Srpsko bure spasava narod i vojsku

UPRKOS tome što je epidemija pegavog tifusa sa kojom se Srbija suočila 1914. odnela mnogo života, što je bila "najiznenadnija po poreklu, najbrža po toku, najveća u intenzitetu", ona je takođe bila "najbrže zaustavljena od svih poznatih ovakvih zaraza u istoriji".

Kao što smo zaboravili američkog doktora Semjuela Kuka koji je, rečima "srpskim vojnicima je potrebnija", odbio da primi vakcinu lečeći bolesne Srbe i preminuo, tako se i nedovoljno sećamo lekarskog tima iz Velike Britanije koji je istinski spasao Srbiju. Britanska vlada je poslala tridesetak lekara, sa pukovnikom doktorom Vilijamom Hanterom na čelu, da pomognu u obuzdavanju zaraze koja je pretila da nas satre. Njihov cilj nije bio da leče, nego da spreče. Čim su došli u martu u Niš, ratnu prestonicu, izdali su uputstva da se mobiliše ceo narod, od kralja do poslednjeg domaćima, da se prekine svaki saobraćaj u zemlji, da se zabrane odsustva, da ljudi shvate važnost čistoće. Čitava zemlja bila je oblepljena plakatima o osnovnim podacima o bolesti i načinima borbe protiv zaraze: kupanje, čistoća, bez kontakta sa zaraženima...

DECENIJU pre početka rata francuski naučnik Šarl Nikol pronašao je da je bela vaš krivac za pegavi tifus. Hanterov tim je shvatio da Srbija nema dovoljno novca da se skupim metodama uhvati ukoštac sa epidemijom, zato su izdali upustvo stanovništvu da istrebe belu vaš iz odela, posteljine, jorgana, čitave kuće.

Valjevo je tih meseci bilo najpogodnije tlo za širenje zaraze. Na ulicama su bile stotine hiljada izbeglica, zarobljenika, vojnika, ranjenih, bolesnih i zdravih. Grad je brzo postao žarište epidemije, dnevno je umiralo od 50 do 100 bolesnika. Izgledalo je da je nemoguće odupreti se pegavom tifusu, nije bilo vakcine, lekova, svako je mogao da se zarazi.

U valjevskoj bolnici o hiljadama obelelih brinulo je 26 lekara, od kojih je epidemiju preživelo samo petoro. Davali su živote da spasu bolesnike, ali o epidemiji i načinima lečenja skoro da ništa nisu znali.

IZLAZ iz teške situacije stigao je sa pukovnikom Vilijamom Hanterom, lekarom konsultantom britanske Istočne komande u Prvom svetskom ratu i šefom britanske vojne sanitetske misije za Srbiju. On je osmislio potpuno novi izum. Naložio je sanitetskom majoru Eliotu Frenku Stramersu da izradi prvo "srpsko bure", improvizovanu napravu za sterilizaciju, dezinfekciju i dezinsekciju, koje je radilo na principu Kohovog lonca. Voda se na dnu kazana zagrevala na sto stepeni, a zatim se vrela para kroz probušene rupe u kazanu ispuštala u gornji deo sprave u kojoj su se nalazili veš i odeća. Bure je kamenom zatvarano odozgo i trebalo je oko 40 minuta da se sve vaši i njihova jajašca unište. Varijacija ovog izuma korišćena je i tokom burskih ratova, ali je masovna primena bila tek u Valjevu.

Nije bilo teško da se napravi "srpsko bure" . Za njegovu proizvodnju i upotrebu u vojsci i širom zemlje preduzeta je ogromna propaganda. Hanter je odneo jedno takvo bure i pokazao njegovu upotrebu u Narodnoj skupštini, a takođe i u odboru Lekarskog društva u Nišu. Predsednik Vlade Nikola Pašić je, kad ga je video, naredio da se odmah napravi stotinu buradi i da se pošalju načelnicima svih gradova, sa uputstvima da se burad izrađuju u svim mestima. U kragujevačkom arsenalu Hanter se založio za njihovu izradu u što većem broju i što je brže moguće. Na kraju je bilo po jedno bure na svakih 250 vojnika. Mart je bio najgori tifusni mesec, a već u aprilu broj obolelih u vojsci bio je više nego prepolovljen.

