Oružje nečasnog načina borbe

NAJVEĆA opasnost izazivanja veštačkih epidemija nalazi se u tome što atentat može da se okrene protiv onoga koji ga je upotrebio. Epidemija može lako da pređe na vojsku pobednika, bilo putem zarobljenika, bilo na taj način što pobednici prodru u zaraženi predeo. Da bi izazivanje veštačke epidemije potpuno uspelo, trebalo bi samo jedna strana da ima u rukama zaštitno sredstvo protiv bolesti za koje druga ne zna. Bakteriološki rat nije nemoguć i on se potajno sprema u pojedinim laboratorijama, bio je uveren lekar dr Sima Milošević koji je svoje slutnje podelio sa čitaocima "Vremena" još 1939. godine.

"Poredstavnici civilizovanih naroda pristaju da se zabrani takva vrsta oružja, ali ko može da garantuje da će se u ratu poštovati reč data u miru", upozoravao je Milošević. "Uvek je bilo kriminalnih tipova koji su, čak i onda kada se nije znalo za prouzrokovače zaraznih bolesti, pokušavali a možda i uspevali da prenesu neku bolest na drugu osobu. Nema nijednog zločina koji je teže dokazati. Nije se jednom desilo da su optuživani, kažnjavani i mučeni gubavci, vračari, ludaci, naročito za vreme epidemije kuge."

NAŠI ljudi tih godina su odstrahovali i od avijacije, jer "avioni koji dolaze sa Dalekog istoka lako mogu da prenesu i razne opasne epidemije u Evropu". Zabrinuti čuvari narodnog zdravlja oglašavali su se u tadašnjoj štampi tvrdeći da su "Indija, Kina i druge azijske zemlje u pogledu higijene na primitivnom nivou", tražili su da se osnuje Društvo naroda koje bi kontrolisalo sve avione koji dolaze iz ovih krajeva. Neki su bili još rigorozniji, zahtevali su da se osnuju karantini poput onih za brodove koji su u Evropu stizali iz epidemijama ugroženih krajeva.

Biološko oružje je prvi put na naučnim skupovima pomenuto 1864. godine u Briselu, u vreme kada je francuz Luj Paster otkrio uzročnike zaraza i mogućnosti veštačkog odgajanja bakterija. To oružje dobilo je naziv "oružje novog vrlo opasnog i nečasnog načina borbe". Međutim, "isplaniran" bakteriološki rat, sa milionskim žrtvama, dogodio se mnogo ranije.

GENERAL Emerst, guverner Nove Škotske u Americi, 1736. godine optužen je da je sa svojim pomoćnikom, pukovnikom Bukeom, među Indijancima izazvao epidemiju velikih boginja. Postupak je bio veoma jednostavan, a cilj je bio da se Indijanci unište. Kapetan Ekije iz tvrđave Pit je dvojici indijanskih poglavica predao dva zaražena ćebeta i jednu maramicu! Među Indijancima je buknula epidemija u kojoj je pomrlo tri miliona ljudi. General Emerst nije optužen za genocid, iako je o ovom događaju sačuvano svedočanstvo.

Naime, general Emerst je 1763. napisao pismo pukovniku Bukeu: "Zar ne bismo mogli", da raširimo velike boginje među pobunjenim indijanskim plemenima? Treba upotrebiti sva sredstva da ih uništimo." Pukovnik je obećao da će bolest da raširi pomoću ćebadi.

U PRVOM svetskom ratu, 1915. godine, Nemci su optuženi da su inficirali stoku koja je ukrcavana za saveznike u američkim pristaništima. U Francuskoj su 1917. godine uhvaćeni nemački agenti, koji su imali zadatak da zaraze konje i stoku.

Kada je u centralnoj Kini 1940. godine ponovo izbila kuga, koja je do 1942. godine odnela mnogo života, Kinezi su bili kategorični da je to posledica biološkog rata koji su poveli Japanci. Japanci su tada imali svoje laboratorije u današnjoj Mandžuriji. Samo u jednom odeljenju tih laboratorija u okolini Harbina radilo je na razmnožavanju buva u 7.500 inkubatora, više od 3.000 ljudi. Te buve su kasnije zaražavane kugom i bacane na "pogodne ciljeve". Japanci su pripremili i ogromne količine klica tifusa i kolere, a napravljene su i specijalne "porcelanske bombe" za raspršivanje klica.

