Jugoslavija je prodata Nemačkoj

MIŠEL Kolon, belgijski advokat, publicista, novinar, filmski dokumentarista, levičarski politički aktivista, rođen je 1946. Istaknuti je član Radničke partije Belgije. Zalaže se za istinu i pravičnost u međunarodnim odnosima, a protiv medijskih manipulacija, političkog i vojnog nasilja u interesu Zapada. U svojim knjigama suprotstavio se ulozi NATO, kao instrumenta političke i ekonomske ekspanzije Amerike i njenih saveznika. Knjigom "Pokerske varalice" razotkrio je pozadinu razbijanja Jugoslavije, uzroke medijske satanizacije Srbije i geostrateške interese zapadnih sila na Balkanu. Bio je izrazito aktivan u protestima protiv bombardovanja Beograda i Srbije 1999. godine. Realizovao je dokumentarni film "Prokletstva Kosova" (2002), u koautorstvu sa Vanesom Stoilković.

Napisao je 14 knjiga. Naslovi nekih od njih dovoljno govore o njegovoj moralnoj orijentaciji: "Monopol - NATO osvaja svet" (2000), "Medijske laži i osvajanje Kosova: prototip za ratove globalizacije" (2007), "Strategija haosa" (2011). Kolon je odgovorna, visokomoralna ličnost, humanista i konstruktivni mislilac.

MUČLjIVO podne pred kišu zateklo me je tog aprilskog dana 1999. u Krunskoj ulici. Prolaznici, a i ja s njima, već smo se bili privikli na sirene za uzbunu pred vazdušni napad. U mentalitetu Srba spava inat, prkos prema nasilju i prinudi. Beograđani jednostavno nisu dozvolili (bar prividno) da ih bombarderi NATO bitno poremete. Hodajući Krunskom ugledao sam čoveka kako leži na trotoaru pred kućom broj 16, tačnije pred zatvorenom kapijom Ambasade Kraljevine Belgije. Prišao sam mu s namerom da mu pomognem, misleći da je to neko kome je pozlilo. Na moje zaprepašćenje, prepoznao sam svog starog znanca - Mišela Kolona, borca protiv političkog i medijskog terora protiv Srbije!

Izgledao je umorno, bezvoljno, ali ogorčeno. Razmenili smo nekoliko reči. Saznao sam da je ležanje pred ambasadom oblik njegovog protesta, način da apeluje na svoju zemlju da ne dozvoli agresiju na nedužan narod u Srbiji. Nisam uspeo da ga nagovorim da ustane i da odemo negde na kafu.

RAZGOVOR s njim snimio sam za RTS u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu. Mišelu nije bilo potrebno postavljati pitanja, izmamljivati odgovore. Nabijen mislima i emocijama, poznavalac činjenica, jednostavno se otvorio. Iz njega je potekla bujica.

- Bombardovanje Srbije je najavljeno vazdušnim napadima u Bosni. I jedno i drugo su demonstracija sile NATO, koji pokazuje da je jači od Ujedinjenih nacija, od svih dosegnutih civilizacijskih normi u međunarodnom pravu. Setite se onoga što je rekao Havijer Solana, generalni sekretar NATO: "Iskustvo stečeno u Bosni biće model za naše buduće operacije." Dakle, NATO se priprema za nasilja... Obratio sam se čitaocima u Belgiji i Francuskoj s pozivom da upregnu sopstveni mozak, da odbace medijsku kampanju i da shvate da je sve što su nam govorili o ratu u Jugoslaviji perfidna obmana, dezinformacija. Sakrili su od nas ko su sve stanovnici Bosne. Objavljeno je da tamo žive vekovima Muslimani i Hrvati, dok su Srbi došli odnekud da ih okupiraju! Ni pomena da su Srbi starosedeoci...

SISTEMATSKI su skrivani zločini hrvatskih nacionalista i muslimanskih bojovnika Izetbegovića. Ne opravdavam zločine srpskih snaga, kojih je takođe bilo, ali ne mogu da odobrim izmišljanja i preterivanja na štetu Srba, pogotovo ne prećutkivanje sveg onog zla koji su počinile Tuđmanove i Izetbegovićeve snage. Najfrapantnije su bile laži koje su se ticale masakra pred pekarom u Sarajevu 1992. i potom na pijaci Markale u istom gradu 1994, pa ponovo 1995. U svakoj od ovih prilika, uz jezive slike na televiziji, bilo je rečeno: "Evo, to su Srbi! Preduzećemo sankcije, embargo, bombardovanja!"

Kada smo posle nekoliko meseci saznali da krivci nisu Srbi, već očigledno Muslimani, taj demanti je prošao nezapaženo... Iz dana u dan dobijali smo režirane scene. Bilo je, recimo, mnogo novinskih i televizijskih priča o logorima u Bosni, o silovanjima kao ratnom sredstvu. Ta kampanja služila je kao opravdanje za vojno-političko mešanje na Balkanu, za preuređenje i novi raspored malih država kakav pogoduje interesima SAD i Zapada. Često čujemo kako velike sile žele mir, kako štite ugrožene narode. U stvarnosti, međutim, velike sile samo obezbeđuju što veći profit tako što kontrolišu izvore sirovina i strateške zone, i što preuzete sirovine plaćaju po najnižim cenama.

- HOĆETE da kažete da je uzrok rata u Jugoslaviji težnja ka preuzimanju prirodnih resursa, odnosno kontrola nad strateški važnom području Evrope? - zapitao sam.

- Mislim da je Nemačka odgovorna za izbijanje tog rata. Nemačka je iskoristila hrvatski i slovenački nacionalizam i separatizam, a tako isto i muslimanski fanatizam da bi izazvala sukobe. Nimalo ne opravdavam nacionalističke reakcije Karadžića i drugih na srpskoj strani. Međutim, Nemačka i velike zapadne sile usmerile su politiku na razbijanje Jugoslavije. Nemačka je oduvek želela pristup Mediteranu, da bude velika sila Evrope koja će kontrolisati "Mitteleuropu", po cenu razbijanja Jugoslavije. Podstakla je secesiju Slovenije i Hrvatske.

Jedan tajni agent BND je rekao: "Još 1979. bili smo veoma aktivni u Zagrebu, kako bismo pomogli Tuđmanu i bivšim ustašama, da bismo ih spojili i finansirali. Doturano im je oružje mnogo pre početka rata, jer smo taktički pripremali raspadanje Jugoslavije."

U SUŠTINI, cilj Nemačke je da dominira celokupnim evropskim tržištem. Na samom početku, SAD nisu mislile da to služi njihovim interesima, ali kad su videle da je Nemačka uspela u svom potezu, rešile se da se umešaju i da koliko je god moguće produže rat ne bi li omele Nemačku i potvrdile da su najveća sila. Amerikanci su preuzeli tutorstvo nad Tuđmanom, nad Bosnom. Dali su vojnu pomoć.

I, konačno, sporazumom u Dejtonu stavili su Nemačkoj do znanja da su oni ti koji vode glavnu reč. I da je njihovo prisustvo na Balkanu najvažnije. Jedan zapadni diplomata je 1991, u Mastrihtu, rekao: "Jugoslavija je prodata Nemačkoj!" Kao što sam rekao, Zapad je hteo laboratoriju, eksperiment za dalje širenje, za postizanje ekonomskih ciljeva. Glavešine NATO kažu: "Imamo pravo i zadatak da idemo gde god treba da uspostavljamo mir". U stvari cilj je da se nametne zapadni poredak.

KRAJ