Istorija spasavanja naše vojske

Da se otisne u jednu od najvećih i najopasnijih avantura Hiršfelda su podstakli izveštaji Arčibalda Rajsa o strašnim zločinima austrougarske vojske nad civilima u Mačvi. Kolege su ga odvraćale: "Ako hoćete da izvršite samoubistvo, zašto putujete tako daleko." On nije odustao, došao je u ratom zahvaćenu i epidemijom desetkovanu Srbiju. Od fakulteta je uzeo odsustvo, rastao se sa suprugom Hanom i doputovao u neizvesnost.

PO DOLASKU u Niš zatražio je da ga pošalju tamo gde je epidemija najžešća. U to vreme crna tačka bilo je Valjevo, gde je pegavi tifus kosio i civile i vojnike. Hiršfeldu je rečeno da ga tamo čeka laboratorija. Kada je stigao u njoj je pronašao samo malu grejalicu i pedesetak epruveta. Ali, to ga nije zaustavilo da počne borbu protiv bele vaši koja izaziva pegavac. U Italiji i Francuskoj se za iskorenjivanje belih vaši koristio sumpor i Hiršfeld se odlučio za tu metodu. Lokalni limari su napravili dezinfikatore, a dobio je i veliku količinu sumpora.

Hiršfeld je kasnije u memoarima "Istorija jednog života" napisao: "Teško je reći da li je ta dezinfekcija pomogla, ali talas epidemije je počeo da opada. Narod me je proglasio za pobedničkoga vođu borbe protiv epidemije. Ipak, zaslužniji od mene bili su srpski lekari."

HIRŠFELD se u Srbiji dovijao na razne načine: "Tražio samo od vojnika cevčice od lekova i upotrebio ih umesto epruveta. Od kanti od gasa napravio sam sterilizacione aparate, od kartona načinio stative, od lima veliki termostat."

Negde u to vreme u Srbiju je došla njegova supruga Hana. Nije mu bilo drago, plašio se da i ona ne nastrada. Epidemija je počela da jenjava, Hiršfeldov sledeći zadatak bio je da organizuje bakteriološku službu za celu srpsku vojsku.

NAROD je Hiršfelda zavoleo, a i on je o našim ljudima govorio sa mnogo nežnosti i poštovanja: "Srpski seljak je umeo da bude zahvalan možda zato što je prošao kroz surovu školu života. Obožavao je lekare ako su se starali o njemu, a prema ženama lekarkama i bolničarkama odnosio se prosto s nežnošću."

- Kada je početkom oktobra 1915. započela nova austrougarska i nemačka ofanziva, stiglo je naređenje da se valjevska bolnica evakuiše, a lekarima iz stranih misija predloženo je da se vrate u države iz kojih su došli. Hiršfeldovi su to odbili: "Mi smo vojnici u vašoj službi. U sreći i nesreći. Ako poginemo, onda je to za dobru stvar." I ostali su sa srpskom vojskom, preživeli albansko stradanje, obolevali sa vojnicima i s njima se lečili - navodi doktor Zoran Vacić, predsednik sekcije za istoriju Srpskog lekarskog društva.

PO DOLASKU naše vojske u Solun, osnovana je Srpska bakteriološka laboratorija kao deo Sanitetskog odeljenja Vrhovne komande. Hiršfeld je dobio jednu baraku: "U toj baraci bilo mi je suđeno da učinim nekoliko pronalazaka, koji su kasnije ubrojani u važnija naučna otkrića ovoga rata."

U maloj improvizovanoj laboratoriji prvi put u svetu odgajio je vakcinu paratifusa A. Hiršfeld je iz krvi jednog vojnika izolovao bakteriju paratifusa, kasnije nazvanu paratifus hiršfeldi. Njegov još važniji pronalazak bila je polivalentna vakcina koja je naše vojnike sačuvala od paratifusa, tifusa i kolere.

Tih dana Hiršfeld se suočavao sa trbušnim tifusom, dizenterijom i malarijom, koja je krajem leta i s jeseni 1916. silno buknula. Od nje je i sam oboleo, ali uprkos bolesti nije prekidao rad.

U TO VREME srpska vojska je vakcinisana francuskom vakcinom protiv tifusa, međutim, reakcije na nju su bile neobično burne. "Nekoliko starijih ljudi je umrlo", napisao je Hiršfeld. "Vojska se pobunila i komande su obavestile generalštab da neće da dozvole vakcinaciju. Osim toga, vakcina nije sadržavala paratifus C, koji Francuzi još nisu poznavali."

Doktor se javio svom dobrom poznaniku iz valjevskih dana, vojvodi Živojinu Mišiću, sa tvrdnjom da može da pripremi vakcinu koja neće da izazove burne reakcije.

"Ako uspete da napravite takvu vakcinu, ja ću se prvi njome vakcinisati", odgovorio je vojvoda Mišić.

Posle nekog vremena slavni vojvoda je zaista prvi zavrnuo rukav, za njim i članovi štaba i viši oficiri, potom više od 110.000 boraca, a Hiršfeld je odlikovan Ordenom Svetog Save trećeg reda.

U MAJU 1917. godine otvorena je "Srpska bolnica prestolonaslednika Aleksandra", u kojoj je jedna manja zgrada dodeljena Srpskoj centralnoj laboratoriji. Hiršfeld i načelnik saniteta pukovnik dr Jordan Stajić dogovorili su se da se u njoj obučavaju srpski bakteriološki kadrovi, kako bi se i u armijama otvorile slične laboratorije.

Hiršfeld se, inače, smatra "ocem nomenklature krvnih grupa", jer je otkrio da se one nasleđuju. Zahvaljujući tome srpska vojska je bila jedna od prvih koja je primenjivala transfuziju krvi u širim razmerama. U toku obuke mladi lekari su uz pomoć improvizovanih jednostavnih naprava, koje su sami osmislili, vežbali tehniku transfuzije.

Posle proboja Solunskog fronta i oslobađanja Srbije, doktor Hiršfeld dolazi u Beograd, gde je postavljen za šefa bakteriološkog odeljenja Vojne bolnice u Beogradu. Kada je pokrenuta inicijativa da se osnuje Serovakcinalni zavod, čiji bi zadatak bio da proizvodi sredstva za borbu protiv zaraznih bolesti, očekivalo se da će on biti postavljen za šefa, ali - nije.

PO REČIMA dr Lazara Genčića, za ovu odluku je bio odgovoran dr Milan Jovanović Batut. Hiršfeld je navodno odbijen "baš zbog svoje sposobnosti i spreme, koja nije smela da se zadrži kod nas, da ne bi koga pomračila".

Hiršfeldovi se vraćaju u Varšavu, ali odmah po napadu Nemačke na Poljsku Ludvig gubi mesto profesora na Medicinskom fakultetu , a cela porodica dopada varšavskom jevrejskom getu. Čim se u Beogradu saznalo za stradanje "srpskih vojnih lekara" kralj Petar mu je dodelio počasno državljanstvo Kraljevine Jugoslavije, a Ivo Andrić, kao jugoslovenski poslanik u Berlinu od Nemačke zahtevao je njihovo puštanje. Hiršfeldovi su i Srbiji i Andriću bili vrlo zahvalni.

SUTRA: Bože, što kazni ovako našu naciju!