Ne umire se bez sudnjeg dana

ODLUKA da se u posetu Francuskoj ide ratnim brodom imala je pre svega politički smisao. Trebalo je uznemirenoj Evropi, a pre svega Italiji, koja nije krila svoje teritorijalne pretenzije prema Jugoslaviji, pogotovo što se pored njenih obala prolazilo, pokazati da je Kraljevina Jugoslavija i pomorska sila. Da ima ratnu flotu, moćnu pomorsku bazu u Kotorskom zalivu, iz koje može da štiti svoja prava na Jadranu. Ratni brod "Dubrovnik" bio je izgrađen tri godine ranije u Glazgovu. Zapravo je više bio krstarica srednje veličine nego razarač. Sa topovima od 140 milimetara, skoro 10 godina je bio najbolje naoružan razarač na svetu.

Zbog toga odlazak u Francusku vozom nije dolazio u obzir. Uz to, kralj je na molbu savetodavca da odustane od putovanja morem, šeretski rekao: "Šta bi rekli svi brodski oficiri koji su radosni što me vode u Francusku gde će im ukazati počasti naši francuski prijatelji? Treba li da ih lišim odlikovanja kojima se raduju što će ih primiti? Krenuću sutra 'Dubrovnikom', kako je i predviđeno." Knez Pavle je potom predložio, a kralj potpuno podržao, da kraljica Marija ne bude na brodu i da vozom otputuje za Pariz. Kada je odlučeno da kraljicu prati ministar Dvora Milan Antić, koji je inače patio od morske bolesti, i sa strahom očekivao plovidbu, kralj je dobacio: "Antiću, jeste li sad zadovoljni?"

U DELIMIČNO sačuvanom brodskom dnevniku, o tim danima piše - "Bilo je deset sati 6. oktobra 1934. godine, pošto su se neko vreme odmorili u svojim kabinama, posle povratka iz manastira Savina, kralj, kraljica, knez i kneginja izlaze na palubu. Aleksandar je bio vedar. Zagrlio je kraljicu i skinuo je sa leve ruke veliki prsten, od kojeg se inače nije odvajao. Prsten je, prema predanju, pripadao caru Dušanu i služio je kao amajlija, jer je na njemu pisalo na staroslovenskom: Ko ga nosi, Bog pomozi. Aleksandar ga je, međutim, skinuo, pružio kraljici i nehajno rekao: "Uzmi ovo, smeta mi." Da li je i ovo bilo još jedno zlokobno predskazanje?!

Potom je pružio ruku knezu Pavlu koji mu je kazao:

"Do skorog viđenja!"

"Ko zna? Voleo bih da sam se već vratio!", odgovorio je kralj.

Srećan put suverenu poželeli su komandant Mornarice, kontraadmiral Polić, vojni komandant Boke kotorske, general Luković, francuski marinski ataše, kapetan fregate Ruš, predsednik opštine Herceg Novi Ćorović i još neke zvanice.

TAČNO u 10.40, komodor Pavić daje znak za polazak. Snažni motori zatresli su razarač. Polazak. Na palubi pored Aleksandra su ministar inostranih poslova Bogoljub Jevtić i kraljev stari sobar Zečević i još poneko iz pratnje.

Dve jugoslovenske podmornice koje su isplovile iz Zelenike dva dana pre "Dubrovnika" u pravcu Bizerte, javile su da je kod Malte izuzetno loše more, savetujući da se koristi Mesinski moreuz.

Članovi posade ovih podmornica pripovedaće kasnije da se u jednom trenutku, negde ispred Bizerte, pred njihovim očima odvijao neverovatan prizor. Pod udarima velikih talasa, peščana obala se odranjala, a na svetlost dana su izlazili kosturi davno zakopanih srpskih vojnika. Niko od njih nije smeo da se zakune da li je to bilo priviđenje ili java.

Dežurni oficir zapisuje u dnevnik susret s francuskim razaračima, kada će "Dubrovnik" i francuska eskadra zajedno nastaviti put ka Marselju.

"Sunce je 9. oktobra već izašlo i imali smo lepo vreme, usled čega je na lađi nastalo bolje raspoloženje. U 10.30 pre podne na horizontu su se pokazale siluete tri velika francuska razarača, koji su donosili našem vladaru prve pozdrave Francuske. Isto tako je bilo sa druga tri razarača, koji su nam izašli u susret u 11.30.

"SA TAKO veličanstvenom pratnjom, naš brod je plovio morem brzinom oko 25 morskih milja (preko 46 kilometara). Na prednjem jarbolu vila se zastava nj. v. kralja, koju je bura jako istrgla, tako da je krajnji rub, iseckan visio na vetru. 'Dubrovnik' je plovio direktno prema Marselju", završava brodski zapis.

U pismenom izveštaju kapetana korvete, ordonans-oficira Koste Grubičića, nalazimo svedočenje o poslednjim kraljevim trenucima na brodu i njegovom iskrcavanju: "Pre toga, još oko 10 časova, izašao je bio na palubu nj. v. kralj vedrog i dobrog raspoloženja, izrazivši svoje zadovoljstvo na lepom, sunčanom vremenu."

Potom se vraća u admiralsku kabinu gde je njegov lični poslužitelj spremao prtljag, slagao admiralsku uniformu u kojoj je kralj trebalo da zakorači u Marselj. Iz kožnog kofera izvukao je pancirnu košulju.

KRALjICA je rekla posilnom, prilikom ispraćaja muža u Zelenici, da po svaku cenu nastoji da kralj u Francuskoj stalno nosi čeličnu košulju, što ga može spasti ako neki atentator pokuša da puca u njega.

"Kraljev momak" se, držeći metalnu zaštitnu košulju, obratio svom vladaru: "Vaše veličanstvo", kraljica je rekla... Jugoslovenski monarh je odlučno odbio da obuče pancir: "Ostavi to, Zeko, ne umire se bez sudnjega dana!"

Jedan detalj koji se desio pre iskrcavanja, koji nije mnogo poznat u javnosti, a koji je mogao da izmeni kraljevu sudbinu, ne spominje se ni u jednom izveštaju službenih lica koja su bila na razaraču sa kraljem. Jugoslovenska obaveštajna služba u Parizu dobila je 9. oktobra pre podne obaveštenje iz Italije da će atentat na kralja biti izvršen u Marselju, da su tamo već upućeni teroristi, a jedna njihova grupa ostala je u Parizu za slučaj da atentat tamo ne uspe.

IZ OVOG dokumenta se vidi da je tu poruku kralju preneo generalni konzul u Marselju Svetislav Lazarević, neposredno pre iskrcavanja: "Veličanstvo, ne treba da se iskrcavate u Marselju. Dobio sam alarmantna obaveštenja. Nameravaju da vas ubiju", rekao je Lazarević.

Kralju je savetovano da odloži iskrcavanje u marseljskoj luci, kako bi se dobilo u vremenu za preduzimanje potrebnih mera za njegovu ličnu bezbednost. Kao izgovor, savetovano je da se navede kraljeva bolest. "Dubrovnik" bi onda produžio prema ratnoj luci Tulon, gde bi se kralj iskrcao i odmah nastavio put za Pariz, a to vreme iskoristilo bi se da se pronađu i pohapse teroristi.

Kralj je to odbio, nije hteo da razočara Luja Bartua, koji ga je čekao. "Uostalom", rekao je, "više nema vremena za povlačenje", a zatim je odlučno dodao: "Ne boji se valjda jedan kralj dvojice probisveta i mangupa."