SAD i NATO uništavaju Evropu

DRUGI intervju Si-En-Ena, da u vremenu od pola sata ili četrdesetak minuta odgovaram na pitanja kora stranih dopisnika koji bi se nalazili u studiju u Atlanti i direktno mi postavljali pitanja, prihvatio sam uz molbu da mi voditelj dopusti da prvih pet minuta nakon što me voditelj predstavi iznesem moje lične ocene o napadu NATO-a. Oni su to prihvatili.

Emisija je počela normalno, voditelj me je predstavio, ali još nisam izgovorio prvu rečenicu, umešao se voditelj i prividno uzbuđenim glasom koji sam pratio počeo bez prekida da se izvinjava gledaocima zbog loših veza, da objašnjava da to nije ništa neobično kada je reč o vezama sa zemljom u kojoj teče rat, da mu je mnogo žao. I tako je sledio neprekinuti niz rečenica bez sekunde pauze. Pošto je mojih dogovorenih pet minuta "pojeo" voditelj, jednako brzo je dao reč prvom stranom dopisniku da postavi pitanje.

Bilo mi je potpuno jasno da Si-En-En nije želeo da ispoštuje dogovor, da, bez obzira na otvorenost i demokratske kapacitete nije želeo ni tih pet minuta da posveti ocenama i činjenicama jednog zvaničnog jugoslovenskog predstavnika. Jer, "teškoće na vezama" su naprasno nastale čim sam izgovorio prve reči i volšebno nestale istog časa kada je isteklo dogovorenih pet minuta. Čim su se veze "normalizovale" voditelj je brže-bolje dao reč prvom novinaru. I to novinaru jednog, ne sećam se tačno kog, ruskog medija.

RUSKI novinar je takođe "brzinski" kratko i jasno izdeklamovao pitanje: "Gospodine ministre, zašto stranim novinarima ne odobravate vize, zabranjujete ulazak i izveštavanje iz Jugoslavije?" Bio sam šokiran i pitanjem i Si-En-Enovim izborom stranog dopisnika.

Ruskom novinaru sam odgovorio jednako brzo, mirno i staloženo: "Dragi prijatelju, iz Jugoslavije trenutno izveštava oko 120 stranih novinara, od tog broja 31 novinar je iz Rusije. Dozvoljavam da to nije dovoljno. Recite koliko akreditacija ruskih novinara bi zadovoljilo vaša očekivanja, uputite ih na moju adresu i obećavam da će istoga časa biti odobrenje." Ruski novinar nije reagovao jer su usledila pitanja novinara iz drugih zemalja, ali ne sa toliko predubeđenja.

Dokle je sezala američka zloupotreba pojedinaca iz našeg bratskog ruskog roda? Koliko puta sam od Gelbarda, Holbruka i drugih predstavnika administracije Bila Klintona tokom danonoćnih pregovora o Kosovu i Metohiji, kao krunski argument da nešto moramo da prihvatimo, čuo: "Sa ovim (što traže) su se složili naši ruski (Jeljcinovi) partneri!" To što sam na taj "argument" obično odgovarao da mi nemamo problema u direktnom komuniciranju sa našim ruskim prijateljima, te da Amerikanci ne moraju da se trude da nam prenose nikakve poruke "ruske braće" nije ih impresioniralo, niti remetilo njihovu naviku.

SREDINOM aprila 1999. godine, Živadin Jovanović, ministar inostranih poslova, dao je intervju Janisu Diakogianisu, novinaru grčkog lista "Ta Nea", pod naslovom "Politika SAD i NATO uništava Evropu":

- Ministar inostranih poslova Savezne vlade Jugoslavije, Živadin Jovanović, u subotu, u podne, "zatvorio" je sve telefone i dao je nalog da nas niko ne prekida. Bili smo u njegovom kabinetu na drugom spratu prelepe zgrade Ministarstva inostranih poslova u Ulici kneza Miloša u Beogradu.

Ostavio je sa strane svoju diplomatsku funkciju i otvorio nam je svoje srce. "Govorimo otvoreno. Znam da preko lista "Ta Nea" govorim prijateljskom narodu Grčke, koji nas iskreno podržava i kome smo veoma zahvalni zbog toga."

