Klark hteo da sravni Terazije

AMERIČKI general Vesli Klark, komandant NATO tokom bombardovanja SRJ 1999, hteo je da sravni Terazije u Beogradu! On je, naime, tražio da prvi tomahavk bude bačen u sam centar naše prestonice. Na ovaj način bi bilo ubijeno najmanje 10.000 ljudi, što bi bila nezapamćena katastrofa, ocenjuju sagovornici Kurira.

O ovome svedoči srpski general Nebojša Pavković, koji je tokom bombardovanja obavljao dužnost komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije.

"Strahovali smo za ljude, nisam bio siguran da neće gađati most na kome su ljudi, isto kao što su gađali svaki drugi. Njihov komandant Vesli Klark je tražio da, kada počne agresija, prvi tomahavk bude bačen na Terazije. Pazite kakvi su to umovi", rekao je Pavković za magazin Odbrana. Pavković je trenutno u zatvoru u Finskoj, gde izdržava kaznu na koju ga je osudio Haški tribunal.

PUKOVNIK Ljubinko Đurković, tadašnji komandant odbrane Košara, potvrđuje za Kurir da je ovaj scenario bio u planu, ali se, zahvaljujući glasu razuma, nije desio.

"Apsolutno je istina to što je rekao general Pavković o Klarkovim planovima. Da se desio tomahavk na Terazijama, pretrpeli bismo zločin neviđenih razmera. U gnusnom napadu koji je bio planiran stradalo bi desetak hiljada ljudi! Od njih se ništa bolje nije moglo ni očekivati jer su samom odlukom da izvrše agresiju nad suverenom zemljom učinili zločin. Pogazili su međunarodno pravo, a kasnije su to i potvrdili jer su prekršili sve konvencije o upotrebi naoružanja i kasetnih bombi, koje su zabranjene. Korišćenjem municije sa osiromašenim uranijumom učinili su svojevrstan genocid nad srpskom vojskom i narodom, ali i budućim generacijama", kaže Đurković.

GENERAL Božidar Delić, koji je za vreme NATO bombardovanja bio komandant 549. mehanizovane brigade VJ, podseća za Kurir da je gađanje civila ratni zločin.

Tomahavci su pogađali razne delove Beograda i Novog Sada, pogađali su Dedinje, Stari grad, Topčider. U cilju kažnjavanja Srbije, a posle neuspeha u gađanju vojnih ciljeva, prešlo se na gađanje civilnih ciljeva, što predstavlja ratni zločin. Postojala je namera da se poruši celokupna infrastruktura u Srbiji i život stanovništva učini nemogućim. Da se spale žitna polja, unište rezervoari za vodu i kompletan elektroenergetski sistem.

Lider SRS Vojislav Šešelj tvrdi:

"General Pavković mi se povremeno javi i obavesti me o svom zdravstvenom stanju i o tome šta radi. Sada me je obavestio da su mu doneli nalog za pokretanje istrage navodno nadležnog suda iz Prištine. On to nije hteo da primi jer jednostavno ne priznaje te albanske vlasti", piše Kurir.

POKUŠAO sam da analiziram kako su određivani ciljevi bombardovanja?

Dan 31. mart 1999. godine. Vrhovna komanda združenih snaga za Evropu, Kasto, Belgija. Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana poziva generala Veslija Klarka. Večernje novosti, avgusta 2001, u feljtonu, objavljuju delove razgovora iz Klarkove knjige "Vođenje modernog rata".

"Ves, mnoge vlade me zovu i žale se da ti ne dajem dovoljno slobode u izboru ciljeva. A ti mi pokazuješ slike i govoriš o tehničkim detaljima oružja koje dobro ne poznajem. Ti si ekspert u tome, ti si vojno lice", rekao je Solana.

"Izbor ciljeva se od početka rata", piše Klark, "pokazao kao najteže pitanje. Većina vojnih lidera NATO tražila je da se bombarduju značajni ciljevi oko Beograda, dok su neki ministri inostranih poslova zahtevali opreznost i odmerenu eskalaciju. Snažno sam insistirao na odobrenju da bombardujem glavnu komandu srpske policije u Beogradu, i posle razgovora sa prvim čovekom britanske vojske prethodne večeri, znao sam da drugi lideri vrše pritisak na svoje vlade za takvu autorizaciju. Ali, zahtev još nije zadovoljen. Brzo smo učili kako je teško za Alijansu od 19 nacija da vodi koherentnu kampanju", Dalji dijalog između Klarka i Solane o izboru ciljeva za bombardovanje je to i potvrđivao:

"PREDSEDAVAJUĆI Vojnog komiteta je o tome pričao sa mnom", rekao je Solana, misleći na nemačkog generala Klausa Naumana. "I tvoja zemlja me je zvala da se žali."

Klark nije bio iznenađen jer se, kaže, već i sam obraćao američkom načelniku združenog generalštaba generalu Hjuu Šeltonu, zbog otezanja pri donošenju političkih odluka.

"Dakle, imaćeš svoje ciljeve", rekao je Solana Klarku.

"Odabiraćeš ciljeve koje želiš da bombarduješ. Obaveštavaćeš me, a želeo bih da znam ako ciljevi budu u Beogradu. Ukoliko ima teškoća, reći ću ti, ali podržavaću te, a ti ćeš birati ciljeve. Preuzećeš odgovornost, i prihvatićeš konsekvence. Razumeš li me?"

"Da, Havijer", rekao je Klark i pomislio kako mu je bila potrebna ta podrška. Klark kaže da je to bio Solanin najoštriji razgovor sa njim. Operacija združenih snaga protiv Jugoslavije nije se u NATO, ističe Klark, smela nazvati ratom.

"Ali to je, naravno, bio rat", priznaje general. "Bio je to moderni rat, prvi koji je vođen u Evropi za pola veka, i prvi koji je ikada vodio NATO. Alijansa i njene članice nisu bile napadnute. Taj rat nije bio rat za preživljavanje nacije, ili preživljavanje demokratskih sistema ili vlada. Nismo mobilisali naše stanovništvo, niti učinili bilo šta bitno da kontrolišemo informacije.

PREOSTALI regruti u NATO nacijama nikad se nisu približili učešću u borbi, jer su nacionalni zakoni u većini slučajeva zabranjivali njihovo služenje izvan sopstvenih zemalja. Vlade nisu preuzele zapadne ekonomije, niti su se okrenule ratnoj proizvodnji. Izbor oružja je pažljivo razmatran, nije bio prepušten samo vojsci. Civilno stanovništvo i svojina nisu bili na meti. Ulog u ovom konfliktu bio je ogroman, a uspeh neizvestan. U stvari, mnogi su predviđali da NATO neće uspeti u svojoj misiji da zaustavi etničko čišćenje na Kosovu. Da nije uspeo, posledice bi bile duboko štetne za NATO, za njegove članice, kosovske Albance, i mnoge nacije u regionu kojima su bili potrebni stabilnost i demokratija.

Upozorili su me da bi neuspeh NATO doveo do kolapsa nekoliko evropskih vlada. Neuspeh bi značio još milion i po izbeglica i prihvatanje etničkog čišćenja kao nepromenljivu činjenicu. Neuspeh bi produbio nestabilnost na Balkanu i izazvao moralne osude u Evropi. Za SAD to bi značilo gubitak kredibiliteta u svetu, kao i značaja američkih opredeljenja. Za mene, taj rat bio je profesionalan, ali i ličan", zaključuje Klark, a prenose Večernje novosti, avgusta 2001. godine.