HANTERA to, međutim, nije zaustavio. Zabranio je posete bolnicama. Predložio je da se obustavi celokupan železnički saobraćaj i da se osnuju karantinske i dezinfekcione stanice na železnici. Napravljen je i poseban voz za dezinfekciju i vakcinaciju. Voz je išao od severa na jug, dovođeni su vojnici da se vakcinišu protiv kolere i da sterilišu telo i odeću. Svi vozovi, osim službenih, nisu saobraćali od 16. marta do 16. aprila.

- Dok smo putovali od Niša i Kragujevca, tokom prvih dana boravka u Srbiji, kolega Stamers i ja smo zapazili da je u vagonima voza i na stanicama kroz koje smo prolazili, bila gužva, gomile seljaka u bundama od ovčijeg krzna, idealnom staništu za bezbrojne vaši, pokušavali su da se ukrcaju na voz. Jasno je bilo da ovakvi uslovi u potpunosti pogoduju širenju pegavog tifusa. Cela železnička mreža je delovala kao "zarazna reka koja prenosi zarazu uzduž i popreko po celoj zemlji" - od vojnih oblasti ka civilnim oblastima i obrnuta - opisao je Hanter. - Rezultati obustave železničkog saobraćaja, što će kasnije biti pokazano, bili su najupečatljiviji u pogledu iznenadnog zaustavljanja epidemija 30. marta.

MERE, koje je Hanter kasnije detaljno opisao u studiji "Epidemija pegavog tifusa i povratne groznice u Srbiji 1915" dale su rezultate. Sredinom juna 1915. epidemija pegavog tifusa u Srbiji je okončana.

- Bilo je dve vrste problema - klinički koji se ticao poboljšanja bolničkog smeštaja, neophodnoga da bi se rešio veliki broj bolesnih, ostavljenih bez potrebne nege, bez odeće, bez kupatila, bez dezinfekcije i bez sanitarnih uslova. Drugi problem je bio preventivni, a to je zaustavljanje širenja zaraze na zdrave - objasnio je Hanter. - Bilo je neophodno da se osmisli jednostavan način dezinfekcije materijala koji su bili svima pri ruci i koje su svi mogli da improvizuju i odmah upotrebe, kako u bolnicama tako i u privatnim kućama. Hitno i preko potrebno je bilo. Nikada stara izreka "nužnost je majka pronalaska" nije bila bolje primenjena nego u slučaju "dezinfekcionog bureta" koje je u roku od četrdeset osam sati osmislio okretni sanitetski oficir misije, potpukovnik Stamers.

ŠIRENjE zaraze je počelo da se zaustavlja tek dolaskom Hantera. Lekari i vlast su pre toga grešili, bavili su se obezbeđivanjem bolničkog smeštaja i opreme za pacijente.

- Bolesnik od pegavog tifusa je kao brod u oluji, ni lekar ni kapetan ne mogu da smire buru, ali osećajem za meru, znanjem i sposobnošću, oni mogu da spasu brod - napisao je Hanter. - I bilo je, upravo tako, na ratne epidemije krenuli smo preventivnim merama: dezinfekcijom protiv pegavog tifusa i povratne groznice, unapređenjem sanitarnih mera i kontrolom vode protiv trbušnog tifusa, i preventivnom vakcinacijom protiv kolere koja se očekivala, ili vakcinacijom protiv trbušnog tifusa.

Pored ovih, Hanter je predložio još nekoliko mera: da svako selo obezbedi velike zalihe kreča za dezinfekciju, da ljudi obučeni za dezinfekciju budu oslobođeni svakog drugog posla, i da samo to rade...

DEZINFEKCIJA PARTIZANA

IDEJA majora Stamersa "srpsko bure" spasavalo je živote i u sledećem, Drugom svetskom ratu. Počev od 1941. godine, improvizovani uređaj za dezinfekciju koristio se i u Narodnooslobodilačkoj borbi. Od novembra 1942. po partizanskim brigadama radile su mobilne higijenske ekipe sa po dva "srpska bureta". U decembru te godine, ime je promenjeno u - "partizansko bure".