Zavrzlama Tadić - Guzenbauer

AUSTRIJSKI kancelar Guzenbauer je 2007. godine izjavio Rojtersu: "Trenutno radimo sa našim prijateljima u Srbiji, Borisom Tadićem i njegovim ljudima, da se primeni suština Ahtisarijevog plana o budućem statusu Kosova i Metohije."

Iz ovoga proizilaze četiri važna zaključka:

Prvi, da su vođeni razgovori o primeni plana specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN koji se tiče statusa Kosova i Metohije sa predsednikom vlade jedne važne evropske zemlje koja nije članica Saveta bezbednosti niti Kontakt grupe. Dakle, izvan ustaljenog okvira i procesa koji se odvija pod okriljem Saveta bezbednosti UN. Austrijski premijer je u tom slučaju mogao imati status predstavnika zemlje koja vrši ono što se u međunarodnim odnosima i diplomatiji zove - dobre usluge.

DRUGI, da su razgovore vodili predsednik Tadić i kancelar (premijer) Guzenbauer, što je Guzenbauer potvrdio svojom izjavom za Rojters. Razgovori njihovih saradnika su važni, ali su mogli uslediti samo kao izvršavanje prethodnog dogovora Tadić-Guzenbauer. Uostalom, reč je o institucijama predsednika Republike i kancelara, a ne o činovnicima u tim institucijama. Da je drugačije, kancelar Guzenbauer se ne bi javno tako decidno izjašnjavao.

Treći, da su razgovori vođeni o "primeni suštine", a ne o izmeni suštine Ahtisarijevog predloga koji je, prema opštoj oceni i oceni Narodne skupštine - za Srbiju neprihvatljiv.

I četvrti, da je reč o razgovorima koji su vođeni bez prethodnog dogovora o tome u okviru državnog pregovaračkog tima i bez znanja koordinatora tog tima.

OBJAŠNjENjA koja su stigla iz kancelarije predsednika Tadića nakon izjave austrijskog premijera Guzenbauera, nažalost, nisu razjasnila osnovna pitanja, da bi javnost bila spokojna što se tiče čvrstine i jedinstva državnog vrha prema predlogu Ahtisarija, odnosno, prema ustavnoj obavezi da brane i odbrane državni suverenitet, integritet i dostojanstvo Srbije. Nespokojstvo je podstaknuto i dramatičnom ostavkom Leona Kojena, savetnika predsednika Republike i koordinatora državnog pregovaračkog tima. Ni pojašnjenja sa austrijske strane, uključujući izjave austrijske ministarke Plasnikove date na marginama ministarske konferencije podunavskih zemalja u Beogradu, nisu otklonile ozbiljne nejasnoće i dileme. Štaviše, one navode na zaključak da se najverovatnije radi o još jednom dobro tempiranom i koordiniranom pritisku protiv Srbije za koji je, nažalost, povod dala srpska strana.

Evo nekih od pitanja na koja bi trebalo odgovoriti, kako radi javnosti, tako i radi nauka političkih i diplomatskih aktera:

NA ČIJU inicijativu su vođeni razgovori - Tadićevu ili Guzenbauerovu? U oba slučaja, razume se, bilo je nužno prethodno usaglasiti stavove državnog vrha, u najmanju ruku predsednika Tadića i premijera Koštunice.

Da li je premijer Koštunica prethodno konsultovan, ili je bar bio upoznat s (Tadićevom ili Guzenbauerovom) inicijativom za razgovore (prihvatanje "dobrih usluga"), ili nije, odnosno - sada kada je javnosti poznata činjenica da su ti razgovori vođeni i šta im je, prema Guzenbauerovim rečima, bio cilj, da li Koštunica smatra da su bili opravdani i korisni za Srbiju i pregovaračku poziciju Srbije?