Na Nirnberškom procesu nemačkim ratnim zločincima dokazano je da su Nemci zaražavali zatvorenike pegavim tifusom i drugim ratnim bolestima. Tako zaražene bolesnike Nemci su dovodili na teritoriju evropskih zemalja protiv kojih su ratovali, i puštali ih među tamošnje građane i borce.

Britanci su se, takođe, pripremali za biološki rat, kao i SAD, gde je još 1941. godine osnovan Komitet za biološki rat, a onda i Uprava za vojna istraživanja. Taj komitet zapošljavao je oko 4.000 osoba, uglavnom stručnjaka iz tih oblasti. Navodno, formiranje ovog komiteta imalo je za cilj da se "onemogući Hitler u njegovim suludim idejama", jer je fašistička Nemačka uveliko pripremala biološki rat.

ZANIMLjIVO je da su Kinezi prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: "variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanim bolešću, kako bi se izgradio imunitet. Osam vekova kasnije, britanski lekar Edvard Xener primetio je da mlekarice dobijaju kravlje boginje, ali da retko obolevaju od smrtonosne variole vere. Britanski doktor Edvard Xener 1796. izveo je eksperiment na osmogodišnjem dečaku, kome je u krv ubrizgao gnoj, pa je njegov organizam ubrzo razvio simptome. Rezultati su objavljeni 1798. godine, a skovan je i naziv vakcina - od latinske reči vacca, što znači krava. Xenerova dostignuća dočekana su sa podsmehom.

Viruse je otkrio 1892. godine ruski mikrobiolog Dmitrij Josifovič Ivanovski dok je ispitivao mozaičnu bolest duvana. Nekoliko godina kasnije, holandski botaničar Martinus Vilem Bejerink potvrdio je rezultate Ivanovskog i dao novoj vrsti mikroorganizma naziv virus, odabravši latinsku reč za otrov biološkog porekla. Na Kipru i u delti Nila na severu Afrike bile su razapete mreže za hvatanje ptica, kako bi se one obeležile da se zna kuda lete i mogu li da nose viruse sa sobom.

TEORIJA o higijeni ruku nastala je sredinom 19. veka kada je mađarski ginekolog Ignac Zemelvajs uočio visoku stopu smrtnosti porodilja na odeljenju bečke Opšte bolnice. Nasuprot tadašnjem verovanju da se zaraze šire vazduhom, Zemelvajs je uvideo da postoji veza između higijene ruku i stope smrtnosti porodilja.

Inače, tridesetih godina proteklog veka za širenje zaraze krivili su i rukovanje. Da se u SAD, Italiji i Švedskoj u to vreme javio pokret protiv rukovanja izveštavala je i srpska "Pravda". Duče je preporučivao svojim podanicima da se okanu stiskanja ruku i predlagao fašistički pozdrav. Pariski "Tan" je pisao da se stiskanjem ruku prenose najraznovrsnije i najopasnije zarazne bolesti. Tako zdravi ljudi mogu da prenose bacile tifusa i dizenterije, a da sami i ne obole.

KINEZI IZMISLILI MASKE

MASKE kakve viđamo i u doba virusa korona stare su tačno 110 godina. Kada je 1910. epidemija kuge koja je izazivala upale pluća zahvatila severoistočni deo Kine, lekari su mislili da se bolest prenosi vazduhom. To je podstaklo kineskog doktora Vu Teng Lija, inače kembriškog đaka, da u domovini uvede obavezu lekarima, sestrama i medicinskom osoblju da na ustima nose maske od gaze, kao što je video u Engleskoj. Zahvaljujući njemu, spaseni su brojni životi. Inače, variola vera je kriva za smrt pet careva i kraljeva, od ove bolesti preminuli su austrijski imperator Jozef I, pa španski kralj Luis I, ruski car Petar II, švedska kraljica Ulrika Eleonora, francuski kralj Luj XIV.

SUTRA: BORBA protiv ušiju i fašizma