Argumentovano, čovek koji oseća istorijske trenutke koje doživljava njegova zemlja, 61-godišnji ministar inostranih poslova Jugoslavije i potpredsednik SPS, otac dvoje dece i pisac mnogih radova i studija o međunarodnim odnosima i o spoljnoj politici, izričito iznosi svoje stavove.

Na prvo pitanje: Kako se osećate sa svim što se dešava u poslednje vreme, g. Jovanović ne ostavlja prostor za različito tumačenje.

"Uglavnom sam veoma ponosan, jer su svi lideri i građani ove zemlje, Srbi i koji nisu Srbi, ujedinjeni da bi odbranili mir, zemlju i slobodu.

G. Dijakogijanis, mi ne branimo ove vrednosti zato što su one isključivo naše. Duboko verujemo da branimo opšte evropske i opšteljudske vrednosti.

Ministar inostranih poslova Jugoslavije veruje da "nijedan normalan čovek ne može da prihvati da je čovečanstvo prošlo kroz tragično iskustvo Drugog svetskog rata da bi danas došlo u situaciju kada stotine bombardera napadaju jednu zemlju i narod koji se bori za opšteljudske ideale".

Naglašava da "pobuna čovečanstva protiv opšteg požara koji izaziva NATO, predstavlja veliku moralnu pobedu".

GOSPODIN Jovanović smatra da se mnogi lideri današnje Evrope ponašaju kao premijeri Daladje i Čemberlen tridesetih godina kada su u Berhtesgadenu, kod Minhena, potpisali saglasnost da Hitler okupira Sudete radi "zaštite ugroženih prava nemačke nacionalne manjine".

"Vidite šta se desilo u Drugom svetskom ratu sa nacizmom, kada su neke druge manjine korišćene da bi potpalile rat, a drugi su doveli do nastanka.

Šta se desilo u Poljskoj i Čehoslovačkoj? Zar smo zaboravili da političari mnogih zemalja, kao što su Engleska i Francuska, nisu shvatali šta se dešavalo i kakvi su pravi planovi Hitlera?

Nisu li Čemberlen i Daladje upali u zamku nemačkog fašizma i nacizma? Zar Čemberlen, septembra 1938, nije objasnio engleskoj javnosti da Hitlerova okupacija češke oblasti Sudeti spasava mir u Evropi?

"NACISTI su bili bolesno pohlepni. Nisu se zadovoljili onim što su dobili. Uvek su tražili više, lista prohteva je bila bez kraja. Evropske vlade koje su na početku prihvatile tu ,ludost,, pohlepu Hitlera, smatrajući da će svaka za sebe ustupcima spasti svoju zemlju, na kraju nisu izbegle tragediju, desetine miliona žrtava, genocid.

Danas, šest decenija posle početka Drugog svetskog rata, nažalost, u Evropi imamo druge koji svojom kratkovidošću podsećaju na kratkovidost učesnika Minhenskog dogovora 1938!

Još gore je to što ovi savremeni Čemberleni i Daladjei niti su vodili pregovore, niti su tražili bilo kakav kompromis. Seli su tamo gde im je rečeno i potpisali ono što je naredilo imperijalističko rukovodstvo SAD."

KADA sam pitao ministra Jugoslavije o njegovoj gorčini, prokomentarisao je:

"Kažu da u Americi ima demokratije. Zar u Evropi ne vide da je ova politika bolesna, da ova politika uništava Evropu? Zar zaboravljaju koliko se Jugoslavija borila za vreme Drugog svetskog rata i koliko je krvi proliveno u borbi čovečanstva protiv nacizma?"

Gospodin Jovanović u intervjuu, za "Ta Nea", govori o planovima i metodu NATO koji mimoilaze UN. Na moje pitanje zašto postoje ovi planovi, odgovorio je:

"Nakon pada Berlinskog zida, razbijanja Sovjetskog Saveza i raspuštanja Varšavskog ugovora, čovečanstvo je izgubilo ravnotežu, mnogo toga se promenilo. Razbijene su zemlje, kao što su Čehoslovačka, SSSR, Jugoslavija... Nema ravnoteže. Pobednici hladnog rata su puni osećaja svemoći i teže da pokore ceo svet."