Veliko putovanje kroz vreme

PRIBLIŽAVANjE broda ruskom manastiru Sveti Pantelejmon uvek je spektakl zbog koga se putnici načičkaju na ograde palube. Imperijalni kompleks svete Rusije izgleda kao grad sa velikim belim višespratnicama zelenih krovova nad kojima sjaje kupole sa zlatnim krstovima.

Prijatna šetnja od luke Dafni do manastira Svetog Pantelejmona, Novog Rusika, traje oko sat i po, a od Ksiropotama oko pola sata. Kada se uđe u unutrašnjost ruskog svetogorskog kompleksa, on izgleda još veći nego kada ga gledate spolja. Manastir je počeo da dobija današnji izgled od poslednje četvrtine 19. veka kao otelotvorenje koncepcije carske svete Rusije kao Trećeg Rimskog carstva, zaštitnika i čuvara Slovena i celog pravoslavnog sveta.

GLAVNA manastirska ulica počinje kod maslinjaka koji je naslonjen na put ka Kareji. Ona prolazi pored velikih radionica, a zatim vodi kroz blok višespratnica sa sobama za goste koje podsećaju na ogromni turistički kompleks. Ovde je početkom 20. veka živelo 2.000 monaha, od ukupno 5.000 ruskih kaluđera koji su tada prebivali širom Svete Gore. Redovnom brodskom linijom iz Odese na Krimu tada je godišnje 30.000 ruskih poklonika stizalo u arsanu Pantelejmona. Danas ih sigurno ima mnogo više.

Središna oblast manastira počinje kod stare ogromne gostoprimnice s konakom, ispred koje je prelep park. Kroz njega vodi mermerna staza do velike kapije u zidu kojim su ograđene Saborna crkva, trpezarija i monaške kelije. One se nalaze u blistavo belim otmenim konacima, pravljenim po meri uglednih kaluđera, plemića i bivših visokih državnih dostojanstvenika carske Rusije 19. veka.

ULAZAK u srce manastira je putovanje kroz vreme, jer zakoračujete u svetu Rusiju, imperiju koja na ovom mestu nikada nije prestala da postoji. Na koju god stranu da usmerite pogled, dočekaće vas sjaj mermera, osim ako pogledate naviše. Na nebeskoj pozadini blešte zlatni krstovi sa kupola.

Nad kompleksom dominira visoka stroga kula zvonara sa piramidalno poređanim zvonima. Na najnižem mestu je postavljena grdosija sa otvorom prečnika 2,7 metara, a zatim se nižu sve manja do vrha zgrade. Oglašavanje zvona Pantelejmona je rečima teško opisiva melodija, nalik onoj koju kaluđeri izvode na drvenim klepalima, samo sa snagom topovske grmljavine. Kada sam je prvi put čuo, poskočio sam. Manastirska trpezarija je tolika da u njoj može da obeduje 1.000 ljudi istovremeno, bez guranja. Umesto vina, kao u ostalim svetogorskim manastirima, ovde se uz doručak, odnosno monaški ručak, služi bela kafa.

OVDE je sve ogromno, imperijalno i mnogo "zapadnije" nego u ijednom drugom manastiru na Atosu. Saborna crkva Pantelejmona je ukrašena freskama vrhunskih ruskih akademskih slikara 19. veka, a u istom stilu je naslikana i ikona Svetog Pantelejmona, mada neki vernici tvrde da je to restauriran stari sveti obraz.

Oni koji ovde traže Rubljova i stare živopise razočaraće se, osim ako odu u manastirsku prodavnicu gde se prodaju prelepe ikone slikane u tradicionalnom maniru.

Stari Rusik, nama toliko blizak iz predanja o Svetom Savi, već je u 18. veku bio ruševina. Rusi su zbog osmanskog terora pobegli iz njega i ceo vek su na Atosu boravili kao pustinjaci, ili u bratijama drugih manastira. Tek početkom 20. veka započela je obnova i izgradnja novog hrama u Starom Rusiku, ali nije dovršena, jer ju je prekinula revolucija 1917. godine.

JEDINI deo starog ruskog manastira, koji je ostao u funkciji od tada pa sve do 21. veka, bio je paraklis u pirgu gde se postrigao Sveti Sava.

Obnova Starog Rusika konačno je završena u maju 2016. kada ga je osveštao ruski patrijarh Kiril, a svečanom činu je prisustvovao i predsednik Vladimir Putin.

- Hrišćani su, konačno, većina u 145-milionskoj Rusiji. Zato je za nas preporod Rusije neraskidivo povezan, pre svega, s duhovnim preporodom - rekao je tada Putin u razgovoru sa svetogorcima.

Nekoliko dana pre velike ceremonije lutao sam tražeći Stari Rusik u planini pokrivenoj gustom maglom i pitao se da li ću ga uopšte uočiti. Vidljivost je bila samo oko pet metara i već sam izgubio nadu, kada je zakratko dunuo snažan vetar i pocepao oblak. U belom tunelu ukazala se drevna kula Svetog Save na konaku.

ZGRADA nove crkve koja se nalazi kraj njega bila je puna radnika i umetnika koji su završavali freske, među kojima je bila i Savina.

- Ovaj sveti hram, prvi put u svojoj istoriji, oslikava se za veliku proslavu kojoj će prisustvovati vrh Rusije, čime se nastavlja tradicija prekinuta boljševičkom revolucijom - rekao nam je slikar Viktor Gončarov, koji je sa još deset umetnika godinu dana danonoćno radio na ulepšavanju hrama. - Od starog Rusika ostao je samo pirg sa paraklisom Svetog Save Srpskog, gde se on zamonašio i bacio pramen kose vojnicima svog oca koji su pokušali da ga vrate kući.

Na pitanje otkud tako dobro poznaje srpsko predanje, Gončarov je jednostavno konstatovao: "Pa, mi Rusi i Srbi smo braća".

Poznavaoci svetogorske istorije reći će vam da su srpski vladari bogato pomagali ruskom manastiru, i novcem i monasima, dok je Rusija bila pod mongolskom okupacijom. U 16. veku Hilandar i Rusik bili su praktično jedna velika monaška porodica.

"IZMEĐU Hilandara i Svetog Pantelejmona ostvarena je posebna vrsta zajedništva. Rusik je bio siromašan manastir, bez dovoljne podrške ruskih gospodara koji bi trebalo da budu glavni pokrovitelji. Večiti nedostatak finansijskih sredstava okrenuo je upravu tog manastira prema znatno moćnijem Hilandaru, ne bi li on postao neka vrsta kreditora i poslednjeg zaštitnika. Kada je hilandarski iguman Pajsije 1550. pripovedao ruskom mitropolitu o svetogorskim prilikama, istakao je da podatke o troškovima Svetog Pantelejmona zna zato što taj manastir i Hilandar žive 'u savezu'", navodi istoričar, prof. dr Aleksandar Fotić.

Rusik je 1569. bio zatvoren i raseljen zbog ogromnih dugova. Kada je ruski car Ivan Grozni poslao novac da se oni plate i obnovi rad manastira, naredio je da ceo posao kontroliše ugledni hilandarski iguman, arhimandrit Grigorije, a ako treba i da samostalno obnovi rad manastira.