Nemačko otrovno ogledalo

IZVEŠTAČI o Bosni i tamošnjem ratu izgledaju kao slična vrsta ljudi, jedino što to nisu samo oholi hroničari već i lažni.

Nemam ništa protiv novinara koji se bave otkrivanjem - više nego razotkrivanjem, na licu mesta (ili još bolje u mestu i upetljani sa ljudima iz tog mesta), neka je slava tim istraživačima na terenu!

Ali imam štošta protiv čitavih hordi huškača koji podbadaju iz daljine, koji su svoje zanimanje pisca zamenili pozivom sudije ili čak ulogom demagoga, i koji su godinama svojim rečima i slikama udarali u isti doboš i sa svoje čeke u inostranstvu predstavljali isto tako gadne pse rata kao i oni u području zahvaćenim ratom.

JER, kakvo je to novinarstvo što ga neprestano upražnjava, recimo nemački "Špigl" (Spiegel), po kome je Karadžić "najpre grmeo" a onda "poklekao" i u kome se tokom večere za vreme mirovnih pregovora u vojnoj bazi u Dejtonu - i nemački pregovarači su, diskretno nam, u pola glasa, nagoveštava nedeljnik, među onima koji donose najvažnije odluke - jedan od učesnika opisuje na sledeći način: "Među bombarderima i kraj modela atomske bombe bačene na Nagasaki izgledalo je da se najprijatnije oseća predsednik Milošević?" (Ako je hrvatski predsednik Tuđman jedno poznato, isuviše dobro poznato, ili, kako bi se ranije reklo "odveć poznato" zlo, Milošević pored njega, ako je i on takav, izgleda bar kao nepoznato zlo koje bi novinar morao da bar prouči, a ne da ga optužuje i potkazuje.)

I KAKVO je to novinarstvo u kome se, sedam dana kasnije, Srbi iz Sarajeva što je po Sporazumu pripalo vlastima muslimanske države, pri čemu jezik "Špigla" s uobičajene trgovačke niskosti odjednom prelazi u biblijski, "osećaju prevarenim što neće dobiti svoju Judinu nagradu"? (dok neizbežni "stručnjak za Balkan" u "Mondu" originalno ocenjuje kako tamo dole "danas veoma malo ljudi želi da živi u krajevima gde zakonodavstvo nije u rukama predstavnika njihovog naroda" - tek danas? I zar samo tamo na Balkanu?) Špigl ("Ogledalo" - prim. prev.) je nemačko ogledalo osobite vrste.

SARADNjA Handke sa italijanskim humanitarcem Skarfijem

Svakako: ovde uopšte nije reč o nekom mom "Optužujem". Stalo mi je jedino do pravde. Ili bar do toga da se nad tim zamislimo, da se uopšte dozvoli razmišljanje o tome.

MOGU, tako, da sasvim dobro razumem kada stalni specijalni izveštač "Liberasiona" iz Bosne, koji je pre rata bio sve, samo ne poznavalac jugoslovenskih prilika, naprotiv, kao sportskog novinara krasila ga je ažurnost, a mogao se čak povremeno i sa zadovoljstvom čitati (prosto je briljirao kad je izveštavao ca trke Tur de Frans), u svojim izveštajima iz Bosne ističe takve i takve heroje, a odmah pored njih bezlične, nezanimljive gubitnike - ali zašto mora da se javno ruga "apsurdnosti" i "paranoji" tamo, u srpskim delovima Sarajeva, kada na transparentima pročita pitanje: "Da li nam je potreban novi Gavrilo Princip?"

I meni je jasno - mada ne sasvim - da su mnogi međunarodni časopisi, od "Tajta" do "Nuvel opservatera" (Nouvelle Observateur), kako bi rat približili čitaocima, "Srbe" proglasili sve odreda i bez trunke nečiste savesti za zločince, a "Muslimane" za uglavnom dobre.

A zanima me kako je centralni evropski srbožderački list "Frankfurter algemajne cajtung", čiji je glavni raspirivač mržnje Reiwolf & Geifermller (igra reči prim. prev.), koji iz dana u dan piše uvodnike protiv svega jugoslovenskog i srpskog, stilom (?) kakvog dželata ("treba ukloniti", "treba odvojiti", "treba likvidirati") - zanima me kako takav novinar može toliko dugo da ispaljuje rafale mržnje ca svojih nemačkih visina.

NIKAD neću biti u stanju da razumem čoveka koji toliko peni, ali me nešto tera u tom pravcu: da li je možda u pitanju to što njegova porodica potiče iz Jugoslavije? Da li je on, ili njegova porodica, možda, nakon Drugog svetskog rata proterana iz totalitarno komunističke Titove države, nevina, uz patnje kao žrtva, oduzete imovine i to samo zato što su on ili porodica bili Nemci. Hoće li taj člankopisac, možda, ipak, jednom prestati da oštri svoju kasapinsku sekiru i ispričati nam otkud njegov neumorni, neuništivi bes prema Jugoslaviji i Srbiji?

Ali, naravno, on ne deluje (da, deluje) samostalno; čitav list zna šta radi - nasuprot, kako mi izgleda, nekim nemačkim političarima prilikom svojevremenog tranžiranja Jugoslavije na najsitnije delove: na površini taj list tu i tamo ume da krasi bistra, prijatna razboritost, ali je u svom jezgru on organ jedne najmračnije sekte, sekte moći, uz to još nemačke. Ona bljuje otrov koji nikad i nigde nije bio lekovit: otrov reči.

SUTRA: BUĐENjE ZAOBILAZNIM PUTEM