General Pjer-Mari Galoa: Igra Amerike sa islamom

U TOKU razgovora sa generalom, pominjanje nagomilanog oružja za masovno uništenje budilo je u meni zastrašujuće prizore koje sam video u jednom japanskom dokumentarnom filmu. Kao član žirija Svetskog televizijskog festivala u Nagoji 1993. godine učestvovao sam u dodeljivanju prve nagrade autorima filma, Japancima koji su uspeli da snime ogromne hangare u Sibiru i iste takve u pustinji Nevade, krcate burićima sa tečnim nervnim otrovom. Jedno takvo metalno bure sadrži sto litara nervnog otrova na bazi soli cijanida, količinu dovoljnu da pomori hiljade ljudi. Sporazumima u razdoblju detanta SAD i Sovjetski Savez obavezale su se da unište ove otrove. Ali kako to postići? Hermetički zatvorena burad ne smeju da se otvaraju, a još manje da se sadržaj izliva u zemlju, reke, mora.

Timovi naučnika danonoćno rade na tome da oslobode svet potencijalne katastrofe. Tih devedesetih godina jedino rešenje na obe strane bilo je da se svako bure ubaci u veće i da se zalije, u strahu da supstanca ne progrize čelični zid i da se izlije. I tako, i Rusi i Amerikanci godinama prebacuju manju burad u veću! Gde je kraj ovog ludila, niko onda nije znao. A bojim se da ne zna ni danas.

- SUKOB civilizacija! Hantingtonova zabluda - nastavlja general posle kratke pauze. - Nema i neće biti sukoba između te dve civilizacije. Uzmimo Ameriku koja pomaže dva islamska režima u srcu Balkana - Bosnu gospodina Izetbegovića i posredno Albaniju, ubacujući intrige, a sve sa ciljem da se Kosovo odvoji od Srbije. Dakle, ne postoji sudar dveju civilizacija, već igra američkih hrišćana sa islamom.

Pogledajte Katoličku crkvu, koja je spremnija da se sporazume sa islamom nego sa pravoslavcima, jer islam tretira kao integralnu religiju, a pravoslavlje kao šizmu. A tu vam je i objašnjenje za ono što se dogodilo 1991. kada se Vatikan brže-bolje pridružio onima koji su tražili nezavisnu Hrvatsku. Po meni, u bliskoj budućnosti centralni problem biće problem nataliteta u kome treba tražiti klicu budućih lomova i sukoba. Evropa će stagnirati na oko 300-400 miliona stanovnika, dok će Afrika verovatno dostići broj od milijardu, to jest broj ljudi na ovom kontinentu povećaće se za dva i po puta. U Africi se potvrđuje Maltusova teza: broj ljudi mnogo brže raste od resursa za život. Gde će krenuti ti nesrećnici?

KAKO sprečiti da jug pođe prema severu, odnosno prema Evropi? A Evropa je nalik čeličnom trezoru koji smo tokom vekova napunili bogatstvima, trezoru čija su vrata otvorena. Zahvaljujući televiziji nastaju nepodnošljiva poređenja između životnog standarda Švajcarske, Danske, Francuske ili Nemačke, zemalja sa bruto nacionalnim dohotkom od 15.000 do 25.000 dolara godišnje po stanovniku, i onih u Africi koji jedva opstaju sa manje od 500 dolara godišnje. To će izazvati velike pokrete, velike migracije koje niko neće biti u stanju da zaustavi. U isto vreme potreba za ljudskom radnom snagom biće sve manja zbog robotizacije i automatizacije proizvodnje.

EVROPI će biti potreban sve manji broj zaposlenih, a i to će biti visokostručni, specijalizovani radnici. Šta mogu doseljenici sa Crnog kontinenta da ponude Evropi, osim narastajućih socijalnih problema? Kako Evropa može da primi koliko sutra milijardu Afrikanaca, od kojih većina nije spremna za postindustrijsko doba?

Dok je general govorio, moj pogled je ponovo skrenuo na bočni zid susedne kuće. Na moje iznenađenje, ni golub ni devojka nisu se ni pomerili. Počeo sam da sumnjam u svoj razum.

Razgovor je neizbežno prešao na agresiju NATO na SR Jugoslaviju i na odnose Srbije i Francuske, na ono što me je tištalo otkako sam stigao u Pariz.