Ko govori istinu, Tadić, koji u suštini tvrdi da nikakvi razgovori nisu vođeni izvan okvira državne platforme o pitanju statusa Kosova i Metohije, ili premijer Guzenbauer, koji tvrdi da se razgovori tiču primene suštine Ahtisarijevog plana, koja, to je bar potpuno jasno, negira suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

SRPSKA javnost, razume se, treba da veruje svom predsedniku, ali ostaje dilema: ako Guzenbauer nije izgovorio istinu, koliko je predsednik Srbije bio obazriv ako je sebi dozvolio da upadne u defanzivu i dvostruku zamku - da ga Guzenbauer srpskoj javnosti predstavi kao sagovornika o neprihvatljivoj temi (primena Ahtisarijevog plana), a da ga Koštunica vidi kao kopredsednika državnog tima na paralelnom, tajnom koloseku?

Po kom kriterijumu je predsednik Tadić prihvatio pregovore o "dobrim uslugama" austrijskog premijera Guzenbauera kada se zna da, po Ustavu Srbije, politiku Srbije utvrđuje i vodi Vlada, a ne predsednik Republike. A ne radi se o svakodnevnom, rutinskom, već o sudbonosnom, strateškom pitanju. Ako je kriterijum izveden iz ustavne odredbe da predsednik Republike predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, onda je trebalo da mu bude partner austrijski predsednik Fišer, koji, takođe, po austrijskom ustavu predstavlja Austriju.

KRITERIJUM prijateljstva i ličnih dobrih odnosa između Tadića i Guzenbauera je važan, ali ne toliko da bi potisnuo u drugi plan razlike u ustavnim nadležnostima između predsednika Republike i premijera u ustavnom sistemu Srbije. Ako je pak kriterijum bio uloga kopredsednika u Državnom pregovaračkom timu, zašto onda Koštunica ne izjavi da je bio prethodno obavešten o Tadićevom planu da vodi razgovore sa Guzenbauerom. Utoliko pre što bi Guzenbauer pre bio partner srpskom premijeru nego predsedniku Republike. Javnost ima pravo da zna da li o tako važnim pitanjima postoje međusobno poverenje i puna koordinacija predsednika Republike i premijera. To da o razgovorima Tadić-Guzenbauer i "njihovim ljudima" o statusu Kosmeta nije bilo prethodnog dogovora u okviru Državnog pregovaračkog tima, potvrđuje javno obrazloženje ostavke Leona Kojena. Štaviše, vidi se da pritom nije ispoštovana ni podela odgovornosti unutar Tadićevog kabineta, takođe.

DA LI je Vlada razmatrala i zauzela stav da se Austriji poveri uloga "dobrih usluga". Ako jeste, nije bilo razloga da to ne saopšti inače pometenoj i dezorijentisanoj javnosti. Ako nije, zašto nije?

Ova i druga pitanja mogu biti neugodna, ali je više nego potrebno da se na njih odgovori. Ti odgovori mogu biti samo delotvorni po jedinstvo i čvrstinu državnog pregovaračkog tima. Zabijanje glave u pesak ne samo da bi bilo neugodno, već veoma štetno.

Sve u svemu, čini se da se iza očiju javnosti igrala politička zavrzlama. Ne zna se ko je u igri bio kolovođa a ko usputni igrač, pa ni to ko je svirao. Jedino je jasno ko plaća.

POSLEDICE TEMPIRANE IZJAVE

KAKO objasniti ciljeve i vremensko tempiranje izjave Guzenbauera? Ako je želeo da pomogne Srbiji uopšte, ili samo da sačuva obraz, onda je u toj proceni dobrano promašio, jer joj je svakako naneo štetu izazvavši, ako ništa više, onda pukotinu u državnom pregovaračkom timu, i to u vreme izuzetno intenzivnih diplomatskih i političkih aktivnosti oko statusa Kosmeta (posete potpredsednika vlade Kine, ruskog ministra inostranih poslova, delegacije Saveta bezbednosti UN i drugih). Vreme pokazuje da ima i drugih posledica.