigrantima koja se mogu opisati samo kao odvratna: "Ne biste mogli da verujete koliko su ti ljudi grozni. To nisu ljudi nego životinje." Dehumanizacija tog mnoštva koje beži od rata i bede uvukla se u čitavo naše društvo. Dokaz za to je ravnodušnost sa kojom saznajemo tragedije koje se dešavaju na Sredozemlju.

TREBA ovde podsetiti na definiciju mučenja kakvu daje Crveni krst: "Mučenje se sastoji u nanošenju teških bolova i patnji, fizičkih ili psihičkih, sa ciljem dobijanja informacija ili priznanja, vršenja pritiska, plašenja ili ponižavanja." Mučenje i svi drugi oblici okrutnih, nehumanih, ponižavajućih i degradirajućih tretmana zabranjeni su međunarodnim pravom. Da li se Crveni krst bavio Gvantanamom i drugim tajnim zatvorima? Susret u njihovom sedištu u Ženevi odvio se u nadrealnoj atmosferi. Rečeno nam je kako ništa ne znaju. Dobro su znali da im ne verujemo.

Na kraju smo saznali da su delegati Crvenog krsta posetili zatvorenike u Gvantanamo Beju i da su mogli da primete "zabrinjavajuće pogoršanje psihičkog zdravlja kod velikog broja zatvorenika", te da su zahtevali od američkih vlasti "da pokrenu proceduru u skladu sa sudskim garancijama koje predviđa međunarodno humanitarno pravo". Ja se ipak usuđujem da tvrdim da Crveni krst nije imao pristupa zatvorenicima u tajnim zatvorima.

NEMAM nikakvog razloga da sumnjam u nepristrasnost Crvenog krsta. Naprotiv, treba se radovati što ta organizacija uopšte postoji i diviti se radu njenih delegata koje sam i ja sretao na terenu. Ipak, poznato je da nezavisnost ima dva nerazdvojna aspekta: jedno je umešno obavljati svoj posao i prosuđivati ne podležući nikakvom pritisku, ali drugo je biti samo naizgled nezavisan.

Pod znakom pitanja je finansiranje institucije. Ono se zasniva na dobroj volji država. SAD su najveći donatori, a daleko ispod njih dolaze Evropska komisija, Švajcarska, Nemačka i Velika Britanija. Može li se običnim gestom ruke oduvati prigovor koji se zasniva na izreci: onaj ko plaća, naređuje? Bojim se da ne, tim pre što se prva svetska sila svesno zasniva na principu America First.