- Nažalost, narodi imaju kratko paćenje. Ja mnogo pamtim, zato što sam star čovek. U Drugom svetskom ratu bio sam u britanskoj avijaciji, učestvovao sam u bombardovanjima Nemačke. U to vreme pisao sam i za časopis "Slobodna Francuska", za koji su povremeno pisali i neki srpski autori. Bio sam svedok vazdušnog otpremanja ratnog materijala za borce, Srbe, koji su se borili protiv Nemaca.

POZNATO je da su Srbi činili više od dve trećine partizanskih boraca, i to iz dva razloga: prvo, bili su prinuđeni da pruže otpor Hitlerovim saveznicima, genocidnom hrvatskom režimu ustaša, pa su odlazili goloruki u šume i naoružavali se tako što su otimali oružje od okupatora, i drugo, Srbi su narod ratnika koji se ne miri s ropstvom i porazom. Svi smo se divili tom narodu, koji se već u julu 1941. digao na oružje, uprkos nadmoći nemačkih zavojevača.

Opšte je poznato da srpskim žrtvama dugujemo poraz Nemaca kod Staljingrada, jer su partizani zadržali veliki broj nemačkih divizija na Balkanu. Moja generacija to ne zaboravlja. Mladima to nije dovoljno poznato. Ali istorija je cikličan proces, neke činjenice oživljavaju, vraćaju se u svest ljudi. Tada će svi Francuzi shvatiti koliki dug imamo prema srpskom narodu.

OD SAMOG početka razgovora povremeno sam bacao pogled na prozore preko puta. Na jednom je stajao beli golub. Na drugom, kroz razmaknutu zavesu, mlada lepa devojka gledala je u nebo. Kako se prizor nije menjao, nepomični golub i devojka, nisam izdržao:

- Gospodine generale, molim vas, objasnite mi šta se dešava sa onom pticom i onom gospođicom na prozoru? Skamenili su se kao da su nestvarni.

- Oni i jesu nestvarni!

- Kako to?

- Ja sam ih stvorio takve kakvi jesu. Oslikao sam celu bočnu stranu zgrade, jer je to bila velika siva, dvospratna površina, koja me je nervirala monotonijom, izazivala u meni depresiju. Moj sin, arhitekta, podigao je skele i omogućio mi da uradim mural velikih dimenzija.

NEVEROVATNO. Bili smo šokirani moj snimatelj i ja. Takav likovni verizam (naturalizam?) nikada nisam video. General, slikar-amater, u stvari pravi majstor, islikao je trodimenzionalne niše sa amforama, fasadne ukrase od maltera, prozore, zavese, saksije s cvećem, devojku i goluba - tako uverljivo, čak sa napuklinama na zidu, mrljama patine. General Galoa je iz svog ateljea doneo nekoliko svoji čudesnih kompozicija, dostojnih likovne izložbe, koju nikada nije priredio. Otkrili smo slikara izgrađene individualne tehnike, čije svako likovno delo ima temu, smisao, poruku.

I dalje u neverici, sišli smo u dvorište i prišli naslikanom muralu. Uverili smo se da je taj zid sasvim ravan, a da su sve neravnine, plastični ukrasi, niše, amfore, prozori, hrizanteme, devojka, golub - samo plod slikarskog virtuoziteta vojnog stručnjaka za atomsku strategiju!

Naravno, nismo odoleli. Pristupili smo realizaciji posebne TV emisije o čoveku koji krije svoj umetnički talenat. Posebna TV emisija o slikaru koji je komandovao nuklearnim snagama bila je na programu RTS.

AUTENTIČNI EVROPLjNIN

GENERAL Galoa, čovek visokog morala, bio je protiv ideologije globalizma i "novog svetskog poretka", protiv revizionizma poraženih u prošlosti, a naročito protiv nemačkog revanšizma. Upozoravao je svet na opasnost od islamističkog terorizma, a kao rodoljub, autentični Evropljanin, borac u Drugom svetskom ratu i antifašista, smatrao je da Evropa mora da brani svoj integritet i dignitet od opasnosti podređivanja interesima krupnog kapitala na drugoj strani Atlantika. Objavio je niz knjiga kapitalne vrednosti, koje idu u red najznačajnijih dela moderne političke filozofije ("Krv petrola 1 i 2", "Alahovo sunce oslepeće Zapad").

SUTRA: Vladimir Volkov - Moskva suzama ne veruje